Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим, неким линиментом из тубе (нагао откос тропског миомириса заситио је топлу полутаму) дуго је трљао кољено (фаза мађионичар: маст од шишмиша, с длаком
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, »да буде п. црвена« (Караџић, 3, 116, Сентомаш); таквим концем обавија се и последњи откос (СЕЗ, 32, 110). Кад је вршај, не ваља на гумну јести, јер ће се п. гламничити (СЕЗ, 32, 37). Кад се п.
Ћипико, Иво - Пауци
се обилатој отави и, чини му се да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада. А он их вином поји да пожуре...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Какав замах и откос! Тако је могла да коси само сабља коју су у вековима ропства, у осветничкој жудњи, стезале хиљаде руку сиротиње раје.