Ћипико, Иво - Пауци
Прави кријес! Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се... Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав. Пред очима му непрестано трепере свјетлаци... Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.