Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни! А, баш ти фала!« — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо, само кажи да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету
— А, па видећеш само сутра! И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку. Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.
— А, да, пàрдôн, пàрдôн!... Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож! Једна другу и да не види! А већ, додуше, и пре се једна на другу тужила.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако су пролазили часови. Али на једанпут ото подне ватра стаде слабити с ове стране и халакање оних на вису губило се све више на супротној страни.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Немачки научник Ото Пирх је био изненађен кад је 1829. год. наишао на занатлије који су познавали савремену српску књижевност и осетно
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Широка твоја снажна плећа, За отечество каква срећа! Ти оћеш њему ото бити, У врагу као и ја рити. О кад се сетим они боја И премиленог оног зноја, У груди ми се срце смеје И већма
У дворе уђе; ал' ко је и шта је? Одавде није, дакле откуда је? Одавна слуга ту се његов бави, Ал' ото време где он проборави?
96. „Што је ото?“ он запита, Али чедо ни бригеша, Већ устаде, на њ поита, Још прозбори срдна сеша: „Господине, молим, ко сте?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Од ото доба па све До сада у сурог орла та је навада, кад пабирчи у бојно у поле да тражи себи плуће најбоље, најбоља срца и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Путописац Ото Дубислав пл. Пирх, који је 1829. године био у Београду и посетио везира, оставио је о томе необично сведочанство.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
СА САМОСА 64 АРХИМЕДЕС 86 У ТОЛЕДУ 106 НИКОЛА КОПЕРНИК 128 ОТО ГЕРИКЕ 144 ИСАК ЊУТН 170 У ЛАБОРАТОРИЈИ ЛАВОАЗИЈЕА 203 У САЛОНУ ГОСПОЂЕ ЛАВОАЗИЈЕ 217 ПОСЕТА ГРОФИЦИ Од
проналазак закона Кеплера и Њутна, и тек тим законима смо прекорачили широк видокруг александриских геоцентричара. ОТО ГЕРИКЕ То беше рано изјутра, 20 маја 1631.
ОТО ГЕРИКЕ То беше рано изјутра, 20 маја 1631. Млади већник вароши Магдебурга, Ото племенити Герике, пробуђен из сна, јурио је трчећим кораком у варошку већницу, камо су га хитно позвали на изванредну
Његов сусед потапша га по рамену. „А што си се тако скљокао, драги Ото?“ „Дај Боже да буде тако као што наш храбри командант говори!“ Фалкенбергу не умаче овај разговор.
“ Већници се опет покуњише, а један од њих обрати се право Герику. „Ти си, Ото, потомак наше старе патрицијске породице, син наше вароши и њен инжењер.
Зато ћу му своју посету учинити у то време. Тада је његов син, који се такође звао Ото, студирао на Универзитету у Бечу, а отац га често посећивао. Онде ћу их, надам се, наћи обојицу.
Куцнусмо се срдачно, али млади Герике се намршти. „Шта ти је, Ото?“, запита га његов отац. „Зар те не радује ово признање ученог језуите?“ „Ах, оче!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ „Како да седнеш, не може то, зашто да седнеш?“ буни се председник. „Па за ото, господин председник, јербо немам све ноге.