Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Никад није видела тако намргођена попа. Не смеде му рећи ни »добро дошао«. Поп сјаха љутито, отури узду Вуји, па му рече кратко: — Одседлај те коње, па нагнај у воћњак!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ево шта чиним од Крушке! И задену јатаган у грло... Млаз криви шикну... Нож се зари још дубља... Онда отури главу Турчинову. Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... Па диже главу и скиде капу. — Господе!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја, — настави Арсен — није вајде... немој што да се љутиш! Ђеда сасвим издиже главу, срдито отури од себе саћурицу с грахом и на безуба уста љутито истресе: — Знам ја то све! А какав си ти, море, човек?
А Анока ништа и не сања! Пошто се вечера, људи се почеше крстити и чекају на ђеду, па да устају. Ђеда отури испред себе комад хлеба, лажицу и виљушку, а нож тури у цагрије.
Аноци се никад досад није њихова песма учинила тако лепа. Ђеда се диже, отури губер, прекрсти се, подави ноге пода се, па оста сам у мраку, седећи на кревету и претурајући свакојаке мисли.
— Ви опет имате даму! — рекох јој. Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир за којим Попеску свираше влашке потпури.
После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито. Смејала је се. — Не, ви не знате да играте. Морате код мене учити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ На постељи Исакович нађе дугу, белу, спаваћицу, коју му је неко био оставио. Исакович је отури. Он је, и зими и лети, у кући спавао, го. Иза постеље, под свиленом црвеном завесом, нашао је лавоир.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Наже јунак снагом из мишица, Отклопи јој руке од вођица, Од коњица отури је јадну, Она паде на земљицу хладну, Паде доле па се обнезнани — А мој брате, таке јаде мани, Гле Стојана,
“ кликну и корачи, По отури врата пред собоме. Уђе Милун, гледну унапријед, И опази двије женске главе, Ох не двије, једну, брате, само, Фата
“ Наже снагом јунак Радивоје, Отклопи јој руке обадвоје, Отури је силно од коњица, Паде о тле љуба несретница, Паде о тле па се обезнани, Ао данче, зло ли јој задани!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу. Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко? Ви нећете?! А ко мени заповида? Кљако отури Шунду и стане на његово мјесто: — Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ах!... Та плавог мора хладна богиња Беше ли мајка, или маћеха? Или госпођа сјајна, ласкава? Што ме отури, што ме издаде, Што ме удаде, што ме продаде? Ах, Венецијо!... (Вујо перјаник улази.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Заиста, зашто? По повратку са краљеве војне Лауш се трудио, чини се здушно и предано, да у свакој прилици отури у страну Дадару. То су сви примећивали.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он речи појмио није, Ни наду на лепши живот, која се у њима крије Али је певање чуо, и нежна туга га узе. И кратки отури чекић и тврдом, жилавом руком Обриса топле сузе. 1890.