Употреба речи очајавати у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба у срећи гордити, ни у несрећи очајавати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Уосталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај да њеној Јули пасира тако што. Увек се њој тако неки ђаво морао десити.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену. Љубица изиђе из школе тачно у подне.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне. Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

ће вероватно бити кратко као и код светлости, али без обзира на вредност резултата, ако одговор буде позитиван, нећу очајавати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности