Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То се за ћерку није могло рећи, а мени се опет чинило да у њеноме оку гледам суд у коме се некоме отров спрема. Ујутру се искупило у кућу и око куће људи и жена, по већој части из родбине Живкове; они су, све двоје и
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ибо, ако се из детињства томе науче, за живота се неће моћи одучити. А овакови зли обичај прави је отров душе, срца и нарави.
Ево пример: отров је зао по себи, а вино је добро, но може бити зло кад се преко мере пије. Примјечаније Они се утврждавају и како
да огладнити, не само што не чувствује какова је сладост хлеба, но јоште к тому сва јела што силом трпа у се њему су отров. Ко никада није чувствовао горест скорби, он није кадар ни праву сладост радости чувствовати.
Најлепши божји дни таковоме пролазе у згадљивом унинију, које је отров живота. Који му драго пањ достојан је већега поштења него он.
Мед исти претвара се у отров, и исто благословљеније божје, милост и благодат у проклетство. Зато, предрага јуносте, чувај се да се из младости
Ко зна да отров трује и ко се не би рад отровати, он својевољно и при здравој памети неће отров пити; а ко прво зна, и фторо не би
Ко зна да отров трује и ко се не би рад отровати, он својевољно и при здравој памети неће отров пити; а ко прво зна, и фторо не би рад, а треће својевољно чини: шта ћеш о њему судити разве да није при памети.
— но најпосле он исти, који је мудрост с неба међу људе донео, осуђен је од својих грађана у време старости своје отров пити! После не прођу два-три дна: јао и помагај! Вечне срамоте и покора шта то учинисмо?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он га лепо прими, али му кафеџија у кафи отров даде. Мој отац кад до пола филџана попије, мука га у̓вати, остави филџан и једва у свој квартир дође.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
288 ОСТРВО ПАПАГАЈА 289 РУКА 290 ОГЛЕДАЛА 291 ОТРОВ 292 ЗОХРА 293 ПРОРОЦИ 294 ДУБРОВАЧКА ПЕСМА 295 КАЗНА 296 СВЕТЛОСТ 297 СРЕЋА 298 ПЕСМА О БОГУ 299 ДРУГОВИ 300 ПЕСМА О
А лаж са уста која пољубим (Отров у златној чаши причести, Убијца с мачем својим стогубим) Мрачи све путе моје ничести.
И ми тад метнусмо у очају многом — Целу своју душу у пољубац један, И сав отров мржње у последње збогом. СУСРЕТ Чекасмо се дуго, а кад смо се срели, Дала си ми руку и пошла си са мном.
Али прсти руке, незнане и чудне, Не мирују. Залуд: у телу дубоко Не ври још млад отров жеље нерасудне! Ни глас да засузи, ни потамни око.
НЕПРИЈАТЕЉ Мој непријатељу са два ока жарка, С ножима у отров замоченим, где си? Ти пред чијим духом падне свака варка, И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни!
И отров и причест у срцу и духу, Свуд себи доследна, без међе и стега: Идеја у белом непорочном руху, Самобитни закон дигнут
Јер је у помрчању тих огледала нестала и она сама. ОТРОВ Сатрап је казао блудници да отрује песника из Сусијане који му се руга.
Издајник и сад још у тврђави, С убицом жртва сада другује. Ломан је, роде, мост на провали, Свуд су у причест отров ставили... С лупежом све су новце ковали, С кривоклетником завет правили. 1943.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Нарочито отац јој. И, шта су могли да чине с њом? Да је без деце? Онда се зна шта се у тим приликама ради. Дâ се отров да га добровољно попије. Али, шта ће с децом. Да су деца сирота, онда би их узео деда, отац њен, да их чува.
Африка
Јер стрела не убија зато што је оштра и отровна, већ што је праћена нарочитим инкантацијама које ње н отров чине смртоносним. Умети ловити значи научити те инкантације. Они се ту навикавају глади и трпљењу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
бременитој жени којој се гади млеко, следује мушко дете — труднице се обично хвале: „Мени је млијеко омрзло као да је отров.“²⁹ И према томе колико трудница дуго носи дете у утроби, такође се може погодити да ли ће бити мушко или женско.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Слушали су о томе како се здравим уснама исише змијски отров из ране, али догодило се да су ти студенти били градска деца и да су им од сланог ветра са висоравни биле испуцале
били градска деца и да су им од сланог ветра са висоравни биле испуцале усне — нико се није, дакле, усудио да исише отров, него одлучише да крену брже и да се докопају неког села, варошице или макар друма, где би можда наишли на какав
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: А, тога нема. ОТАЦ: Само карте не; то је отров за млада човека. ПРОВОДАЏИЈА: Видићете и знам да ћете ми благодарити. УГЛЕД 8.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
набијат, Нити колом живе вас пребијат, Ни бацати о гвоздене куке — Друге сада вас чекају муке, Друге руке други отров праве За вас, браћо, тамо преко Саве, — Па се отров преко воде краде Да отрује вас ев'овде младе, А мој Српчић ко
гвоздене куке — Друге сада вас чекају муке, Друге руке други отров праве За вас, браћо, тамо преко Саве, — Па се отров преко воде краде Да отрује вас ев'овде младе, А мој Српчић ко без главе трче, Па се слади и његака срче, Он га
Те проклиње која га родила И својим га млеком одојила, Јера отров изашô из млека, — А нигде му, нигде нема лека... Што да чини, како да одане? Да је драгом њезиноме мане?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' не љуби, мој голубе, филишћанске толке љубе, — јача љубав нег омраз! Ал' И откуд у тих груди' где мужевом отров суди, за жене им толка слас?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ал никад нисам због тебе плако, нити сам нашо у љубави пако, ко отров у цвету тамном. Глава ти је бледа и чиста, нико не зна како тужно беше, кад си ми дошла, бледа а страсна, вита као
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
подивљаше: лавови су рикали тражећи плен свој, зверови се клали и прождирали једно друго, змије су сиктале и сипале отров свој!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Шта је то ?« — питам једнога. — »Нећемо више да трујемо рођену браћу. Просипамо овај отров...« Пођем у чуду навише, поред Саборне Цркве, кад тамо, а из митрополије излазе гомиле заслужних свештеника; сваком
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Поколење свако, велику ил̓ малу, Спустило је у њу милостињу коју, Љубав или мржњу, погрду ил̓ хвалу, Осмех или отров и жаоку своју.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Куго људска, да те Бог убије! Али ти је мало по свијета те си својом злошћу отровала, но си отров адске своје душе и на овај камен избљувала? Мала ли је жертва сва Србија од Дунава до мора сињега?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
где ми лежи; То је мистика што ми и ум и срце топи И тупи ритам смрти — заборав њен што свежи Уморну свест ми, која отров сазнања попи.
Јер, верујте ми, свет је мрак ћелије, Где чашу нада отров прелије У трци дана, у лутању том; И свет је греха и разврата дом, Где влада лупеж, или блудница; И свет је тешка,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
турски поздрав сербез — слободно сермија — имање, имовина, иметак сечко — месец фебруар сифат — својство сичан — отров (мишомор) скака — м.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
имена, | пре Христова пришествија мученик је био за благочестије, праштајући и благосливљајући оног истога који му је отров дао.
срца и внутрењу духа тишину весма желећи и љубећи, на љубопитства, подозритељства и на интриге мрзио сам како год на отров.
Тада се он окрене к прочима који ту бијаху и рече: „Како худо мој Критон о мени умствује, мислећи да почем ја отров испијем и остане ово тело ту пружено и бездушно, да ћу и тада ја овај исти бити који сад с вама беседим.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвећа, а проклети сотона просуја отров! Кâ што су вридни били сви наши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У чаши на прозору неколико цветова. Маслачак! Онда кад се вратио... Отров тече њим, свуда, као крв. ...Стајала је нема, слеђена белином кошуље, збуњеношћу што га први пут боса с пута
дај ми само сузу воде. Да оквасим језик, умрећу. Дохвати са стола шољу млека и пружи јој. — Нећу млеко. Отров је млеко. Воде, само кап воде. — Не смеш воду. — Мрзиш ме. По гласу... Одувек си ме мрзео.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Откуд то? У реду, Татага даје деци јагоде и орахе, али има ли ту још нечег? — разли се сумња као отров. — Чиме ли је Татага зачарала децу? Као мрави траг шећера, сумњичавци су следили старичине стопе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Помол' се Богу с матером За душу малог Дамјана... Ј. Грчић Миленко XXXВИИИ ГДЕ ЈА... Где ја шећер сијем, Ту отров израсти; Где ја певат' мнијем, Ту ћу у плач пасти.
И не знаш да није Ни сад испијена та чемерна чаша, И свирепи отров једне ироније; И да ће нас вечно страшна прошлост наша У немирне ноћи да тргне и сети, Као звекет ланца старог
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Причало се како се на штету сиромашног народа обогатише, државне новце проневерише, а у дуван мешаше отров. Неки оптужени намештеници закупаца пореза понудише се да поднесу доказе о свему томе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У трећима је, напротив, било сасвим бистро, али зато на окус горко као отров. Кад би наишла здрава флаша, дочекали бисмо је с весељем, а Петар је ликовао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. — А ти чекај ту, па трпи. Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.
прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Његове плаве очи посматрале су све без зазирања, а његово срце никад није дотакао отров расне мржње. Волео је свет и свет је волео њега. Знао је слабо немачки, али је свако желео да разговара с њим.
Било је доста истине у њеним речима јер отров расне мржње није деловао тако снажно када је он био присутан. Имао је пријатеља Немаца на све стране међу студентима,
Ћипико, Иво - Приповетке
— насмеја се жупан. Лекар послуша и накрене. Окуша, мљасне, преметне језиком и избаци. —Ово је отров. Смрди! — мрштећи се, пљуну. —Је вама, а њима је мана божја!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Хаџије и родбина пролазе кроз сплет танано разлучених обзира: следовао би јој отров, али ће деца остати сироте; децу може преузети њен отац, али би му с њима дошло и големо богатство, што се погрешно
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Уверења кадшто знао сам прећутат’ („Отров“ што га сејах радо ћу прогутат’), Штедио сам ниже већма него краља, — Ти сад можеш рећи да ми то не ваља.
Кад Антипатер затражи главу његову, он попи отров (384). Ђиво — Иван Гундулић (1588—1628), гласовити песник дубровачки, коме је 1893 године свечано откривен споменик у
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Са сваке, кукавац, стране страдати морам. ЕВИЦА: Чекај мало, Васо. ВАСИЛИЈЕ: Иди, ти си отров, ти си змија пред мојим очима. ЕВИЦА: Та чекај, кад ти кажем. Кажи ми шта је то решконта, једе ли се?
Петровић, Растко - АФРИКА
Јер стрела не убија зато што је оштра и отровна, већ што је праћена нарочитим инкантацијама које ње н отров чине смртоносним. Умети ловити значи научити те инкантације. Они се ту навикавају глади и трпљењу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
хитро шибајућ, Спржити поља, спалит усеве, Отровним дахом лета кужити, Докле се тако, кугом морена, У један прамен отров-парице Колевка бесна људске несреће Несрећом људском сва не разори... ГЛАВАШ: А сад? Шта си отсада чинит науман?
Чекај де, лијо!... На реп си стала змији маторој!... Отров те чека!... А ту шкорпију, Што се превија тако ласкаво, Те бих се, ’вако стара грешница, У четир’ поста заклет
ГЛАВАШ: Нек’ цркне паша, И гадна војска силе његове Нека у смраду куге источне, Срчући отров гада сопственог Што га по тесном граду простире, У грчевима мучним изгине, Па, издишући, нека замоли Да види
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мирно је гробље; вечита тишина Уморне кости у објат’ја прима; Нит’ сила злобна, нити отров гњева Тамо доспева. Хоћеш слободу? Наћи ћеш у гробу.
Беж’ с очију, и опет ти кажем, Беж’ с очију, не видила света, Ласкање нам твоје додијало! Љути отров једовите гује На несташног мишицу просути, Колико га заплеће у беду, Па опет му виче: „Тражи лека!
А кад јошт два срца нејављена жеља привлачи, Онда су треће очи отров за добру вољу. Док су Адам и Ева по рају ходали сами, Рај им био је рај, нису ни знали за зло.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Рођена ми је мајка несрећа! Дојиља ми је била несрећа! И оно млеко што сам сисала Било је клетва, отров, несрећа! Сваки ми часак беше несрећа! А најмучнији, најнесрећнији, У коме ове горе угледах!...
Па и тог анђела!... Е бог те убио! И на сунце је отров прснуо, Јелисавето, звездо дивотна! Опрости мужу, прости човеку!
о! о!... КАТУНОВИЋ: И земља ће се ова смрзнути, И Црнојевића река застанут, Кад из пехара деце рођене Окуси отров срамне издаје... ЈЕЛИСАВЕТА: О!... КАТУНОВИЋ: Чуј, господару! И ти, госпођо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ама, није, оче прото, већ... — Шта није, шта?! Е, е,! — стаде се пакосно кесерити. — Да је ово отров, налио би' Му и десет вилџана, ане један — нек цркне пашче!. . .
