Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он тешко и неспретно »посрбљава« старе песнике, и отменога Хорација, и трагичнога Дантеа, и грациозног Ариоста преводи на један исти начин: једноликом метриком и дикцијом
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и до тога да се као књижевна вредност устоличи њена дојучерашња противност; рецимо, језичка „муцавост” наместо ,,отменога стила и изврсног језика”, како је то Скерлић казао за најхваљенијег представника београдског стила Слободана