Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Нек нађе твоје око које спава! И нек твој лепи лик му тутањ смири, Да стане, да те помилује меко И да отхуји далеко, далеко. И док се твоје око тихо шири И око тебе низ мириса плете, Да чујеш моју душу пуну сете.