Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ал' ништ' за то и не хаје млада, Већ још чвршће вођице спопада. Наже јунак снагом из мишица, Отклопи јој руке од вођица, Од коњица отури је јадну, Она паде на земљицу хладну, Паде доле па се обнезнани — А мој
Ту Миле одма ка реци поита, У веса свога водице заита, Те брже назад, па је кваси, шкропи, Ма она ока опет не отклопи; И тако дуго мучаше се туде, Ал' најзад виде заман целе труде, Те лати пушку, сасу је у главу, И крај њи паде у
“ Наже снагом јунак Радивоје, Отклопи јој руке обадвоје, Отури је силно од коњица, Паде о тле љуба несретница, Паде о тле па се обезнани, Ао данче, зло
Оста јадна Мила на земљице, Прискочише њојзи другарице. Па је зови, тари, водом скропи, Докле јадна очи не отклопи И угледа опет бела дана И његова сунца огрејана.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Мачка изиђе напоље, а војник, прије него што је поч'о ложити, брже-боље приђе котлу под којим бијаше најмање жерави и отклопи га говорећи: — Зар да будем толико луд да не видим шта се у њима вари! Кад шта ћеш да видиш!
— стане га молити поп. — О-о-о, не бој се, неће ти бит' зима! — одговори војник и отклопи котô под којим бијаше мало више жерави. Кад у њему: вари се онај исти обрст што га није шћио аванцирати.
— Кад нијесте шћели ви мене аванцирати, ја ћу вас! — рече војник и наложи пода њ цио нарамак дрва. Затим отклопи трећи котô, под којим бијаше највише жерави. Кад у трећем котлу: варе се два проста војника. — Јадни моји војници!