Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” И рекао би да нисам отрчао, но одлетио, и Карађорђу све кажем шта је и каква ће несрећа за све нас отуда произићи, а и сам види гди се војска
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не треба ни око тога да се задржавам како је поп наврат-нанос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би развлачило приповијетку, и све то само би онај разумио који је своје рођено морао послати у
Црњански, Милош - Сеобе 2
И вечера је тог дана, у тој кући, прошла, као сахрана. Сви су, очигледно, једва чекали да се разићу. Божич је отрчао први. Затим је и домаћица отишла, а са њом и њена гошћа.
Узе ми их Гарчула. Сећао се, отрчао би, да пољуби у руку деда Гаврила. А баба Иконија, том приликом, обукла би му нове чарапе.
Према том црном капуту, трчала је сад и сва Махала. Само су два хусара одјурила, према Темишвару. Кад је отрчао до човека, који је лежао на трави, Павле виде, око себе, читаво море разјапљених уста, очију, а стотину глава, ашова,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Приликом маџарског напада на Сентомаш, 1848. год., српски устаници су били најпре узмакли. Тада је један свештеник отрчао у цркву и овако се молио: „Боже! Ако Срби не победе, ти ниси Бог!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И чим га спази, а он оставља карте, а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце. Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ако случајно чује што од жена да јој треба какве понуде, одмах би отрчао и доносио. Једном узео па напунио појас и недра номоранџама, лимуновима и другим воћем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Они се смуцају ту због тебе, сејо моја, и једва чекају да онај јадник издахне... Више нисам слушао... Отрчао сам на свој кревет, покрио се чак преко главе и тако сам ћутао, ћутао до мркле ноћи...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Да ми је препливати Студеницу Да украдем једну лубеницу! Отрчао бих негде у гору, Појео бих јој чак И кору! ДИЊЕ Из детелине ледене, сиње виркају лубенице и с њима диње;
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Више сам унакажен него болестан, више избачен из друштва него из живота. Дођи што пре. — Бранко је отрчао. А успут му је паланка већ саопштила да Павле има лупус, и да се разишао са женом.