Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Још је двосмисленије оно ах из претпоследњег стиха, као искрени уздах саосећања, и пародична реминисценција на отрцаност тог узвика. Ту је, коначно и она тако „поетична” инверзија у последњем стиху (белих мачака шест).
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А олињали пејзажи и сладуњава наивност дописнице враћени с платна натраг у природу санирају своју отрцаност, и њихов умјетнички минус преобраћа се опет у позитивну наравну вриједност. То је врлина природе.
У природи, понављање не води у отрцаност већ право у бесконачност; у крилу бесконачности ријеч понављање постаје бесмисао.