Употреба речи откада у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Ако му ко удели — добро, ако не — ништа. Лежи једнако. А откада почела она, Наза, да му од свога одваја и даје, отада још мање је просио а још лење, упорније лежао.

— Па твоја жена. — А! — поче он као да се досећује — умре она. Још откада је умрла. — Како? где је умрла? Он једва окрену главу да ме погледа.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Празнина његовог живота, узалудност породице, жене и деце, куће и кућишта, повратка, свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе, тако далеко од њине земље, у туђини, кроз коју су ишли као глуви и мутави, не знајући куда их воде.

тако државе, као и своје играчице и тврдоглаве глумице, гледао је да извуче пролеће, не залазећи дубље у рат, нарочито откада га његов круг, из Версаља, извештаваше да Пруска успева на француском двору, да се савез спрема и да година неће проћи

Појава вампира, кога су скоро сви већ били срели, само је допунила несрећу која насеље беше снашла, откада је Вук Исакович био, са најбољим људима, отишао на војну. Око звоника се више није скупљало на молитву.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Сингидунум. Син-ги-ду-нум. Синг. Ин. Дум. Дум. Дум. Откада не сањам на матерњем језику? — На шта то личиш? — пита цариник Жан Жика, упоређујући га са знатно млађом фотографијом

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Бре... бре... знаш колико их има!... Све се поређали: женско, мушко, женско, мушко... Има десет парова... Јер, знаш, откада су дошле жентурине оним жењеним, ови опет нису могли да остану у селу, већ подигли шаторе на крај села...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Странци, и полусвет, који је у Бечу, одувек, мало доброћудан и фамилијаран; а сад, откада је у њему пуно девојака и жена из „средњег, и чиновничког сталежа“, још више. Много босанских трговаца.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Пљушти ко зна Где, откада, Пре Поклада. Јеца олук, Плаче стреха, И гргољи Стабла шљива Смолу слузе, Поноћ рони Тамне сузе.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али што је Софку највише узнемиравало, то је што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.

Знаш ти газду. Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.

Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.

Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио,

— Зар смо знали, бре, Арсо? Али, знаш га ти. Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек. Ником рђаву реч, ни „потамо се“.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

БЕОГРАД У РОПСТВУ Откада те нисам видео, мој Граде На ставама мирним Дунава и Саве, Где сам своје дане проводио младе, Дане првих снова,

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

СЛУГА Е па како ћу? (Показује на сунце.) Ето већ откада је дан а толики посао чека. Не знам, да опет ја не будем крив... МАРИЈА Како »не знаш«? Ти бар знаш.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Из Берлина донео је манускрипт свог научног дела и тешком муком нашао му издавача. Откада је то дело изашло из штампе, лежи, непрочитано, на његовом столу“. „Његова „Аналитичка механика?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био... Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...

Ћипико, Иво - Приповетке

— и, да је није стид, сита би се наплакала. Девојка већ заборавља број дана откада су отпловили, и жељно ишчекивани крај наслућује у души: топлије је у простору, и топлота наредних дана као да јој носи

Али откада се оженио, не одлази више на рад, а оженио се, и преко воље, морао је, јер још коју годину, па га цуре не би хтеле; он

Марко се веселије спремао на пут откада му је Божица најавила да ће и она с мајком и с њиме у Приморје сићи. Он већ давно за њом пристаје и чека само да

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

која нити би била могућа нити се може разумети без подразумевана два стиха из Пандуровићеве песме о Београду: „Откада те нисам видео, мој Граде, / Над ставама мирним Дунава и Саве“.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ВАСА: Па тако, да је збрине. Ти видиш и сам, паметан си човек. Дара није више дете, прешла је, откада, двадесету годину па време је да се мисли на њену удају. ЧЕДА: Ама, каква удаја, побогу човече!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Не дам ја марјаша за те ваше справе, откада ми онај хаубичар удари у ров па ми које поби, које рани, једанаесторицу... Тај ми је случај био познат.

Земља у себи не скрива ништа, а ноге имам да сам кадар стићи и утећи... Море је подмукло... Поготову у току рата, откада пронађоше оне проклете сумарене... Навикли смо да посматрамо орлове, а тамо се роје ајкуле. Џаба га било!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

РАДОШ: То никад не би! БОГДАН: А ми идемо Турцима — Ви’ш, старче! Откада Ђурђе жену доведе — Млетачког дужда пород пакосни — Не прође дана за тог времена, А да синови наших планина

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

— И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. — Хајде, хајде да се руча! Где је нана?

