Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Најзад стиже... Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе... Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад.
Пружи опет пушку — рука му беше мирна. Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... И викну: — Лазаре Миражџићу! Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. Лазар се окрете и укочи.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
се потуцају и просе, кад чују да стижу судије од цара, осете као кад долази лето, кад птице полажу јаја у откосе, и пећи за хлеб загрева јунска јара.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
дана, за дана; Теглио је ноге босе За росе, за росе; Млад лист му је био храна За дана, за дана; Шуњао се кроз откосе За росе, за росе; Спавао је попут бана За дана, за дана; Три године вукао се И најпосле — Идући све тако Ка
свањива, свањива Из дубодолина, са њива, Тај час светлосног клијања Испод воде, однекуд, израња, Или га, кроз откосе, Свици на прстима проносе. Из вечности свањива, А садашњост је хладна, сањива.