Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Давно је то било, има преко дваест година, како ми један официр варадинске регименте покушаваше да обешчасти жену... па му је овај нож за свакад утулио страсти неваљалога срца...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ и проче. Ми смо одатле гледали цара догод није у собу отишао.” „Доцније дође један официр к нама и запита: ,Ко је ту кнез Алекса?’ и Арса му одговори: ,Ово је’ и пружи руку на мене. ,Хајде’ вели, ,зове те цар!
тако не успеше, а имаду зуб на све главне кнезове, али особито на мога оца, кога су се бојали и мрзили што је немачки официр био и фрајкор на Турке предводио, а јошт више мрзили су га зато, што је Хаџи-Муста-паши војску доводио и јаничаре
зулум који смо трпили од јаничара и казао сам да би још даље трпили, но они пописаше све у своје тефтере, ко је био официр, каплар и прост солдат у фрајкору, који су од 1788. у рату аустријском противу Турака војевали, и хоће све да исеку.
А он пред нама а ми за њим, до у трактир зовоми „Нови Париз” близо дворца. Увече јоште дође нам један официр, не знам како му је име, поздрави нас срећним пришествијем, седне и он распита тко смо и имамо ли пашпорт, ми му га
13. јануара ишао сам код г. штатског титуларног советника Павковића, разговарам се, но дође један официр, тако одем. 14. јануара у 4 часа примили смо писмо из Земуна с потписом Архимандритовим, Молеровим и прочим на г.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нема је, па нема! — рече казанџија љутито, као човек коме не иде карта. — Нема је — рече и официр, али мирно, као периодичан чиновник који зна да после пет година мора доћи класа. — Што ли, боже?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и напослетку у разним сезонама годишњим, а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски, па чак и један (невероватно у Банату!) »маринерски« официр!
) »маринерски« официр! Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем, а према
замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем, а према њој бркати уланерски официр; на трећој чека стена и шкољке неке на морској обали, а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи
њој бркати уланерски официр; на трећој чека стена и шкољке неке на морској обали, а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт, а она наслоњена на неку руину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљину;
је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантеријски, и артилеријски, па чак и »маринерски« официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу, чије се четири фотографије одсад налазе у албуму према њој.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Велики удар за Марка. Избрисан јурат, дични тај наслов изгубљен, тако исто као официр касиран. Пуче глас по целој вароши да је Марко Рогозић касиран јурат. Са такве висине пасти није шала!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда неки официр, бео и леп, у кицошким лакованим чизмама и корбачем у левој руци, искочи брзо на земљу, приђе команданту
Колико је пута опсовао гадно, амалски или као да је сасвим активни официр. Ни у друштву не пази шта говори, изражава се просто, те она мора да црвени пред светом. Ужасно.
Онај официр уђе у воду па је газио усправно пресецајући је снажним бутинама. Онда загази преко појаса па разману џиновским лактовим
био окружен. — Господо, рече он, има ли кога ко би драговољно... један официр подиже руку и поздрави: — Допустите мени, господине пуковниче. — Ви? Па ви сте уморни од јуче. — Допустите...
— Капетане, ја не бих хтео да се ви лудачки излажете... будите врло опрезни Али официр то и не чу и мало после, пошто одабра војнике, изгуби се у јаругама... Тога дана одред не крену ни стопе напред.
Затим, колоном по један, наиђе одредска преходница и тако редом. И тек кад наиђе штаб један официр, који је јахао напред; сиђе па се нагну према лешу. — Официр, рече он. — Од куд знате?
И тек кад наиђе штаб један официр, који је јахао напред; сиђе па се нагну према лешу. — Официр, рече он. — Од куд знате? — Знам, ордонанс официр, одржач везе. — Видите боље, видите боље, скините медаљон!
— Официр, рече он. — Од куд знате? — Знам, ордонанс официр, одржач везе. — Видите боље, видите боље, скините медаљон! — Нема медаљона. Ово је... — Шта кажете? Видите на руци!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Не знаш, шкиљи, а што си газдарицу? Што сам ти узио, да чуваш кућа, или да гледиш на пенћер, на младо официр? О, сиромах кир Јања, мораш да пропадниш кроз неваљало свет!
ЈАЊА: Јуцо. Е де! Оћим да купим, оћим да си осиромашим; нећим да купим, оћи да иди проклето на нотариус, ис тон официр, ће та липа... Знајте садашње свету. ДИМА: Тифлуте то филун пери то филуменом ЈАЊА: Што? На ову кугу од време?
