Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ „То је Стана Чукурова“, рекох му ја, „то је кћи оне жене што је покушавала да отрује свога мужа, те је због тога све доскора била на робији“.
Мати је њена покушавала да отрује мужа... То се за ћерку није могло рећи, а мени се опет чинило да у њеноме оку гледам суд у коме се некоме отров спрема.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Па кад се једно цело општество оваковим скаредним обичајем отрује и окужи, какова нарави болест! Колики немир и смуштеније!
иста служиће им на растљеније и развраштеније нарава, а кад се ово у обичај уведе и отме мах, онда се и наука иста отрује, разврати, опогани и буде гора и вредовитија општеству него простота и варварство.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер је у помрчању тих огледала нестала и она сама. ОТРОВ Сатрап је казао блудници да отрује песника из Сусијане који му се руга. — Отруј га, свештенице љубави, јер ми се руга.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
него бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан. Али је мржња још ту једнако; она тиха, али стална, вечна мржња.
Африка
сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Била је одважна. Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
вас чекају муке, Друге руке други отров праве За вас, браћо, тамо преко Саве, — Па се отров преко воде краде Да отрује вас ев'овде младе, А мој Српчић ко без главе трче, Па се слади и његака срче, Он га срче, а вата га санак, Њему с'
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Пазите када вам понова прича, како ће се Енглез убити. Час скаче са звонаре, час револвером, час се отрује; чак сече и жиле. А нико га никад није видео. — Што је са вашим братом? — О, тај је преживео гадан тренутак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
на тај укор буде тако жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расрди, те све изворе и студенце по Котору отрује и све госте цареве полуди.
мајка Богородица, — него иди Дони бајалици нека ти душом одуха, нека ти руком омаше, нека ти басмом обаје, нека травом отрује, па ће ти лакнути, и заспаћеш као младо јагње на зеленој трави.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нећу му отићи. Неће га одвући у кревет, нека се већ једном отрује и умре. Лакше ће му бити. Жели она дете више него Ђорђе. Сећала се дана проведених у кући код браће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
онде, не један, но неколико кипова Сократових, подигнутих од оних истих атењана који га недавно предадоше џелату да га отрује“. Они ућуташе и предадоше се уживању природе. Демокритов врт беше заиста прави земаљски рај.
Петровић, Растко - АФРИКА
сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Што те љуби, што те пази, Око тебе брижно лети, Отрује те, Боже свети, Ал’ ти не да још умрети! А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво моја, Одмори се на мом
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Станиша одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Та знао сам га, небрата мога! Разумевô сам подлаца тога И гле, где пустих да ме отрује Речима јетким змија погана?... Па и тог анђела!... Е бог те убио!
Е, Ђурђе! Ђурђе!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да ниси анђô — ја бих веровô. Да пакô сипа најљући јед У часу да ми .живот отрује; Ал’ ти си, душо, божји анђео; Па док си сишла доле на земљу, У лету ти је планула крв, Па сада сањаш — сањаш
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и 380; 14, 220); отечене слезине (СЕЗ, 13, 380); оспи на кожи (ГЗМ, 4, 143); кад се ко отрује (ібідем); од шуљева (»прах од девет ораха, девет лешника, девет дрењина, девет зрна рпаxа« ЗНЖОЈС, 7, 1902, 155); кад
ГЗМ, 4, 164), и коме је »срце отекло« (ГЗМ, 4, 164; 20, 352; ЗНЖОЈС, 14, 94), од падавице, против рана, и »кад се ко отрује« (ГЗМ, 4, 164). СТЕЖА Гäнѕеріцх (потентілла анѕеріна). Стежа; дивља перуника (СЕЗ, 19, 216).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О ГРИЖИ САВЕСТИ Некога цара што је био кухар му подмићен и ктео је да га отрује, носећи му јело на астал преко на њега погледну цар.
А камо ко се сам од зла срдца закоље, обеси се, скочи у воду ил' се отрује и вечно погине. Многе су те и разлике људске смрти, моја мила браћо и сестре! Него ли док смо да смо!