Употреба речи очајава у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Његов Лазар се сасвим одбио од куће. Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. А Крушка?... Крушка сања страшне снове.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Зар га не видиш како је уфитиљио? Што би се смејо тако гласно, да није назор? Ја ти кажем, да он гадно очајава! СУЉО: Тако бих и ја волео да очајавам! Што мене тако неко не унесрећи!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

То је Срети унеколико добро дошло. Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује

Ћипико, Иво - Приповетке

у души наглу промјену, и трепавице јој задрхташе кад између жена упозна ону што је видје на жељезничкој станици гдје очајава над својим замирућим чедом. . Примаче се к њој. Гледају се и заметнуше разговор.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

их празнина све више очарава Опроштена им опорост доснева Твоје је срце у другима док певаш О искри искреној која очајава У таштом пределу коме одолеваш. КОЛО Ван њега све је бескрај, варка и злоба, Празнина у ветар претворена ташто.

Ћипико, Иво - Пауци

По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава... И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ми га иначе само можемо чешкати и голицати нашим смешним пацкама. Па он не очајава, узгакала је наша братија. Забавља се. Ништа му не могу. То је човек. Све је постављено на главу.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Био је утучен и неутешан. Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности