Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и мења, уз крваве зубље што нас зори воде, Поделићу судбу свога поколења, Прокрчити пута победи Слободе; Ил’ с отровном мржњом, крај сломљена мача, Срушити се гордо, без јаука, плача, У пожару који беспоштедно ждере Рушевине наших
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
После их однесу у својим леденим наручјима на стену, зарију им црне зубе испод нежних сисица, пију крв и окуже својом отровном пљувачком. Врате их пре петлова бледе и преморене, расхлађене за цели живот.