— И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. — Хајде, хајде да се руча! Где је нана? Зовите је.

Ћипико, Иво - Пауци

Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ бога! У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико. Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући. Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.

Раде се окрете и зачуди. Досада нигда је још није виђао у планини, а ријетко је виђа и у селу, откада је одбјегла и за другог се удала. Иако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.

Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. Већ вријеме је, јер, откада му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је —

—А што? —Не могу да га већ видим жива! ... А прије, како—тако, некако се била на њ навадила... Али откада оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи! Не знаш ти како је то тешко ! ... Чини ми се туђ .....

А што су мене овдје слали? ... Проклетство! — Зашто, попе, проклетство? — вели Илија. Та откада људи памте, увијек је тако било .... Болан, попе, свака је Вјера од бога...

— Што? — „Куљав је”, — одговори. — Па што га вараш? — „Докона”, вели и пуче од смијеха. Поп Вране, откада чобани пронијеше глас да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.

се газда Јово оборио на попа Врану: оно јест, раније били су душмани ради тога што поп завргну сеоску благајну, али откада се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се.

Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао откада му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен како је прије био. — Ево пара, Раде!

Прекиде га у мислима што га салијетаху: био је замишљен, невесео. — Раде, болан ... што је с тобом? Откада се не видјесмо! —Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде. — Не бројим ја онакова виђења, већ овакова .....

Петрово ршање доћи ће за који дан на Дражбу; већ је судбено установљен и дан. Није, откада му два сина узеше у војнике, плаћао редовито тез и пропио се човјек, а остала дјеца нејака ....

заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча. Откада је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.

чемернија је, и као да се помало гаси у њему оно што толиком ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијек откада је за се сазнао... А како је раније такове ноћи са слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Пауза.) Или не! Чекај! Имаш право! Не можеш ти мени ништа казати, док ја прво теби све не кажем. Треба! Откада ја мислим да треба све да ти кажем.

Стани): Стано, вежи ми низу. Откада је везујем па не могу. (Гледа низ себе и као црвенећи од стида због својих лепих хаљина): А и ово!

— За то треба много пара. А ја бих баш волео када би ти то могла. (Сам себи): А, то би добро било. Откада мислим на то. Ех, када би ти то могла, али само ти.

Дакле«, вели, »док се са покојником јело и пило, ниси избивао одавде, а откада гозбе преста — и тебе неста.« И то, то ме закла, обезуми. Казах јој истину.

ЈОВАН (увређен, прекида је): Е па ако је и за севап, за душу, онда је доста година, две, па и три, а не цео век. Откада је већ са њим, и са њим ће и у гроб.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

На једној плочи, неки, ко зна откада мртав Грк, дао је исписати речи Хераклитове, ево сада бригом Спидином свеже извучене.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Добро, докторе. Онда требуј што више хинина. — Изгледа ми да је и санитет изгубио главу. Откада су дошле нове трупе из Индокине... враг би их знао одакле, болест је узела сразмере епидемије.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ја застор не дижем с окна: толико већ је дана; Пригушено ми само допре последња улична хука, Али откада, гле, ни један шум не пође из овог стана, До шум којим точим из суда у суд воду, Сви пролазници ко да слуте вољну

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— рече стена кад извор јурну да кроз њу пут пробије. — 3ар ниси могао замолити да ти сама дам пролаз? — Откада сила бога моли? — грохотом се насмеја извор и шикну кроз стену. Истога часа отпоче рат између стене и воде.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и весеље! 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА Откада је свијет постануо, није љепши цвијет процватио што је данас на ову годину у Лијевну, граду бијеломе, мила сестра

“ већ му одмах ријеч проговара: „А чу ли ме, мој брате Илија! Откада си кулу начинио, ’ваки јунак није доходио, мој Илија, на бијелу кулу; ја га таквог нисам ни виђела, ни његова стаса ни

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И ово сказивања такођер повратно је и откада је започето, где ли је изостало, одонуд опет да то преузмемо сасукивати; крај с крајем да се састаља и једнако се

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности