Црњански, Милош - Сеобе 2
Говорио је Исаковичу, озбиљно, скоро тужно, што није био његов обичај. Животиња је набасала на отровну траву, свакако, то је ствар природна, случајна, али зашто је природа изабрала да убије, данас, баш тог прекрасног
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
нека врста стињене и сузбијене осетљивости и поноса које тешко показују, а увређени носе увреду у себи годинама као отровну жаоку.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Од свога господара био је попримио отровну жудњу за сребром и низао сребрнике на једној врпци, коју је носио око паса, на голом телу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Његови кратки духовити и двосмислени одговори на постављена питања заједљиви су и имају отровну жаоку (Кад га ага упита: — Како с љетином? — Раја одговара: — Слабо ага: да се могу издуванити, лако бих се изљебио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„И њега води!“ викнуо је Ђорђе... Сада лежи на трави којој је септембарско сунце испило зеленило. Чује сваку отровну реч, давно изговорену. Жедан је. Ако је Адам умро, само му је по мучењима остао отац. Ја сам злотвор.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
поистовети са сунцем („Сунце, једино теби што сам желео бити раван“), али и да га затре („Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му“). По свему судећи, сунце је оличење оца.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Наше је то, наша својина!... — А шта с Мехмедом, пашом скадарским, Шта с њиме учини?... СТАНИША: Отровну пару крви азијске, У свиономе крилу Селмином, С мирисним ђулсом свога харема, У издисању меша поганик...
Дакле, месече, Послушај молбу сина гоњеног, Отровну капљу Иван-бегову — Те савет носи правовернима, Будућој браћи Срб-издајника — Да ову хрпу зверске пакости, Прот
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Носи ми га даље од носа или ја носим нос даље од њега. Неискусни Николица донио је отровну бунику и љековито велебиље, оно од кога се козама рашире зјенице.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и Христос прогони једовиту силу од човека. У једно доби свети богослов Јован знано попи отровну чашу вина у Христово име што му је био дао римски цесар Домицијан на силу попити и ништа му зло не науди.