Употреба речи откуцаји у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

У средини те густе празнине гуше се откуцаји нечег малог, невидљивог. Сам. Подиже се и затреска песницама о врата. — Донеси ми воде! — рече кад Рака отвори врата.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

је посматра у страху од језивог мира који је владао у соби болеснице, где се чуло само њено убрзано дисање и како се откуцаји часовника мешају са болесним ваздухом собе и откуцајима њеног ослабелог срца.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— није допирао њен уздах. Једном, у предвечерњи час — добро се сјећам тог сутона — док су се топли откуцаји заљуљаних звона таласаво разлијегали над варошицом, а жене по „балатурама” дојиле дојенчад на последњим, већ готово

Ћипико, Иво - Приповетке

У хуци вјетра и шуму морских таласа једва су се чули откуцаји сата на староме торњу што вјерницима навијештаху свршетак једне и почетак друге „блажене уре”. ...

Ћипико, Иво - Пауци

Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике. Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду.

И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености...

гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше... У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности