Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Знатно изостају гајтански појаси струшко-охридске групе, упоређени с овима. Од свих балканских области овде жене носе на себи највише одела.
Преспанско-костурска група Ова је котлина већа од струшко-охридске, али већи део њен покривају Преспанско и Мало језеро. Осим на северу око Ресна нема нигде око језера већих равница.
То је широка површ, састављена од сјајних шкриљаца, преко којих овде-онде долазе кречњачке масе, и она је са охридске старне изнад села Косеља већином гола и жућкасте боје, а са преспанске стране под жбуњем и шумом.
Дебрци и охридски крај, нарочито овај други, су области особитог воћа. Чувене су охридске трешње („далбазлије“), јабуке, крушке, дуње, шљиве и грожђе. Ипак је пренасељена цела област за овај начин рада.
Куће струшко-охридске области су све једног типа, са чардаком (доксатом) на горњем спрату, из којег се улази у кућу и у собе.
Али што је још знатније од тога: нема чистих духовних типова, нарочито не словенских. Сваки је човек охридске чаршије по духовном и моралном типу мешавина од особина Словенина, Цинцарина, Грка, Турчина и Арбанаса (јужног).
Многобројне су цркве и јак је утицај црквене културе, која се пренела и на села охридске околине. Запажа се интересовање за историју и неки историјски смисао.
Више је интимног и топлог живота у коме су постале оне лепе песме и мелодије охридске. На становништво Охрида и околине има утицаја и језеро и језерска клима.