Петар чатити — „читати, обично у цркви и при црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован — чохан, од чохе — меке и чврсте вунене тканине Чок
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1856. ГДЕ ЈА... Где ја шећер сијем, Ту отров израсти; Где ја певат мнијем, Ту ћу у плач пасти; Где на друга бројим, Ту крвника имам; Где ја лавор својим,
Презирући, смејући се Пакостима безбожника; Хладна, нема — За радости и за злости Непомична, неосетна, У којојзи отров-срце, Уморена љута змија, На узглавку — вечном мраку, На камену од увреда, Размрскана, ћути, спава...
На Липару 1866. ЈЕВРОПИ Теби да певам — теби, тиранко! А дух ми мори отров и гнев; Увреда твојих жаоци јетки Потпаљују ми племенит спев.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
НАГРАДА 1 Пече та рана. Њоме, и само њоме, све дубље жив. О, шта је ујед, отров твој, змијо, шта, самоме себи кад излучим се у сичан.
Ћипико, Иво - Пауци
— и не хтједе узети. —Ја бих из твоје руке пио, па да је отров, — вели Илија, — брат си ми! Петар улије за се литру и сједе даље од брата. — Што се срдиш? — опет ће Илија.
—Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију. —Хоћеш ти једну жлицу? — Мани, бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици коју је у памети слагао да је изрече као православни
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не, макар ми се њени пољупци разлетели по крви као отров од кога ћу сваког трена задрхтати у самртном ропцу. Видим њене зубе док ми одсецају врх брка и њене беоњаче видим како
Змијски отров јој се шетао по телу. Осећала га је у брадавицама дојки, на кожи запаљеној сврабљивом оспом, у сваком превоју.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Већ две ноћи и два дана Како страстан заспô није; Већ две ноћи и два дана Како слатки отров пије. А кад свану трећа зора, Он пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: „У Севиљи цвета
Већ две ноћи и два дана Како страстан заспô није; Већ две ноћи и два дана Како слатки отров пије. А кад свану трећа зора, Он пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: ,Склопи очи, злато
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МЛАДЕН (са највећим напором се савлађује; вади из силава увијен отров и пружа га Ташани): Ето, татко ти донео дар, да те дарује; да тамо у собу идеш, попијеш и — свршиш.
« Сада ћете ви видети како баштован свој образ брани... Овамо, Ташано, отров овај пиј! ТАШАНА (се одупире да узме отров). Из даљине се чују пушке и халабука. Улази један братственик.
« Сада ћете ви видети како баштован свој образ брани... Овамо, Ташано, отров овај пиј! ТАШАНА (се одупире да узме отров). Из даљине се чују пушке и халабука. Улази један братственик. БРАТСТВЕНИК Младене, побеже нам Сарош.
ТАШАНА (разрогачено, пренеражено): Побегао, оставио ме! (Пружа руку оцу): Дај отров! МЛАДЕН (изван себе од срамоте и беснила): А, дакле, ти си га и волела... није он тебе на силу, изненада?
није он тебе на силу, изненада? Сада не дам отров! Сада ћу ја, твој отац, да те убијем, посред груди, које је он опоганио. Улази Мирон. МИРОН (Ташани): Иди тамо.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Смртна љубов, при којеј се ништа друго не чује него мач, пушка, отров, једном речју самоубиство, траје донде докле љубезни предмет не умре, зато се и каже »ја сам смртно у вас заљубљен«.
аqуа Тофана) — злогласни отров, вероватно на бази арсеника, чијих је неколико капи убијало споро али сигурно. Назван је по Теофанији ди Адамо,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Отроваћемо се, ако пристајеш. — А како ћемо се отровати? — Тако, — наставих ја све одлучније — попићемо отров! — Добро, — одговори она решена — пристајем! А кад? — Сутра после подне.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У муклој тад дивљини, мржњи, провођах грозне дане, Кроз тело гризе отров, псовка и љубав облапорна; И рањаве сузе јецах у час кад зора пољу сване, А душу да л глође бес или нежност неуморна?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мој су хлеб тровали, отров У чашу лили ми редом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом. Но она што ме кињила, Мучила више од свије'
51 Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити? Ти у цветну младост моју Ули отров грчевити. Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити? У срцу ми много змија, Међу њима, драга, и ти.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
„чувалдус“, затим јак и дебео конац и, коначно, чврст картон од једне кутије у коју је некад био пакован отров за пацове. На картону је писало црним штампаним словима: „Ништа нема да те брине, од овога пацов гине.
“ Стриц прочита необичан натпис и поче да се буни: — Их, ко би то носио! Па то ће онда испасти да сам ја неки отров за пацове. Лазар се насмија. — Па и мене зову Мачак, а то је смрт за мишеве. Таман спадаш у моје друштво.