Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Управитељи, судије, официри, војинство, епископи, свештенство и сви народи, све је то једно тело, једна душа и једно свето општество којега је
начална пучина која султана заслепљава и не да му у чувство доћи, нађе га једном на дивану међу први поглавари и официри царства, и рече му: „Јошт једну ствар што ти речем, молим те да учиниш, пак ти затим више нећу досађивати”.
Што учини од мене? Колико ли ме намучи, да од бога нађеш!” „Шта ти је учинио?” — запитају официри. „Како шта ми је учинио? Ево равно двадесет година како трпим неисказане муке!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
војска оде натраг, а фрајкорци оду сваки својој кући, будући је од султана амнестија читана; онда сви србијански официри скупе се код Михаљевића у Сремским Карловцима, где је он Немцима рачун морао давати за ратне трошкове.
какве смо зулуме трпили, „и даље би трпили, но дахије пописаше у свој тефтер све који су за цесарскога рата били официри, каплари и солдати, а при том и најбоље калуђере и попове да исеку, и већ мога оца кнеза Алексу, Бирчанина,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Да је човек сео на каку му драго мрцину — где би био досада! Пиха! Шта велите, на добром коњу? Сви коњички официри воле да говоре о коњима, па ма то било и с калуђерицама. И нашем капетану чисто сенуше очи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда се мало после, и док су официри махали нешто рукама и објашњавали се жустро, она гусеница. исправи и цела појави на оном белом правом друму.
Покуњени елегантни официри и равнодушна послуга ове батерије, чије су сјајне цеви остале неогарављена, јахали су и даље на својим снажним и лепим
преко пута, један за другим и у оном расположењу које обузима људе кад затворени преко целог дана, ступе на зрак, официри су шумно напуштали своје службе.
и ти поред мене то чиниш... ја ту... једнога... једнога забушанта, сама си казала... Она сачека да замакну официри и са оном мирноћом живаца што леди крв, одговори просто: — Шта ти је, шта ти је, лудо?
Али дочекана ватром, онако изнемогла, по колебаше се, застадоше, па наједном окренуше назад. Официри штаба кад ово видеше скаменише се, па онда забринуто подигоше догледе онамо на вис, по коме су, хитри као веверице,
У менажи, под хладњаком од осушеног грана, раскопчани и зајапурени, препирали су се официри, па се пргавили до беснила што се више, горе над њима, небо мрачило и мучило.
“ А на пољу грмљавина све јача и капи, најпре крупне и ретке, па све чешће зашушташе по осушеном грању, те се они официри постепено стишавају и разилазе. Само се Јуришић грозно мучи у неком махнитом и бурном узбуђењу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А Расцијани ће имати и да приме католичку цркву. Официри ће бити премештени у регуларне пукове. Војници ће бити претворени у сељаке.
Енгелсхофенови официри се нису нимало трудили да буду љубазни према тим, бечким, концепистима и аудиторима. Уза зид било је постављено свега
Уза зид било је постављено свега неколико чамових дасака, као клупа. Гарсули је затражио да се доведу официри, ту, из затвора. Вели, он воли да ради у миру, и на свежем ваздуху, и да се, са затвореницима, разговара.
Они у првим редовима муку су мучили да се одупру леђима, онима што су гурали позади. Само су официри били у тој гомили на коњима и Гарсули познаде, међу њима, мајора Ђурђа и Трифуна.
На даскама павиљона, који је био истесан у предвечерје параде, официри, кирасири, аудитори, све је стајало немо и укрућено. Једино је Енгелсхофен остао седећи, па се накашљавао.
“ Гарсули је говорио неком мешавином немачког језика, који је био немачки са Крфа. Официри, око топова, били су у недоумици шта да раде, да ли да стоје ту, у вратима, или да изиђу на ледину, са топовима.
“ Осрамоћени са њим заједно, и због њега, официри, из његове околине, и сами су се били разишли, куд који. Кад је Гарсули седао поново у своја кола, нашао се, лицем у
да издаје наређења да се оних, везаних, тридесет окују, да цео пук има да преноћи у казаматима, под кључем, а да сви официри иду код профоза. Енгелсхофен је изгледао старији, него јутрос, десет година.
Она је била у засенку, крај своје рођаке, Варваре, богате лепотице, али су официри и њу, лепушкасту, били приметили. Бежали су од ње тек кад би чули да је глува, а то су им матере осталих удавача у
Митрополит је спречавао селидбе у Росију и проклињао официре, али је армија била полудела, и официри су викали, заједно са својим воктмајстерима: Нећемо у паоре! – Не дамо људе да ору и копају, за Херрсцхафте!
Ово је наша земља, на сабљи добивена – мит дем Сäбел! Иако нису сви знали да то тако јасно, и гласно, вичу, сви су ти официри царице, и отпуштени војници, били истог мишљења, исте душе.
Место да живи, као и остали официри – а могао је да живи као што имућни људи живе, весело – овај Исакович се потуца, ето, и лудује, као да је нешто
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
За време поменутог рата 1877—78. године није било код бугарског народа нимало идеала, и руски су официри имали прилике да често осете незахвалност, сурови егоизам и свирепост Бугара.
Пошто би извршили своју војну дужност, остављали би пушку, лаћали се плуга и опет постајали сељаци. Официри ослобођени војне службе вршили су дужност судија.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тада би’ дао разгласити у војсци француској да који војник дезертира и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри толико дуката, па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... Господар Софра слатко се смеје, брише очи.
Свуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и грађани, и официри, и даме. У ношњи је био прави дандy, у понашању гентлемен. Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Свирачи, који су били окупљени око велике заставе, што се од Варадина носила, а за којом су јахали официри, на преплашеним и запенушеним коњима, нису били у стању да надлармају певаче који су се дерали, све истим гласом, еј...
Песма преста, настаде граја и брзо се искупише сви. Смирише се кад официри одјахаше коње и кад се помешаше међу њих. При примању шатора, крај ватре, већ су се опет разликовали поједини делови
заборавив своје на дому, без разговора и смеха, почеше да скачу, ређајући се један за другим, путем куд пројахаше официри, са штапом у руци. Насред логора побесне коњ капетана Антоновича, и читава гомила сјури се на њега да га укроти.
црвени печати, под заставом, уз лупу добоша, осуђени је згрчених колена лежао на земљи, таман у лицу као земља. Официри метнуше клобуке на главу и појахаше коње.
Спремао се да у зору пође даље. Идуће логориште била је варош Радкерсбург. Официри, међутим, беху то вече гости у дворцу печујског бискупа, који је знао језик пука, јер је у околини имао на хиљаде
царски град учини му се права лудница, по којој трче војници, коњи, матори каваљери и полуголишаве жене, дворски официри и занатлије, нит знаш зашто, ни кроз што.
Вук Исакович пролазио је кроз Виртемберг, са успоменама о којима није говорио и које су и старији његови официри само слутили.
Навикли да се у свему управљају према команданту, његови официри посматрали су Исаковича и сад, тим пре, што се нешто шапутало у пуку о његовом познанству.
Спремајући се да се коцкају Исаковичеви официри, међутим, нису били ни најмање раздрагани свим тим славопојкама. Капетан Антонович, најбогатији међу њима, који је
Муку је мучио са њима и на прегледима, па ипак их је сваки пут понова искао. Јер оно што је највише ценио, као и сви официри који су служили под њим, као и Исакович, то беше оно последње. Они су се тукли грозно. Они су клали.
Кад Исакович дојаха, официри заузеше своја места пред пешацима. Исакович је био у новом новцатом оделу, од црвене чохе, сав поднадуо под натакнутим
И не само он, већ и његови официри, па чак и војници осетише нешто што их чињаше ломнима, тако да су се гегали после битака, као кроз сан.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Газимо тако кроз село, а из кућа излазели излазе градски гости; трговци, један бармен, па неки пензионисани официри, адвокати и професори — остаде село за нама: већ корачамо кроз атар, а клис лети све више и више.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
МИЛЧИКА: Кад су ови дана маџарски официри давали бал... НАНЧИКА: Ми смо зато ишле да не подозревају. МИЛЧИКА: Један ми је тако лепо правио кур. НАНЧИКА: Пст!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
народом у свима борбама за верска и грађанска права, али уколико су се више милитаризовали, постајали »царски људи«, официри у државној служби, они су се издвајали из народне заједнице, поступно постајали национално равнодушни.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: А гди је од подне? СОФИЈА: Појело се све. МАКСИМ: Ти си несрећа! Седиш ту, да те виде официри, а напољу нека се размеће и развлачи. (Јеврем намигује Софији.) СОФИЈА: Ја мислим да знам шта се по кући чини.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
знам, опада лишће, топи се лед на рекама, окрећу се казаљке на сатовима, баш као у оним смешним америчким филмчугама, официри већ поседели, очигледно старе; оружје им рђа — замислите само, Мишелино већ одавно одслужио човек војску и отишао из
Гостујући официри, који су читав спектакл посматрали из џипа, поваљаше се од смеха: све су им сузе шибале на очи! Кеве ми!
Било их је у огромним количинама. Када су се сити исмејали, официри из посматрачког штаба, бришући још увек сузе, прекинуше операцију „Освајање Београда“, убацише се у џип и отфураше у
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Тек у полак дванаест обуку се парадно, пак или с књигом седе код пенџера, гледајући како пролазе млади официри на коњма и пешице, или праве до два сата визите. МАРКО: Зар не ручају?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— и продужи. Упутих се у правцу оних шатора и угледах како испод једног дрвета седе за столом неки официри, окружени резервистима. Приђох и ја. Пријављивали се резервисти редом и одговарали на питања шта је ко био у кадру.
Кроз батерију се пронео глас да ћемо вечерас кренути, јер су посилни причали како је наређено да њихови официри морају вечерас бити у касарни тачно у осам часова.
„Кад се вратим, платићу ти... чекај ме!“ — добацивали су војници и уз смех истрчавали на пут. Често су се смејали и официри. А некад су опет војници строго кажњавани.
И пред овом заједничком опасношћу, официри и војници спријатељили су се на маршу и узајамно обавештавали о наступу ко мандантовом.
Непријатељ је близу. Са смирајем сунца војници су размештали шаторе и у први сумрак већ су били легли. Само су још официри тихо разговарали и зурили у мрачан хоризонт, тамо негде према Сави, где су се с времена на време видели кратки
За нама наиђе још један пешачки пук и официри с тешком муком задржавају војнике да се не разиђу по рововима. Понеки су се ипак искрадали, и после се хвалили новим
Дуго смо чекали. Оно укочено стање пред полазак, када се затежу блузе и намештају шајкаче, постепено попушта. Официри суседних батерија се сакупљају, а командир скида рукавице и завија цигарету. Већ је шест часова. Војници седају...
На нашој обали је весело расположење. Војници се разишли по кукурузу и бирају свеже пурењаке. Официри се искупили у мале групице те препричавају догађаје, или лешкаре у хладовини испод столетних храстова.
Војници се измешали па не могу да пронађу јединице, а многи покушавају и да пређу на нашу обалу. Неки официри из штаба дивизије пређоше тамо не би ли они умирили војнике и ставили им на знање да ће сваки бити убијен ко покуша да
На једној раскрсници путева видимо и једну хаубичку батерију на застанку. Официри поседали око стола за расклапање на коме је бео чаршав и ручају.
Чудновато је њихово спокојство, као да иду на маневар неки. Мало даље окупили се око бунара и пуне чутурице. Официри их позивају и онда наређују да ставе нож на пушку. Изгледа као да ће сад на јуриш, онако уморни и прашњави.
Командант дивизиона одјаха са командирима. Сигурно траже положај. Тада се нареди да пешадија крене. Официри скрећу пажњу да ниједан не заостане. Пешаци потрчкавају, па се збијају.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Делегацију је предводио генерал Божа Јанковић, који је онда личио на Куропаткина, а његови официри имали су на капи рајерово бело перо. Ја сам то перо, затим, годинама носио забодено у моју луду главу.
Много су лакше ратовали официри. На пример, аустријски пешак имао је, тада, да носи на леђима терет, који ни за живу главу није смео да збаци, тежак
Руси су, на Злота Липи, праштали живот, доброћудно, онима које би у шумама заробили. Међутим, кад су неки наши официри и наредници (Миxицх, Бацхманн) почели да их убијају и после дизања руку и Руси су почели да убијају оне које би
Кад се појависмо, артиљерија нас је почела тући као да смо на егзерциришту. То је било тачно. Официри су нам, после, причали да је то било стрелиште руских топова, за вежбу. Имали су одстојања измерена.