Она иј младо лудо. Има мати што го воспитава за шешир, за свилена аљина, за младо официр, а не за кујна и кецеља, да крпи издрту џаку, да носи едни ципели година дана. ДИМА: Кала.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њему се“, вели, „затвореници чине мало бледи, барусави, неочешљани, и ненамирисани. То не ваља. Официр треба да буде уредан и испеглан, и у затвору. Да нису играли звонара у затвору?
Био је то леп, витак официр, који још није био превалио ни тридесету, а стајао је пред Гарсулијем прав као јела. (Гарсулијево име изговарали су
Он је чврсто решен да промени царством. Он и није више официр ћесарски, него капетан у војсци императорке Елисавете Петровне и задржан мимо закона и његовог права.
Парада је почела размештањем писарских столова, аката, фисцикула. По столовима размештаху мастионице, а један официр приводио је столу, Исаковиче.
На та егзерциришта био је дошао као млад официр, а са тих, зелених, утрина треба сад да се врати у Беч где га нико његов не чека.
Под прозором су цвркутале ласте, али било их је и над прозором, где су биле свиле гнездо. „Ласте!“ узвикну млади официр. „Зато мени оно на клобуку!
Капетан јој се беше допао отпрве. Кад је официр требао да пође, проводаџија је био сигуран да је ствар свршена па је наредио девојци да испрати младожењу доле, до
Горе, у заложеној и осветљеној канцеларији профоза, чекао га је караулски официр, из пука кирасира грофа Сербелони. Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу, пушећи лулу, а
Ту су, ето, то јутро, браћа Исаковичи, Петар и Ђурђе, дошли, а били су и своје жене довели. Официр форпоста понудио им је да чекају у стражари, али је радо пристао да се разместе, на чардаку, где су његови војници
Пусти ти нас жене, да питамо Павла, а ви седите, па гледајте из прикрајка!“ Тај дебели, снажни, официр није, иначе, био нимало суров према женама, а најмање према својој жени.
А да је официр, који га је у Осек терао, ухапшен, дотеран у Темишвар, и да ће му се судити, за фелонију. Поново су саслушавани и
Немају шта да губе сем живота, који им је и тако досадио. Трифун је био искусан официр, који је ишао, у рату, и на Францеза, и на Прајса, године 1744, па је знао да су то лудорије, и да је то несрећа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Један сат доцније ушао је у моју собу турски официр висока раста, који се представи као Сали-паша, родом из босанске Тузле, мухамеданац Бошњак, кога сам већ био запазио
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти си луд! - Атаман је принео шаку к челу, придигао се, и звизнуо тако да је онај уланерски официр морао поскочити у гробу. - Бароница живи сасвим сама. - Претпостављам.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Била је уверена да је тај млади официр њенога мужа, кога је често замишљала као вођу разбојника у планини, смртно заљубљен у њу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
клупа за оловку је престо, ту нађе, понекад, тишину и мир, крај ње је увек резач са оштром сабљом њен ађутант-официр.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Павле Ђулинац био је официр и дипломат у руској служби. Дуже време био је чиновник у руском посланству у Бечу, са нарочитим задатком да одржава
Шездесетих година Србија је имала дипломатску потпору Француске, за доба кнеза Михаила један француски виши официр био је српски министар војни, политички, духовни и књижевни углед Француске код Срба стојао је врло високо, и млади
Милићевић, Вук - Беспуће
То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодушности, сјећајући се неких породичних традиција, поштовала и обожавала униформу као знак
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На босим ногама блистале су му и позвецкивале поникловане официр ске мамузе. Придошлица се радознало заблену у замотуљак на столу, затим у командира, па опет у дијете и онда се
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
марвени трговац СОФИЈА, његова жена ЛЕПОСАВА, кћи му од прве супруге ЈЕВРЕМ, пензионирати официр — Максимов брат НИКОЛА, рукодјелац — Максимов брат МАГА, Николина жена МИТАР, кум Максимов СВЕТОЗАР, писар и Софијин
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Пело, ти, шта си се удрвенчила? СУЛТАНА: Приповеда се да је официр неки при командирању војске, опазивши изненада свога бившег учитеља, који је строго с њиме поступао, клобук с главе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом. За њим су јурили командири, ордонанс-официр, ађутант, маса подофицира, ордонанаса.
Запамтио сам тако много лица из појединих пукова. Пао ми је у очи један црвени и дебели пешадијски официр. Био је резервиста. Онако гојазан, са раскопчаном блузом, вечито се хладио и дувао...
Из те групе издвоји се један коњички официр и пође ка нашој батерији. Заустави га потпоручник Александар. — Друже, где су Аустријанци? — Ево их одмах иза брега..
— Што не гађате? — дојури задихан један пешадијски официр. — Пешадија већ прелази. Кроз пуцањ пушака и фијук зрна, чује се неки узнемирени жагор, звекет ланаца и лупа металних
Командир је занемео и стиснуо усне, а вилични мускули су му подрхтавали. Био је и један виши пешадијски официр, који је злурадо и пакосно гледао артиљерце, само што не каже: Хм!... Наравно!
У нашим очима био је велики као бог. Контролисао је и онај пешадијски официр, вртео нешто главом, опет погледао кроз цев, постављао напред војнике и мерио, хотећи на силу да докаже нашу кривицу.
— Музика, музика! — викао је један официр. — Свирај, свирај! — говорио је млатарајући рукама. Нека кола налетеше иза нас на једно дрво и с треском се поломише.
Било их је мало... до десет. Угледаше их војници и дохватише пушке. Али један официр викну трубачу, лепо сам чуо: „Свирај, коњица с бока“. Ја л рече!...
Из мрака се појави људска прилика. По капи познадох да је виши официр. Он ми пружи руку, и онда поче придику. — Добро су се решили да те и сада прате.
А подофицир има да врши дужност обичног војника, а сноси исту одговорност као и официр. У случају неуспеха он је крив.
који донесе заповест да се одмах јавим команданту дивизиона за ордонанса извиђача, пошто је тога дана погинуо официр извиђач. Иако је то била блиска команда, чинило ми се да идем негде изван света.
— Господине капетане — рапортирао је дежурни батеријски официр — на фуражним колима нестао точак. — Какав точак?... Коме је он требао? — говорио је изненађено командир.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ИЗНОШЕЊЕ ЛЕШЕВА 144 Х СЛИКА ОДЛАЗАК ГЛУМАЦА 150 ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ ЛИЦА Окупатори: МАЈЦЕН, фолксдојчер, официр Сицхерхеитс полизеи — СИПО, „координатор” у Предстојништву полиције Сарадници окупатора: МИЛУН, поднаредник Градске
Црњански, Милош - Лирика Итаке
био толико одушевио командантом србијанских добровољаца, Стефаном Книћанином, да је са њим отишао у Србију и постао официр у Србији. Командовао је, на Дрини, у рату год. 1876–77.
“ Он је био усвојио, усинио, као нежења, сина своје сестре, Душана, и надао се да ће тај млади официр сачувати име Путника.
Ми смо, деца, гледали да се докопамо празних чаура. Тај елегантни официр завршио је као генерал Павелића. Пред његовим првим водом парадирао је тада оберлајтнант Мушицки, чврст и црн, са
Одлазили смо у том циљу једном пуковнику, али тај официр био је један од оних за које је Ускоковић написао да сав сретан носи два угојена полумесеца у туру.
Давно је мртав тај чувени музичар у Новом Саду, и тај чувени официр, а мртва је и она. Још само моје срце слушам како куца. Цор меум вигилат.
Код стола никако ми не успева да заподенем разговор са суседима, ни прекопута, ни десно. Сваки је официр за столом гроф или барун. („Дер Менсцх бегиннт беим Барон“.) Једини обичан човек је лекар у пуку, Румун.
Заборавио сам да му вратим ону књигу. КОМЕНТАР УЗ ПОВРАТАК ИЗ ИТАЛИЈЕ Према обичају у аустријској војсци, официр, при повратку из ратне зоне, добија неколико недеља одмора, као „реконвалесцент“.
Представљам се урличући, али тражим папире, строго. Моје име звучи српски, или чешки, или пољски, па, каткад, понеки официр предаје папире сав позеленео. Каткад, ноћу, у мраку, кад има дезертера, они искачу, главачке, кроз прозор у нужник.
“ Пратимо каткад воз до станице у Беч, где скидам траку и постајем, као толики други, анонимни официр у Бечу. Кажем да идем ујаку а да ћу идући воз прегледати сутра, при повратку.
Наиме, у Аустрији ни један војник није смео бити сахрањен а да на његовом погребу не буде присутан и један официр, који представља ожалошћено величанство. Оног што хвата за дугме. Ту досадну службу нико није волео.
Оног што хвата за дугме. Ту досадну службу нико није волео. Међутим, који је официр на реду, сазнавало се при вечери, кад нам донесу пуковске заповести, на шапирографу.
У целом, огромном, гарнизону Беча, свега је један, један, официр бранио своју капу, оружјем. Био је официр аустријске ратне морнарице и убијен је то вече при улазу у кафану
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Откуд наши овде... и ти? – прошапта он. — Жени се Стојковић... наш друг, сећаш се,- одговори официр гласно и осврте се.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.
Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир. Поседаше сви. Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«. Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је
Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од
Биће да је ово последње. Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није
Мића »Официр« је отресит, он би био дабар! Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатк
— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја. Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? — Па има их, доста.
Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као
Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види. Не треба му да чита Бокачија!
Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.
Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш: Мића »Официр«, свак зна. То име носи поодавно, још како се из војске вратио.
Пуне оканице и главе. Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.
И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Први који је предузео проверавање и допуњавање Фолгерове карте и подробније Голфске Струје био је амерички марински официр Мори.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ запита га талијански. „Из Ческе.“ „Зашто бјежите?“ „Зато што ме силом турише у солдате.“ „Ама, ви сте официр!“ „То ме је ишло по роду и васпитању, Господару!“ То им је био сав разговор. Владика му се загледа добро у очи.
„Јесте ли уморни?“ започе он. „Вас, вас сагт ер“, запита официр. Друг му преведе и одговори сердару: „Па нијесмо,... тако... средње!
а преводио је управ с досадом, те је застајао и отезао, па одједном обрати се сердару: „Овај господин, он је официр, Шваба, као што видиш. Ја сам његов слуга, Срб, као што видиш.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
еполете му стргане, канда је због нечег ражалован... Ал му по штофу познајем да је официр... ИКОНИЈА: Ја немам појма... ВИЛОТИЈЕВИЋ: Какви су, ко да су из земље ископани.
(Прилази Ставри) Помиње неке војнике, каже ту, пред кафаном! За једног каже да је можда официр! ЦМИЉА: Официр? ИКОНИЈА: А, живота ми, нема никога, погледај! Него пребацује, а није, вала, ни чудо!
(Прилази Ставри) Помиње неке војнике, каже ту, пред кафаном! За једног каже да је можда официр! ЦМИЉА: Официр? ИКОНИЈА: А, живота ми, нема никога, погледај! Него пребацује, а није, вала, ни чудо!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Сваки не само поштен официр, него и најпоследњи солдат овако ваља да мисли ако жели да је свога званија достојан. А то што је њима поштено, зашто
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пред Аћимом, официр нагло заустави коња у касу, колона се ускомеша и испуни пут, два војника испадоше из седла, једноме оста нога у
Срам те било! Зато ли вас ми хранимо и одевамо — огорчено рече Аћим. — Не лај! Наредићу паљбу — официр лако скочи с коња, стаде пред Аћима, упери пиштољ и јетко упита: — Ти си Аћим Катић? — Ја сам.
— Ви се буните, дакле? Ви сте побуњеници — строго и не подижући глас рече официр. — Ми смо грађани, ми смо народ, господине! — Аћиму дрхти глас. — Ви, из места, кас кући! Отварам паљбу!
— Ми смо грађани, ми смо народ, господине! — Аћиму дрхти глас. — Ви, из места, кас кући! Отварам паљбу! — официр замахну сабљом на сељаке. Црна го мила с е зањиха, али се нико не откиде.
— То је наша кућа! — Чађевић ногом удари о залеђен снег. Аћим га погледа изненађен, обрадован. — А ко си ти? — официр се погури ка Чађевићу. — Ја сам Стева Чађевић, председник општине преровске. И радикал! А ко си ти? — Ово је каса!
И радикал! А ко си ти? — Ово је каса! Ово је власт! — виче старац стојећи на каси. Официр се окреће и командује: — Вод у стрелце! Пушке на готовс! — Војници, синови наши, на кога пушке нишаните?
— Овде је општински печат! — Чађевић се песницом удара по прсима. — И то ћу да ти узмем! — прошкргута официр и опали у Чађевића. Чађевић се затетура, седе и опружи на залеђеној пртини.
Тола јурну с тољагом на официра и тресну га по глави. Пре него што је стигао да исправи своју стрељачку грешку, официр паде и крикну: — Пали у месо! — Не, војско! Станите, децо!
више никад и нигде није видео такву земљу, ни раније кад је за златом рударио, сви су око њега били крвави, док је официр стајао с подигнутом сабљом, зинувши као да је из његових уста излетело ђуле, стоји и ништа не каже.
као срндаћи преко урвине, то је била коњица, а не ви, трапаве пијандуре, а ми смо били војска, нисмо били Преровци, официр, иако је имао браду, није био галамџија Аћим Катић, па труба цикну јуриш, ми као зверови поскакасмо...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Нико се није усудио ни да му се приближи. ЕПИЛОГ. Онај из Орана, у Алжиру, један је млад официр. Родио се у Србији а умро у Алжиру, 1870, од туберкулозе.
Према завештању, од његове је имовине основана Чупићева задужбина која је издавала и Годишњицу Николе Чупића. Наиме, официр се звао Никола Чупић и био је унук Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја. УЛИЦА ДОБРАЧИНА Ко је, уопште, тај Добрача?
са одстојања занимала за судбину ових осам путника које је пратило двадесет и четири војника, два подофицира и један официр; били су оптужени да су у аустроугарској монархији припремали устанак који је требало да избије у турској империји,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Савета, пер Француске, канцелар Универзитета, члан Француске Академије, стални секретар Академије наука, велики официр легије части итд. итд.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наједанпут, један омален француски официр, што је преда мном стајао у друштву дама и пропињао се целим телом да боље види, показа руком у правцу чете што је
Па лепо, сами кажите: ко је сигуран у жену за време окупације? Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате. Стâри поспе, деца поспе, а негде је и без деце, нема говора.
— Па увек ти? Он гледа у земљу. — Добро, Секула, излази! А у официрским патролама, вођ, официр, сместа наређује: — Секула Ресимић напред!
— За... За сису... куку мени ојађеној. — Ама ништа друго. — Па ето уј'о за сису. — Па је л' се носио као официр? — Укр'о, веле, шињел докторов па га огрн'о а мрак па нисам несретна ни загледала.
А командант батаљона, увек насмејан, фини официр белих руку и црвених образа, тек што беше дошао из дивизијског штаба, одакле га послаше овамо да испуни услове за
— Слушајте ви, господине потпуковниче. (Ово говорим као официр старији од вас, разумете ли!) Забрањујем вам убудуће свако општење са мном. Јесте ли разумели?
— Шта кажеш? Нисмо дабогме, то јест ја нисам, ја знам о себи и о себи говорим. А ти се сећаш како је онај немачки официр што је прошле године погинуо на фронту Соме узвикнуо на једном месту свога дневника: „Отаџбино, чиме си ме тако
— Дед’, па шта после? — После се човек стао питати као и онај немачки официр, и од отаџбине, која је од њега тражила највеће жртве, захтевао дужности према њему, разлоге да је воли и да јој буде
и пргави Грк, који је целе ноћи кувао чајеве, кашљао у њих и љутио се јер није ценио од играча примани српски новац. Официр један, блед и нервозан, који је у рукама држао Рат и мир, и седео одвојено од осталих, тражио је некога очима.
Моји су нерви увек мирни, а то је најважније. И пробуди ли ме ноћу апотекарски помоћник, студент или официр, песмом или виолином, пред кућом лепотице проглашене зимус краљицом бала, ја се не љутим.
И ДРУГЕ ПРИЧЕ ПАЦКО На часу историје, коме сам ових дана у гимназији присуствовао, професор Бошковић, резервни официр, не могавши одолети наваљивањима, рекао је најзад својим малим гимназистима: — Е па лепо.
Говорило се о догађајима из првог балканског рата, па се прешло на питање о војничким старешинама. Један крупан официр највише се чуо: — Јесте ли видели да се гдегод истакоше они, што су у миру уживали најбољи глас, што су педантно
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Причало се међу ђацима да је некад био кавалеријски официр. И мислим да је то било оно што ме у почетку највише к њему привукло.
Причало се — ви то сигурно знате — да сте некад били кавалеријски официр и да у свом ковчегу још чувате официрску сабљу и калпак.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног дана ишао сам према Институту. Испред мене корачао је један висок немачки официр који је пушио дугу цигару. Када је дошао до улаза у Институт, официр је застао и прочитао натпис: ”Пушење је строго
Испред мене корачао је један висок немачки официр који је пушио дугу цигару. Када је дошао до улаза у Институт, официр је застао и прочитао натпис: ”Пушење је строго забрањено у згради Института.” Бацио је цигару и ушао.
Ћипико, Иво - Приповетке
А зборе да се с њима може нишанити гдје год хоћеш.... Оно је официр, прекиде говор и показа руком на њ. — Шета се. Девојка успрене кад је официр прошао поред њих и љубопитно је погледао.
Оно је официр, прекиде говор и показа руком на њ. — Шета се. Девојка успрене кад је официр прошао поред њих и љубопитно је погледао. — Смијешан ти је! — вели јој он, кад је официр мимоишао. — А не зна нашки...
Девојка успрене кад је официр прошао поред њих и љубопитно је погледао. — Смијешан ти је! — вели јој он, кад је официр мимоишао. — А не зна нашки.... Има једно њихово магаре што им пошту носи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
234 Пишчевић, родом из Шида, као тринаестогодишњи дечак учествовао је у походу на Француску, постао аустријски официр, да би се затим преселио у Русију и, у војном чину, напредовао до генерал-мајора.
Као поданик и официр Марије Терезије - дакле у империји у којој је католичка вероисповест била официјелна, док је православна сматрана
Краков, Станислав - КРИЛА
Препоруку заслужује. 1. ЧЕТА. Командир, мајор Љубомир Недељковић из Ваљева. Има искуства као дугогодишњи официр. Због година мање употребљив ва строј, боље би послужио за канцелариску службу. Водник поручник Лука Росић из Ариља.
Искрен и карактеран. У борби поуздан. Препоруку заслужује. Водник рез. ппоручник Мија Јеличић из Смедерева. Храбар официр. Присебан у свима моментима. Има иницијативе. Интелигентан. Рђав економ. Одан пићу. Препоруку заслужује. З. ЧЕТА.
Солун је спавао у мраку. Из малог прљавог бара избацили су на улицу пијаног Енглеза. Један официр је спавао пред улазом малога хотела, у коме су собарице биле скупље него собе.
У шатору се највише чуо глас Мијин: — Играј ти са сваким... активни официр... све бивше ћевабџије и бозаџије.. Подигнуто крило паде, светлост утече плашљиво у шатор, и понова се чуше карте.
У зору се са двоспратне куће поносито увис дим дизао. Кућа је била блатом олепљена и крива. Ипак се видело да официр ту станује. Био је у ниској соби на горњем боју. Девојчету су и у зору очи биле црвене од плача.
Имала је тринаест година. Официр је лежао крај ње на леђима. Хркао је победнички. Калина, ћерка домаћинова, коју је официр оставио, спавала је у
Имала је тринаест година. Официр је лежао крај ње на леђима. Хркао је победнички. Калина, ћерка домаћинова, коју је официр оставио, спавала је у приземљу са дугачким Анастасом.
Видели се други како прелазе реку, и пењу уз падине црвенога брега. — Опкољени... ракетлу, ракетлу... Узаман је официр викао. Војници су бежали као помамљени. Јурили су кроз врбе, и скакали преко реке.
Шмркао је тихо, и тражио да пије. Потом је тужно гледао зелене врхове борова. Командант пука наредио је да се официр, који је вршио препад на село, оптужи за упропашћене ранце и погубљену ратну спрему.
— Пи... ала мирише на рибу... Трбушасти пуковник, официр Почасне легије, стисну за тренутак дебеле, длакаве ноздрве. — Сергије, Сергије...
Пригушено дрекну згажени официр и скочи. Крило од шатора замотало му је главу. Очупа га од себе. Зацвокота од ужаса. Полудела мрачна гомила се ваља,
— А, а... — био је јекнуо онај. Крик је био прост али страшан. — Убио сам, убио сам... — Официр се није томе радовао, али се није ни ужасавао. Било је још сувише блиско. Још је осећао на лицу отрти млаз туђе крви.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Ако опет није каква забуна, онда је наш ланац наишао на Турске предстраже, рече један руски официр. И заиста, паљба поче да се учестава, а наскоро се зачуше и турски убојни рогови: та ти, та ти, та ти....
Затим официр брзо одјури друмом пут Житковца, а Комаров се врати к нама. Борба око Тешице једнако је трајала; рањеници су једнако
На ове исказе један руски официр примети ђенералу Черњајеву, да ли не би добро било да се одмах предузме опширно рекогносцирање у шуматовачкој околини,
Тако је скончао човек који је у војсци важио као врло ваљан официр, у грађанству као врло поштен човек, кога оплакују сви који га познају.
— рећи ћy вам да је значајно то, да у Шуматовцу после одласка ђенерала са штабом није остао ниједан официр, ни наш ни руски.
Војници се устумараше око њега. Официр виче: »сеци амове... бога... свеца...« Турске гранате прште свуда око нас засипљући нас земљом и прашином са свију
Сирома' Хорватовић! Он мора да је још у већем очајању но и ја овде. У томе дојури на коњу један официр. Тако је био задуван да једва промуца: — Г. генерал... долазим из прве бојнице... Ако бога знате — помоћ!..
— Идите. Напрегните све силе; држите се још мало... ја ћy учинити све што могу. Официр одјури а Черњајев се очајно стаде пљескати рукама: — Шта ћу, шта ћу сад? Камо ми војске? Где је сад Караџић? Где је?..
Хи, хи!) и потерам коња дуж редова. Батаљон се расу, препречи пут одступницима и окрете их напред. Један официр испаде из шуме.
Пазите!« Да ли сам овим охрабрио или уплашио г. официра, то сам Алах зна, али ја сам добро мислио. Официр одведе батаљон а ја се вратих натраг.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Не потраја дуго, а кроз ров се довуче до мене мој водни официр. Шапатљивим гласом саопштио ми је како војници немају муниције. — Ау, господа му љубим, шта сад да радимо!
Кад овај виде да је међу Србима, поче да стење и моли да га не убијемо. Каже да је официр. Такав нам баш и треба. Умирили смо га и понудили цигаретама. Био је рањен у обе ноге на неколико места.
Свукли смо га и превили му ране. Из разговора са њим дознали смо да је резервни официр, студент права. За ову њихову погибију оптуживао је свога командира.
Још мало. Али, боли страшно. Ипак је смрт грознија. Неко јауче. Пред оном оградом лежао је мој водни официр разбијене лобање и просутог мозга. Једноме војнику из врата куља крв. Прилегох уз њега.
Наредио сам једном од мојих људи да допузи до онога у црној пелерини и види да ли је официр. Војник се врати носећи једно писмо, које је ономе вирило из џепа...
„Фикус“ се попео на кревет и диригује. Двојица га држе за ноге да не падне. Врата се нагло отварају и дежурни официр посматра у чуду шта се ради. Прилази „Фикусу“ и саопштава му да умири потпоручнике.
— Господине капетане, ја сам дежурни официр у болници. — Са с-службом овде, у болници! — и такну га прстом по грудима. — Значи, по-позадини!
На челу другог батаљона јахао је официр, чијег су коња искитили цвећем. Махао је весело рукама, поздрављајући лево и десно.
Диже руке и застаде укочен, раширених очију и отворених уста. Онда викну: — Сергије Николајевич! Онај официр погледа на нашу страну изненађен. „Фикус“ се сломата са гомиле камења и потрча у сусрет. — Серјожа, Серјожа!
Мрачан и озбиљан, достојанствен и нем, прилазио је лагано, као да се прикрада, официр из Команде места. Када приђе на пет корака он стаде, погледа све редом и запита строгим гласом: — Ко је овде
Али војници из наших и бугарских ровова тога дана нису опалили ниједну пушку. Предвече наишао је један официр из пука, чији су се војници братимили данас са Бугарима.
—... Ја просто не могу да разумем... Јест, иако си данас ђенералштабни официр, остао си ипак онај стари пешак, сецалица... Ја, мора!... Мора, разуме се, јер тако хоће пешаци.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кадетенштифт боље начините један, Откуд ће официр бар изићи вредан. Који ће, млад, и нас и децу хранити, Правице и царство кровију бранити, А није седети, пером
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
! Пиши ти њему, господине Милисаве, машински шлосер, или бивши руски официр, или, ако хоћеш, бивши шпански морнар. (Ђоки.
ти, брајко, погрешио; него признај људски и поштено да си бар машински шлосер, ако нећеш да признаш да си бивши руски официр или шпански морнар? БОКА: Ја сам апотекарски помоћник. ЖИКА: Па што, господине капетане, може и то.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века, непознати аустријски официр, на пределима Војне границе, тада под аустријском управом. Објавио га је 1925. године, под насловом Ерлангенски
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Удаће се за официра.” У оно време, и на оном месту то је значило нешто посебно. Официр-младожења, мали и шарени аустриски потпоручник, представљао је кауцију којом би се могао мањи музеј озидати и снабдети.
По Јулицу још не беше дошао официр. Место ње удала се Паула за авлијара Љубу. По годинама, на њу је био ред. Љуба и Паула молили су да пређу у млин, а по
Чим су клавир изнели, госпођица Тинка, некако као ражаловани официр, малаксала је у држању, и престала да крије да се саживела с једним малим салашарем.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Али ја желим да ми искрено кажете да ли ме милујете. Девојка. Ја ћу вами за љубов свет презрети. (У себи:) Ах. официр, официр!. Момак. Дакле, оћете за мене да пођете? Девојка.
Девојка. Ја ћу вами за љубов свет презрети. (У себи:) Ах. официр, официр!. Момак. Дакле, оћете за мене да пођете? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да више никога на свету не погледим.
Али ја желим да ми искрено кажете милујете ли ме. Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети. (У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви мене истинито љубите? Девојка.
Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети. (У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви мене истинито љубите? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да никог више на свету не погледим.
Али ја желим да ми искрено кажете милујете ли ме. Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети. (У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви ме истинито љубите? Девојка.
Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети. (У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви ме истинито љубите? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да никога више на свету не погледим.
Дакле, ви ме истинито љубите? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да никога више на свету не погледим. (У себи:) Ах, официр, официр! — и проче. Ово је девојачка удадбена љубов! 3-ће.
Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да никога више на свету не погледим. (У себи:) Ах, официр, официр! — и проче. Ово је девојачка удадбена љубов! 3-ће.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности према ратовима. — Па ако и буде рата, зашто је официр него да се завуче у канцеларију и чита депеше са бојишта. А после, рат је прилика да добије и орден!
тешких афера, рекао ми је, уздишући, да је из латинскога упамтио само фразу: Сіц транѕіт глоріа мунді, а један виши официр, коме су одузели команду и бацили га у некакво економско одељење, шаптао је стално празу: Qуінтіле Варе, редде міхі
што свира у пиколо, ако хоће да поздрави старешину „према својству свога инструмента“, дужан је, чим му се приближи официр, да звижди. Лепо, то разумем.
Рецимо, и бубњар, ако хоће да поздрави старешину „према својству свога инструмента“, дужан је, чим му се приближи официр, да груне песницом у леђа првога који се пред њим нађе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А сада, за ову батерију не везује ме ништа. Ја сам ордонанс официр. Саопштио сам наређење и био сам слободан да се вратим. Остао сам. Зашто сам остао?
— Бацај сандуке у реку! — Шта је то?... Ко то виче? — промоли буновну главу изван арњева један официр. При светлости лампе видесмо да је потпуковник. — Ко сте ви, господине? — запита Лука, већ надражен.
Рекоше нам да овде има и црногорске војске. Наш командант пука, увек тактичан и уљудан, сматрао је да као најстарији официр српске војске треба да учини посету најстаријем црногорском команданту.
Код сваког тако опремљеног топа и каре, био је одређен по један официр из пука. Укупно осам, и командир девети. Из целога пука одабрали су најјаче војнике и коње, јер су се на путу морали
Једна зграда само и неколико барака. Остало крш и камен. Из зграде изиђе журно један виши официр. — Поручниче — дозва једнога коњичког официра — идите и саопштите оном капетану да се сместа удаљи.
И тако — до зоре. Војници су сутрадан устајали са великим напором. Ћутљиви и мрзовољни, товарили су ствари. Дежурни официр рапортирао је команданту да су у току ноћи четири војника умрла и десет коња липсало...
А Бог је свуда и на сваком месту. — Ипак, ипак, требало би — упаде ветеринар пука. — Такав је пропис. Видиш, ишао је официр, ишли су војници, а тамо није имао ко да му прелије гроб. — Разумем када умру на маршу... али овако...
— Лука опсова нешто на рачун Италијана. Сутрадан на челу колоне јахао је италијански официр, а за њим два њихова подофицира. Покрај колоне, а на одстојањима, јахали су такође италијански војници.
Сваком официру су додељена по два чамца и један сплав, који су могли да приме укупно око тридесет војника. А официр је морао да обавести своје војнике о месту и положају чамаца и сплава.
Као да сваки гледа себе на месту неког возара или послужиоца. — Хајде, шта се купите! — наређује дежурни официр. — Господине поручниче, доста су и нас посматрали, па да видимо и ми мало друге.
Увидели су одмах разлику између новог и оног старог топа. Француски официр, који је требало да буде као неки инструктор нашим војницима, не може да се начуди како то они брзо разумеју, кад су
Наши ни за секунд нису изостали иза Француза. — То је интересантно! — вели француски официр. — Нисам знао да ваш народ има толико смисла за тако прецизну технику.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Војник је мрко причао: — Мало нас је било, али смо се тукли све док нас бројна сила није потиснула. Официр нам се од жалости убио. — А куд ћеш сад ти с том пушком? — То ћемо још вид јети — пријетио је војник.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Много под њим доби бави се, и никако се не може да га узме. У неко доби, поче му војска ручати: један му официр узе сомун хлеба, разреза га с ножем да једе, и потече крв из хлеба!
Знанцем да је на спомен а невештим за знање. Ови Ахар бијаше код Исуса Навина и он неки у војски мањи официр, јер од господскога Јудина колена бијаше родом. Преузимљући хананску земљу пређоше ка по суху Израиљи Јордан.
Него ли ко иште и хоће господовати и на гласу да је имовит бољарин и голем официр, те жели себи имати тафру, градове и изборли села, хубаве каштиље, — боље му је војевати поред небеснога цара, на
бољаром и набашка к сиромаши, веселу и брижну; — не једно је здрав и болестан, ђипан и килав, господар и говедар, официр и хајдук, учен и неук, философ и тука, слободан и страшљив, жустар и плах, љутица и крота, отворан и туп, коловођа и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Налазио је да није време још. Осећао је да још није прилика за њу док не постане официр. А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска
лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врло вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља! А због тога ваљда и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере“ с осталим девојкама.