Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер доцније крупни огњеви да плану, Треба искра оних што умру у сјају; Само зоре које из очаја свану, Прокажу гроб претка и пут нараштају.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Госпожа Евдокија имала је обичај да крикне, то. Кад би јој неки тренутак у загрљају, нарочито, пријао. Он луди од очаја, а њене се очи, кад се са његовим сусретну, смеју. Исакович је бежао, из те ложе, на ходник, да ту жену не гледа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И он је могао, случајно, наићи на ту жену, али кад није, значи да није за њега. Без горчине и очаја остаде тако крај њих дуго и дочека и прве дане пролећа.
започе да хуји и брекће Велики, светао комад неба био је осветлео и један зид у изби, у којој се превртала од досаде и очаја, скоро плачући, госпожа Дафина, изгубивши иза пећи једну своју златом везену папучу, а другу код врата.
хата, удар копита и тупи укус гвожђа на себи, за један једини тренут стресе са себе ноћашњу врућину, запару од вина, очаја, мисли тужних, па повика колико га грло доноси војницима, завитлавши коња у круг, пред њима, тако да устукнуше.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Глас је сваки тужбалица. Тмурним смиљем депресија из низије тупо зија. (Благ предео завичаја плане сенком од очаја.) Нигде мира нити Куће а Мошти су путујуће. Далек ратар, дивни Кнеже, у ралицу ласту преже.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Грчкост Версаља, баханалију, која је постала светковина, разврат, који је постао мудрост, урлик очаја и страсти, који је постао мутан, болан осмех.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Између очаја самоће и беде Живота у друштву, живота без боје, Зар, драга моја, једино не вреде Часови кад смо бивали нас двоје
се с пута кроз вечно пространство Колевци свог бола и радости, вољно, Да осете живот без тупе празнине, Без очаја пусте самоће, где гине Осећања чудног земно величанство, И да кратку радост за дуг бол исцрпе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Испрва бјеше клонуо и готов да очаја, али његова снажна нарав оте се, те наелак, бар се тако причини — приклопи се свему.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ох! (Пада ничке по јастуку, шакама стиснутим у песнице грчевито гужва и кида јорган, плећа му се тресу од очаја и беса.) НАЗА И ЗУЛФА (покупивши разбацан новац, беже лево, без лупе, у чарапама). Пауза.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На[х]одећи достојно Вашега љубопитства и подугачкога описанија, закључавам ово писмо, пребивајући и пр[очаја]. У Берлину, септ[ембра] 30, 1788. | ИХ ЉУБИМЕЈШИ И ДРАЖАЈШИ МОЈ!
И пребивају ваш и пр[очаја]. Писмо господину Хенрику Торнболу Дражајши господине! Ви сте сасвим особити чловек! Од кога ви научисте, кажите
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Најгори од свих зулума, зулум очаја, хара међу људима а у Васи, можда и стога што је више са дрвећем него са људима, расте сан о Баш-Челику који нестаје.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И кад црни сандук, на конопце дуге У дубину спуштен, крупна земља засу, Само врисак мајке, глас бескрајне туге, Очаја и бола по гробљу се расу...
тебе вечност у загрљај зове И смрт бољи ти свет отвара, друже; Док мени овај земни живот оста, С утехе мало, и очаја доста. Што ћу без љубичица!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
борбу, кад је извесност да се погине увек већа од могућности да се преживи, неиздржљив и нелагодан један притисак до очаја.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
негдје на крајњој периферији, и о залијевању рајчица у расквашеним мужевим ципелама; и можда опет покоји налет очаја, и покоји покушај резања жила на запешћу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Не велим да гинем од велике снаге. — Где је данас снаге без труна очаја? Западô сам кадшто у сентименталност, Па и томе греху ево сада краја.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Кроз пукоти сам зида дебелог, Где кључа нисам могô добити Гледао њине бледе образе На којима је страшна очаја Дубоке бразде урезивала; А нагог тела јадне ритице, Иструхле давно, у закрпама, Сисаху влагу мрачне тамнице Да
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Ви лажете, нема ни вас, Нема света, сјаја!“ Тако виче из мог мозга Лудило очаја. XX Шта је туга која дође Наједаред махом целим! Опије те, занесе те, Обори те падом смелим!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У оку ми је Невоље горке чемер и јад. На челу боља, очаја, глад... (Гласно.) Ђецо, огријте ми се — коџа и студи још, а хладан вјетар пуше и по овијем пустим висовима бијелим
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
храбрости да искораче из своје јадне обамрлости, већ су пребивали васцели свој живот у измешаној збрци бола, кајања, очаја, ружне грешне насладе, ужаса и гађења.
сам ја сам један несрећан човек, само један проклети грбави посматрач, изгнан из живота, а опет у њему, бегунац из очаја и одвратности, трагалац за лепотом. А они оклевају као да их не занима моје нестрпљење.