Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ИИИ Тражи се онај улични часовник на бандери под којим смо чекали, под којим су нас чекали, онај сат што још откуцава у нашем памћењу. Он се тражи. Испод његових казаљки упознавали су се будући љубавници.
Али, на крају пута, тамо изван града, његов таксиметар се сам од себе укључује и почиње да откуцава по тарифи »1«, и док окреће на потпуно празном друму, зна да ће, ма колико далеко побегао, једнога дана ипак бити
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На телеграфу се откуцава депеша из Цариграда: »Шаљите бољег на моје место!« — Боже, та ово је славно! мислим се и корачам напред журно и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СМРТИ НА КАПИТОЛУ Ко огромна сабласт Вечна Варош спава, Док сипају на њу сунца зраци врели И док јулско подне тромо откуцава На трошном звонику цркве Ара Цоели. Све је тако мртво, и људи и ствари.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
“ Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано пада, Звонио је гласом којим откуцава Дубока поноћ сред сановна јâва.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо спава; На староме торњу поноћ откуцава. И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
посмртне у рамовима на зиду (а увек је некако полутамно у соби), и мртва тишина око куће, па онда сат који онако откуцава, момци што трчкарају негде амо-тамо да покупују заборављено и неке жене што умиљато доносе мале завежљаје да понесемо
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лежим спуштених капака и једва чујна била у жилама запешћа, и чини ми се да то у њима откуцава било старога свијета. Привиђам се сам себи као стари Кронос на умору. А гдје је излаз?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
се, злоупотребљена, ако не и дрска метафора: укрштање откуцавања песме на писаћој машини с песниковом веном, којом откуцава пулс. Али, како је неко већ приметио, у свакој метафори дрема катахреза, тј.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ѕцріптум Црвене птице пиће нам с усана видети их нећемо вриштаће траве у облацима кржљавим чути нећемо ИИИ Крв откуцава кораке и смрт и једне вечери после живота крв престане да буде птица постане змија у трави па свуноћ деца плачу мртви
Из пепела ока излеће славуј. Крилатост клисуре одмени сујету. ДОДОЛЕ Ко сат без казаљке светом откуцава Пронађена празнина дану сагорелом Што посвађа будно са оним што спава И лет заустављен с лажи одлетелом.
остарио би свет Праве реке теку мутне узводно Хоћеш ли загристи тамни врт У плоду који те лажном гозбом кињи (Сат откуцава Сунце завереницима Нечитке птице Твога рукописа) Речима се завршава пустиња Слепоћа је бела и округла, супротна
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Мру, топлином лапе вали лагани. У срцу свих мрења све дубље откуцава било. И топло некуд појећи помјани, тугом у бездан незнаној отвара се страни.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1884. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сидеричне године броје кораке наше Земље, а тропске, како откуцава њено било. Цела наша природа дише и живи ритмом тропских година, а сидеричне не остављају у њој трага.
Његово било откуцава своје последње ударце, а тело му се охладило и укочило. Но, по Фехнеровој тези, морао је тај старац на умору бити
Сат васионе откуцава нове векове. На Земљи је завладала потпуна тама. Температура доњих слојева њене атмосфере пала је испод 360 гради;
“ „Њен ток је унапред одређен за векове векова.“ „Она је сат који откуцава вековне часове.“ „Ничија рука не може тај сат зауставити нити његов ход пореметити, па ни рука сајџије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У соби Бранкова оца, старомодни зидни сат удара као да је у грозници, откуцава већ по други пут пет сата после подне. Стари породични сатови, пред којима се рађа и умире, уплаше се тако и изгубе
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Она: О не! о, не! то није од глади; То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија! О, па дивна је та Скадарлија!