Ћипико, Иво - Пауци
Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га ... — Лијепо је овако! Је ли нећеш још отићи?
досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. — Ваљало би да се не љутите за сваку малу ... — А ко ће управит' послом? Матер је за ништа! .