Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Цар спусти обрве на очи, и пошто мало поћути, рече нешто немачки једном официру, који одма отрча напоље. Цар се разговарао са својим толмачем не знам о чему.
да не би Пореч-Алија ударио у вилајет и да имаду споразумије са кнезом (Николом) Грбовићем, Кедићем и Миливојем а ја отрча̓ да донесем јоште џебане, која ће бити готова у Бољевци, јербо оно што сам пређе донео дао сам оној војсци коју сам
А он на то рече: „Иди, оче Јакове, донеси му што треба за писање”. Попа Јаков отрча на кочије и донесе ми дивит, перо и четири табака ̓артије.
Мало, сретнем Весу из Љубинића са 7 момака. Каже ми: „Не иди, Турци све растераше; ја отрча̓ да робље уклањам”. И не хте се са мном вратити. Ја пођем унапред, пушке не престајаше.
Међу њима стоје она четири бега. Сад новски капетан отрча на хату к њима; од наши̓ изиђе Кедић и Цинцар Јанко пред њега; повичу: „Не иди, Турчине ближе, кад нисмо веру
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта, газда, пушки да доносим? — Пушки, пушки, бре, донеси! — продера се ћир Трпко. Отрча момче и изнесе некаке две цеваре и једну арнаутку као притку.
— Чујем, газда! — А камо млеко? — Још није донео. — Трчи бре, млеко да се донесе! Шта чини тамо! Момче отрча навише к чајиру. Ћир Трпко настави причати до краја свој сан. Мало-помало накупи се повише сељака у механу.
— Ваљда празан? — упита Ћебо. — Јест, богами!... — рече кмет узевши бардак и мућнувши га, па брже отрча у кућу. — А јеси наумио далеко? — упита чича Мирко. — Богами, далеко... — одговори Страхиња озбиљно. — Е?...
Вуја продену већ и последњи пут иглом, пригрте задовољан свој окрпљени гуњ, узе кључ и отрча тако брзо горе уз воћњак да су кокоши, што беху по трави поред пута, прхнуле поплашене куд која...
— Отвори нам вратнице, пошо! — рече поп и окрете вранца напред, смејући се узјахивању Вујином. Поша отрча те пропусти на вратнице оба коњаника, и упита: — А кад ћеш кући, попо?
Стамена изнесе гостима столице пред кућу, пољуби попа у руку, па отрча опет у кућу. И домаћица приђе попу к руци и упита како је на дому, како поша са здрављем.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу... За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара.
— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије. Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати.
— Добро. — Чини се невешт, не квари весеља! — Полази! ... Седај!... — виче старојко. Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије. Станко седе са старојком. Ту начинише места и попу. — Нађите места Деви!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Како беше тек зора, и путници неодлучно стајаху на обали, то и нехотице сви обратише пажњу овој сцени. Капетан отрча напред у механу да пробуди Благоја. Свет се расклони у два реда, пуштајући инвалида; красног, једрог момка.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А после ручка одмах отрча преко пута да их затекне за столом, да на лицу места види ефекат који је произвела својом кернштрудлом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад Трифун није одговорио ни на то, она цикну: „Проговори – занемео, дабогда!“ А кад чу шта рече, заплака и отрча, нагло.
Трифун се трже, кад му жена дрекну, погледа за њом, кад она отрча, као што се у јесен за ластавицом погледа. А затим, љутито, заврте главом и опсова, мрмљајући.
На трави, напољу, у сенкама блистала је још роса. Исакович онда отрча за кућу, а кад се вратио, намириса брке, и обу се код огледала.
Њега, каже, сутра, чека страшан дан. Капетан онда, клањајући се његовој ћери, отрча за домаћином и хтеде да му тутне у руку два‑три талера.
Али кад му мати рече: Иди! Видиш ли, даће ти пара! Он приђе. Затим отрча матери и даде паре њој: На, Пепо! Чувај ми ово! Да види деда Гаврило, шта сам добио!
Чему покушавати протумачити оно, што се протумачити не да. Реч отрча, кроз те мрачне ходнике, од уста до уста. Да је дошао неки росијски официр и да се њихов транспорт на пут спрема.
Да је види – па да је изведу. Госпожа Евдокија, као да је змије уједају, узвикну да су то чудовишне жеље, па отрча од стола у кућу, као да је змије и вијају. Божич се смејао.
