Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Небо се у том крају не сече са земљом, водом, и људским стаништима. Оно лебди отсечено, далеко, туђе. Побегло је од чудног испарења, густог, и много мокрог, које дави и гаси, хоће и звезде да погаси.