Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје. И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. — Једи, синко! — поче га нудити баба. — Нека, доста.