Трифун онда отрча, узјаха, па поче да егзерцира хусаре, као да није ни кренуо са темишварског егзерциришта. Викао је при томе росијске
Павле онда отрча и узјаха и дође пред трибину. Он је, једини, међу Исаковичима – иако то није било наређено – сад довео свог коња.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Гавре — викну — тражи те некакав господин, и одмах отрча натраг. Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући. Ко би то био да га тражи!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Хајд, спреми! А Димитрија се згрнуо па ништа не разуме. Одједном се окрену и брзо отрча Тоди. Тода беше усред другарица и рођака. Све се праштаху и плакаху заједно с њом.
— Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. — Не, не... доћи ћу. Хоћу! И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се. Вратих се. Топих се и нестајах. Бејах луд... Вече паде. Месечина изиђе. Нисам знао како сам вечерао.
чу како вода издалека долази, оно њено милење, тих жубор, баци од радости цигару, зграби поново мотику и без фењера отрча у сусрет. — Цвето, справљај те бразде — рече њој која једнако копаше подалеко од њих.
он меко и саже се, узе је у наручје, однесе до међе, положи, скину са себе гуњ и покри је, да не озебе, затим брзо отрча и врати воду... — Ама доста, не плачи. Не бој се.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад то чу ови младић, отрча пут онога мјеста ђе му је старац балоту бацио, док наједанпут рекао би паде небо на земљу, завикаше с хиљаду страна,
— Брзо отрча те донесе оно јела што је спремила за себе и свог сина, метну га на сто, па и њих двоје засједоше за она господска
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А пред нама, испред високих кукуруза, праште пушке... Командир отрча напред. Кроз пушчани прасак као да се чује нека песма... чини ми се „Ој Србијо“.
На челним колима седе неки људи, И држе бео барјак на коме се види црвени крст... Ми се згледасмо... Командир отрча у дивизион да пита шта да ради.
Очи су им гореле, а лице потамнело. — Нешто се десило код трећег топа — вели Јанкуљ. Један отрча... Кад се врати, рече да је разорно хаубичко ударило у десни точак топа али није експлодирало. Рањен је само пунилац.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она нек дође на коњу... све у трку!... Ааај-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету. Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.
О, па она страда!... И она пати !... Па што је долазила овамо... што је дошла?... Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Са страхом, да је ко не опази, узе оне руже из гроба и, плачући, отрча да јави ученицима шта је видела, а руже однесе кући и сакри их.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Један отрча на крај вароши, да каже Петру ковачу да не клепа данас мотике. Одмах затим појавише се сва три сеоска писара на коњима
па тек изнесе ми лепу играчку. Тако ће и сад... Али, шта то они раде ?«... Д ете отрча до краја стазе, пружи вратић иза жбуна — и замре... Не сме више помолити главу, јер би је опазили.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Седи, одмори се. Ништа није, и не бој ми се! И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући. Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки што, кад оде, Софка чу како
По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему. И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице, и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас: — Воде,
И тај осмех Софку пресече, следи. Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста. Софка, чисто укопана, | остаде чекајући оца.
Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила. Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Чујеш!“ рече он, поврнув се. „Боље би ти било да ме убијеш, но да ме просочиш дома, знаш!“ то рекавши, отрча као срндаћ. „Но, гдје ти је војска, капетанићу?“ запита гроф Јана, одигнувши главу с књиге.
Онај човјек узе јој силом сјекиру, а она, као кошутица, отрча опет у кућу. „Богами, момак!“ рече медик, одигнувши обрве.
„Хоћу, Господару!“ одговори младић, прекрстивши руке на прсима. Владика погледну ђакона, а овај отрча у манастир. Ријечи и држање његово одаваху искреност. „Глава је ништа према души, пази се!...
У толико и ђакон дође, носећи крст, јеванђеље и двоје свијеће. За ђаконом изађе из манастира перјаник један и тај отрча, као звијерац, пут Бајица. Велико звоно на манастиру зазвони. Неколике пушке запуцаше у пољу пут сјевера.
“ запита га Стане. „Ја, богме, хранио!“ „А ђе?“ „Под твој ковчег!“ „Ајде донеси, злато!“ Мали отрча у кућу, и мало затијем поврати се, носећи у руци неколико листића. Женске му их узеше, па стадоше прегледати.
У то се сердар поврати, носећи грађу. Он им назва добру вече, па свали с рамена дрва. Женске устадоше. Милун отрча к њему. „Што то пишеш, Јанко?“ рече Пејо, хукнувши од труда, па сједе крај њега. Јанко га поздрави и показа му цртеж.
Посједаше. Али чим сердар сједе, оте му се око, те угледа мртве, па као да бјеше на жераву сио, скочи, отрча и откри оба мртваца и викну грозним гласом: „Јанко!“ Четнике трнци подиђоше како је Пејо узвикнуо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад то чу ови младић, отрча пут онога мјеста, ђе му је старац балоту бацио, док на један пут рекао би паде небо на земљу, завикаше с хиљаду
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То би била прва корист што би јутрос могао учинити манастиру! — Баш да одем!“ — Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу. — Ковачу, млинару, дижите се! Сунце је грануло! Шкељо, устај и пробуди Букара!
“ Бакоња као без душе, отрча ка мађупници. — Ди је Букар? — пита он. — Он се, брате, загнâ у сан, пак му остаје јоште доста докле допре до краја!
— Јест, Исуса ми! — рече говедар. — Јево и волујског трага!... Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим. Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке. Допадоше сви. Врата разврнута.
Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната. Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани и гдје се такође готовљаше јело.
— Па, познајемо ми добро Бакоњу! — рече други, одиста манастирски проњар. Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали устави се.
Бакоња је нестрпељиво очекивао да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скулом. Они баш говораху о Брни. Ђакон се обрати Бакоњи.
Бакоња сврати стрицу, па их трчећи стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води. — Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? — запита га Бакоња.
своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду да разговоре стрица.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као кроз сан чује: — Облизнила ти се жена, Толе! — Јесу ли мушки? — Оба мушка! Тола отрча низ пут. — Еј, ти, трапавко! Сутра пре зоре да си дошао! — мазним гласом довикну Симка уводећи волове у двориште.
Наредник га опсова и удари кундаком у ребра. Никола климну главом. Старац, згрчен иза касе, подиже се и отрча низ пут.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
То га толико уплаши да целог дана не изусти ни реч, а сутрадан, још пре зоре, отрча на обалу, на исто оно место где је видео Златну крабу. — Крабо, Златна крабо!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пожурите, господине поручниче. Он појури из шатора, опасујући револвер, и отрча топовима. Излазећи испод топлог покривача он се стресе и задрхта на свежем и оштром јутарњем ваздуху.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати? Где вам је ћато? — Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.
Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. — Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом!
Ћипико, Иво - Приповетке
— Па се постави пред њу, погледа је љубопитно у лице, као да је одавна није видио, и отрча преко дворишта. Дјевојка доврши посао и пође у кућу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А она четворица још се нису вратили. — Трчи до пешака док нису отишли. Он излете као мачка и погурен отрча. Наскоро су се вратили са сандуцима муниције које су нашли код пешака. Били смо мало мирнији.
Ћипико, Иво - Пауци
Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило. Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Докле имам ја, имаћеш и ти. Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва! Исајло поздрави, и весело отрча. Ветар усковитла ватру и ми се подигосмо, окрећући јој леђа.
Коњ се гиба с ноге на ногу. Опет прогледах. Видим како поручник Коста отрча низ реку, сигурно да оном помогне. Вода спласну, те спустих ноге... Стигоше и остали.
Али она из торбе извади парче хлеба, остави на камен покрај бунара, па, и не гледајући ме више, отрча до оних жена. Стајао сам и нетремице гледао за њима. Али се ниједна од њих не окрете и тако замакоше у село...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад Балачко спреми бедевију, па отрча друмом за сватови са шест стотин' латинских катана. Кад су били у гори зеленој, кулаш стоји на друму широку, а за њиме
“ Кад то зачу вјеран слуга Лазо, он отрча на танану кулу, те донесе ону чашу златну, наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Куд ли то дјечак отрча, на чији знак? Прокин гај, запуштена, густа и прилично велика шума, на сат хода удаљен од подножја планине, био је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Виде јер су му слуге, велики је он господин. Брже, без обзира отрча у град. Где год нађе по задругу људи скупа, свуда исказа каква је човека код бунара нашла, те јој је све исказао каква
Пак бахну мамузами коња, отрча испод града, згоди на јаму, паде сунаврат: с коњем заједно погибе. У том доби пак на подне попе им се хоџа на високо
Зачу то Максим што се од њих учини, брже седе на брза коња и отрча к војски нахитро кано крилат и стаде на среди међу обадва табора.