Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свако подне ручам мале, модре пужиће, крај једног прозора, са којег видим све море и острва Оуессант, плитко, једва видљиво, песковито, кроз валове и пене.
пружа руку према једном острву и декламује: „Qуи воит Белле‑îле, воит сон îле; qуи воит Цроиx, воит са јоие; qуи воит Оуессант.” Но ја знам да се морнари не даве више, одвише често, у мору.