Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Отпре хубав и леп бијаше, А сад сасма огруби. А где му је лепозгледно лице, Где ли су му јасне очи? Очади и смрче се. Лепе, дуге косе опадоше, Дуга шија цклони се, беседљив језик премукну.