О.К., што је значило врховну команду, на немачком. Међутим, већ те јесени, сва аустријска војска, и официри и војници, имали су обичај да кажу да би то требало да значи: Све без главе. „Алес Охне Копф!“ А.О.К.
И одговорност је била њихова. Међутим, после поноћи, официри би често отишли у своју собу да спавају, на црним, кожним, улубљеним диванима железничара.
у Италији, па је, ваљда зато, неко у Министарству, у Бечу, био решио да се сви студенти Универзитета, који још нису официри, упуте у школе за резервне официре. Ја сам се бојао истраге у Коморану, због оних залуталих хаубица.
Његов коњ, за све време док је говорио, ударао ме је њушком. Трепћем, а не би требало да трепћем. Идућег дана нови официри приређују пијанку у јавним кућама Острогона. Крајем XВИИ века то је био расцијански гарнизон.
Таква је била Аустрија. Удине, у Италији, празно је још порушено, а нема ни један прозор. Ми, официри, међутим, имамо свој хотел, и ресторан, и позориште. Оперету, из Беча. Имамо и свој бордел.
Разгледам књигу и видим да се у њој налазе подаци о талијанским пуковима са којима ратујем. Боје, ознаке, официри, па чак и поверљиви подаци о томе како се који пук држао при поласку на бојиште и вагонирању у железнице.
Ја се смештам у једну болницу у Опатији, која је у ствари хотел. Официри у хотелу кашљу, ћопају, сунчају се, а има их и којима су жене дошле у Опатију, и чекају.
Нереди почињу. Руље војника задржавају трамваје и вичу: „Напоље официри, доле кокарду.“ Хватају официре и скидају им, ножем, хабсбуршку розету, са капе, а каткад, у гурњави, и официрске
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али они неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле. Прво и прво, ми,
Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми, чланови данашњег кабинета, гледамо на ствар много дубље, трезвеније!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Молим вас онда ми објасните у којим се заводима школују будући професори, судије, лекари, официри, инжињери и остали државни службеници? — У овим женским гимназијама, а потом на универзитету. — Па? — Па ништа...
Обукли се на краљев дан ми сви и одслужили службу. Кад би при крају, поврвеше у цркву официри и чиновници... Звецкају сабље по глатку камену, по неке ципеле шкрипе, а по неки се ђонови јако вуку преко камена, па
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Његови претпостављени и потчињени, господа официри, Од којих некима из стражњице празилук вири, Оборише главе ко да су на погребу: „Ми за тим не осећамо преку
” Опет гракнуше официри: „Генерале, срамота! Ти своју причу много замути и замота!” „Издајниче, насео си туђинској пропаганди, Па замишљаш
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
С времена на време официри брода одређиваће опет положај и по потреби враћати брод на место на коме се има радити. Главни посао, онај због кога
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Погледа се — кад тамо и њега прерушили; украј себе нађе штуц са натакнутијем бодежем. Официри што пролазише испред шатора, бијаху витка момчад и у опште прикладна... Бој се заврше.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
благороднога господина, првога у граду, зовома Такача, весма сам љубезно примљен бивао и често у лепом друштву с официри и с господом частио се.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тражио је да му доведе удовицу која рађа мушку децу. „Сад су ти удовице скупље од девојака. официри и државни чиновници, сви траже удовице.“ „Ако. Дајем колико затражиш.“ „Не ваља ТИ ТО, мушко моје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јављао ми је да су срећни, а пред први рат известио ме да су добили ћерку. После смо у рату, као резервни официри, бачени у две разне дивизије. Видели смо се само једанпут пред велико одступање.
„стазом уздаха“, како се тамо називаху оне уске путањице што су служиле за шетњу у слободним часовима и које су официри, у бескрајним тренуцима очајања, са мутним погледом у плаве даљине и сновима о слоболи.
Најпре штаб иа коњима умотаним у пешкире. О коњским вратовима клате се велики, дивни венци. Официри, смешећи се, прихватају раскошне букете који долећу с прозора, тротоара, скела нових грађевина, с кровова, са свих
своје музике, али прихватајући пешкире и цвеће, греше, заостају, сустижу, брзају ситним француским кораком и смеше се. Официри дивизијског штаба, ван строја, посматрају пук и примећују: „Добро изгледају људи.
Или: — Секула, ти знаш где је левокрилна објавница? — Зна, зна, како не би знао — заграје официри. — Е, бићеш онде. А чим наиђе командант батаљона, ти нам јави, знаш.
— Зна, зна, како не би знао — заграје официри. — Е, бићеш онде. А чим наиђе командант батаљона, ти нам јави, знаш. Официри, после тога, безбрижно, као у логорској бараци кад нема занимања, играју „санса“ или „фрише фире“ све док Секула
Око огромне ватре, као ломаче, поседали официри штаба, пију чајеве и угађају ђенералу. — Е, да су урадили као што сте ви предлагали Армији, гос' ђенерале, не би ми
— Ту је већ море! — Где ли ћемо после?! Али дивизијар, стари војник, закопчан, нема воље ни да наговести. И официри срчу и ћуте.
Он је замишљен, и са левом руком на слабини јаше лагано и оштро гледа у даљину. Официри извадили по једну ногу из узенгија, ради одмора, и док шкрипе седла и крцкају, они се опустили и дремљиви клањају као
— Онда и ја вама, господине пуковниче. Мајор јако наглашује последње две речи и официри један другом срдачно стежу руке. А дивизијар обраћа се војницима: — Може ли се, јунаци? — Може, може, гос' ђенерале.
Разумеш? — завршава одсечно, заповедничким гласом, потпуковник. И тек се, после тога, сасвим утишао павиљон и официри згрчили под ћебад да дремају, а врата се отварају и опет лудо куљне унутра студен, заједно с пешачким капетаном званим
муком измигољио сам се и са неиспаваном и клонулом главом сишао, поводећи се, у кафану, где су се од синоћ коцкали официри. Тамо доле, две лојане свећице дрхтавим пламичцима осветљавале су чађави, тајанствени собичак пун дима од дувана.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ова предавања нису посећивали само студенти физике, математике и хемије, већ и студенти медицине и официри. Представници државе, посебно армије и морнарице, водили су много рачуна о томе шта говори екселенција фон Хелмхолц,
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници позади њега видели су како се плави бркови задовољно смеше. Официри су боли мамузама мршаве коње да звоне поткованим копитама о калдрму.
— Шта то значи, господо? То је скандал, скандал... Официри су поскакали. Једна столица је пала. Суви потпоручник Мија зграбио је шареног ”Метаксу”. — Безобразлук.
У — у... На своја места... на своја места. Мршави ађутант брисао је са лица влажни, видљиви траг командантових речи. Официри су хитали четама.
Неко је износио побијену децу. Једна раскинута лешина лежала је крај разривене јаме на пољани. У селу су штабни официри били још по подрумима, само је преплашени телефонист непрестано тражио вести од пукова. У менажи је млеко покипело.
— Пролетери свију земаља, уједините се... — Пст, пст... Коритом пресушеног потока чуо се топот коња. Официри су долазили. — Склоните се, — умешао се посилни... — ево команданта. Дуги бркови су донели мирис алкохола.
Чуло се само мумљање између зуба: —... публика... публика... Официри се готово сви изгубили у тами. За шатором је неко напорно повраћао.
Хроми вратар је пропуштао госте, мерећи их зналачким погледом. Само су официри имали приступа. У малом врту се сенке издужиле.
У кући је грозно дречао гласовир сав разглављен као жене после војничких оргија. Фиве—о—цлоцк. Избријани и румени официри дошли су да свој чај попију. Доцније ће играти покера. Из једне собе допире страшна граја. Гласови су оштри и пискави.
Овде су њини дланови јуришали уз дреку гласовира. То је била ”игра митраљеза”. Руски официри показивали су је по баровима и јавним кућама. Удаљени од граје, у малом салону, три Шкота пили су неуморно виски.
— Само не спавајте ову ноћ, господо... Неколико се руку диже, и додирну тврде ободе шлемова. Официри одоше четама. Остао је само мајор Милорад са Душком.
— Бугари, убише... муцао је већ слабије мајор, чије очи још беху склопљене. Одједном се ужаснуте раширише. Официри су му притрчавали и питали: — Шта је? Шта се догодило? Широко отворене очи сијале су уплашеним сјајем.
Град је живео ноћу. Дању су жене пуштале да им се прозире тело под провидним хаљинама. У мору се купали официри из депоа, проститутке, грчки дечаци, — морнари се купали голи око својих бродова, — само Јевреји нису улазили у воду.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и размештали се; комесари су вукли хлеб, месо и ракију да нахране и напоје војску; коморџије су проносиле муницију; официри главнога штаба, подељени у групе, шврљали су беспослени по шуми, довикивали се и лармали, цела је шума оживела од
доктор се диже сав уваљан у прашину и пође рамајући и придржавајући се руком за убијено бедро. Док услужни руски официри потрчаше једни за коњем, други се скупише око г.
— Да да, да, опили га они проклети сеизи, рекнем му ја, зацењујући се од смеја. Услужни руски официри убрзо »ресторирају« доктора, ордени се опет прикаче на надлежно место, мундир се испраши, брада доведе у поредак и г.
доведоше цео логор у жив покрет: затутњаше батерије, одјекнуше команде, постројише се батаљони, развише се заставе, официри на коњима појавише се крај својих одељења и цела ова се војска крете. Куда? Пруговачком дољачом на Липовац и Св.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У павиљону је гамизало као у мравињаку, а брујало као на неком бучном збору. Виши официри, из других павиљона, ишли су код управника болнице да се жале. — Шта им могу?
Очни капци су му били поднадули, а нос мало дрвен. Кад управник заврши, обрати нам се и он: — Господо официри!... Вама је свима познато „Правило службе“, а донекле, надам се, и „Дисциплински поступак“.
Тога дана баш објављено је да ће једна руска пешачка бригада проћи кроз Водену. Препоручено је да сви официри, осим оних који имају температуру, изиђу у варош и поздраве браћу Русе. Изишли су чак и мештани са букетима цвећа.
Кажу да је пре балканског рата у њима била смештена турска војска, потом је дошла грчка. Сада су у њима официри и војници реконвалесценти српске војске. — Балкански пејзаж — вели иронично Пера „Ђеврек“.
Вест о овом лумперају усред бела дана допрла је и до реконвалесцентног логора. Официри посматрају из даљине и не усуђују се да приђу, пошто „снаге нису уравнотежене“.
Подне је давно превалило, а свет већ излази у шетњу. Избеглице српске, официри реконвалесценти, чак и реуматични пуковници. Сви изишли на корзо. Хармоника се чује до кафане „Неа Елас“.
Кренули смо на друм. За нама иду кафеџија и послуга са вином, деца, народ, хармоникаш, официри који су се задесили у пољу. И сви се они распоредише са обе стране пута да виде трку, прву откад Водена постоји.
Облак прашине обавио је столове пред кафаном „Неа Елас“, где су седели Грци. Даме и грчки официри заглавили су се на улазу у кафану.
А када се сутрадан разданило и сви официри изишли, препричавајући јучерашњи догађај, у павиљону су још спавали главни јунаци тога дана.
А друга огромна множина чека стрпљиво да и на њих дође ред. Поиздолазили су официри да команданту честитају празник, и међу њима отпоче разговор. Потпоручник Љубисав, иначе професор, рећи ће.
При дну се налази отвор од земунице, где угледах тројицу. Сигурно су официри. Играли су карата. А и шта би друго радили, кад су готово живи закопани.
На њему је сасвим ново одело, а на ногама високе, жуте чизме за шнирање, како обично носе енглески официри. — Где си све био, причај нам... — Море, где нисам...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Са првог ката сиђем у канапу, ручак већ готов, официри седају за трпезу; један сув, висок и црн Талијанац, уједно и маркер и келнер, остави билијар...” итд.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка, уз инат, ради све оно што и официри. Тако је у паланку, сем музике, дошао и тенис, а сем те две паметне ствари и пуно лудих.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и крмари на лађама; све остале професије, као: државници, професори, књижевници, чиновници виши и нижи, свештеници и официри, спадају у онај други ред.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Па им се не свиди једно место, и онда се помере на друго. А њихови артиљеријски официри прегледају дурбинима терен и примају секторе које ће гађати... И наши прости редови знали су да ће нас напасти.
Па зашто се не бисмо још и сада вратили. Проноси се глас да идемо до албанских гора, где ће официри напустити војску. А заклетва обавезује само у границама државе, изван отаџбине не важи.
Сад се умешаше у разговор и правници, резервни официри. — Са правног гледишта државу сачињава суверена власт над одређеном територијом и становништвом на тој територији —
Јер он говори у име армије, док је батерија последња јединица у системи војничкој. У собу почеше улазити официри из штаба. За њима посилни и ордонанси, носећи сандуке и пољске кревете.
— Код нас војник стоји пред спољним вратима. Али кога овај чува? — разговарају официри. — Ех, знак достојанства... Зауставих једног официра, да запитам за стан. — Море уљези, чоче, где ти је драго...
Седам стотина километара одступали су под борбом, бранећи сваку стопу. Одело им поцепано, шајкаче нагореле. Официри се ни по чему не разликују од својих војника. Три месеца тукли су се без смене и одмора.
А спремају се И многи други. Командант наређује да су официри у сталном додиру са војницима и да их уверавају у штетност њихових намера.
Унутра је горела плехана пећ. У једном углу налазили су се црни сандуци са архивом дивизиона. Официри су се сакупљали и, како који наиђе, пита има ли чега новог. Дође и потпоручник Средоје, „економ свога добра“.
— Ама, побогу... — Мир је, дакле, закључен и сутра се враћамо кућама. Врховна команда је решила да ми официри преузмемо управну власт. Ја имам да вршим дужност начелника окружног у Крагујевцу, а ти си одређен...
Командант заћута. Официри су стајали у ставу мирно, занемели као да слушају погребно слово. — Хоћемо ли добити писмено наређење?
сва разарајућа средства... Господо, тешко ми је што вам морам рећи,. али... изволите на посао! Ћутећи, излазили су официри. Магловито ишчекивање постало је сада голо збивање.
Требало је видети израз лица тих људи... њихове напрегнуте жиле, исколачене очи... Сколисмо са свих страна. И официри, и војници. Вукло нас је преко педесет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сем тога, Доситеј је оставио и једно драгоцено сведочанство о распрострањености јуначке песме у то доба: „Старији официри и солдати ништа радије не приповедају него гди су у највећој ватри и крвопролитију били.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не питај, издаја на све стране: кад пушку добијеш, не дају ти муниције, гдје има муниције, неко пушке сакрио. Официри наређују да се баца оружје, неко зауставља возове и окреће натраг од фронта, шпијуни кидају телеграфске жице, шире
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Што се једнако мало и велико у једномилокрвству не здржавамо, зато и бољари сиромаше, богаљи се богате, официри с господства им испадају, а слуге им на место стају.
неравним, и осталим ево људма налично се [је] од нас с уговором просветовати, јерно вашем господству (или аште јесу официри, јако изволиш реци величајшем моштноме господству), уступати натрашке од слова, за стид и снебивање образа опет укор
Зашто сиромашко је царство небесно а не бољарско. Могу се од Христова хода и војаци поучавати штогод, војводе и официри и сви војиштани који год сабљу пашу и војују, јерно и сам Христос пише се да јест велики бојни јунак и копјаник...
Еда сте ви сви спахије и грофови, официри у своме царству, који сте мало поимовитији, те супроћ велике цареве господе с ношењем вашим пућите се?
Запô, па трчиш и зовеш га у невољи, а у доброј вољи не познајеш га ни ко је! ОФИЦИРИМА Официри, градова и великих места не грабите се, пробирати или преотимати за глас свога владања: како ко што мунитвом с парбом
Господари слуге ли, поглавице ил' му сењаци, прости и књижевни, официри и војаци, бољари сиромаш ли, путници домоседиоци ли, једно старци и деца калаши, јогонасти и опори к науци.
О ПРАВОМ И ЛАЖНОМ ПЛЕМСТВУ Господа спахије, бољари, бирови, кнезови, официри војиштански (име рекавши) и сви поглавари и господари људски, ваше уредбе побожљиво држте се, и закон христјански лепо
Не обеђујте некриву сиромаш, ни их гулите. Не опадајте ни облагујте своје друштво пред официри. Путником дајте мира, не крадите и не отимајте што туђе.
комедију чине пред људма за смех и за шалу облачећи се у разлико лепо рухо, те се чинећи цари, краљи, велика господа, официри и војиштани, доктори и философи, а овамо — ништокапе, сви их знаду тко су они.
А и на то ми ваља мотрити кад би откуд који цареви официри, велика ли која господа, сам ли би цар, с матером му ту дошао (штоно сад, ако се чему сећате, говорим за свеце и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ — Што бре, ешеку? Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?
Ако што мисле, нека се — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на