Употреба речи отурује у књижевним делима


Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Марко и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке. — Ја, шта ћеш ти, мори, овде? Ајде тамо... — Немој, Марко!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

СТОЈНА (примиче му софру што ближе рукама, нуди га): Кусни, газда, мезети мало. ЈОВЧА (отурује јело, натеже боцу, изваљује се, налакћује се). СТОЈНА (покрива га и утуткава, намешта јастук да се боље наслони).

ЈОВЧА (гледа је нетремице, већ га страх подузима; храбрећи се викне): Гледај! НАЗА (значајно маше главом, отурује косу која јој пада на очи; тајанствено): И арно и лошо! (Загледа ближе): Био си богат, силан.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности