Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А отнуд ништа не имаху захире у манастиру; не имадоше ништа ни вечерати, те зато брижни и срдити бијаху. А штоно се вели, глад
А с човечаским душама отнуд ни мало. Били људи, — скоти ли, што тек може се здерати с леђа толико имаду ш њима бриге.