Јакшић, Ђура - ПРОЗА
душа наша, сузама покајања изобилно топљена, заборавила је на наде благу утеху — смрт је све што нам у часовима горког очајања срце разигра. — Имаш ли оца и мајку? Ил’, можда, брата старијега?
ја се окретох да још једанпут видим колевку мојих јада и невоља, да видим тај шарени суд у који су текле сузе мога очајања, да се још једном нагледам те окречене гробнице у којој су ми младост и нада, љубав и туга сахрањени...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Усамљен вечно, страшна грмен, У први сунчев тренут сјања, Низ озарену баци стрмен Црни сен свога очајања. А ноћу небу завихори, Кад зна да болно све занемље — И звездама по сву ноћ збори Горке самоће ове земље.
бесконачној мрежи Све тамне екстазе снова које сања, Очи непрегледне, на чијем дну лежи Велика и мрачна сабласт очајања.
Очи су ми као очи у номада, Звезда очајања у којим је сјала; И велика суза која из њих пада, Не познаде никад земљу где је пала.
је дах да семе не смрзне у њиви; Твоја љубав да би било побожности; Твоја равнодушност, да може да живи Гордост очајања и горки чар злости.
Некад беху у час месечевог сјања Само дух и очи тобом испуњене — А сад те је пуна сва ноћ очајања. Некад чух твој корак или шум одела, А сад те ноћ носи у сваком свом шуму; Звезде у покрету; мирна светлост бела
Речи неслушане, ви лепоте чисте, Истине у зрачном непорочном руху! Речи у самоћи очајања, ви сте Сетни говор с Богом, његов глас у духу.
И кад најзад падне задња страшна сена, Знаћу неумитног очајања радост: Да има сто срећа, али једна младост; Стотину љубави, али једна жена.
реч је твоја кључ и прва тајна Свег бола на земљи; у твој врч се саспу Све крви и сузе; пустињо бескрајна, Сунца очајања где грану и заспу. КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ Пријатељу др Војиславу Д.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па кад оцу, матери дају парастос, спомен, они уједно и њему. Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори. Нити живи, нити мре.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
се не зна, оно што се не може замислити, то су несносна кињења, надзор и ухођење сваког тренутка, што је доводило до очајања чак и најмирније, то су средства застрашивања и подмићивања, видљива или скривена, неисцрпна у врстама (све оно што су
Црњански, Милош - Сеобе 1
Није више био брижан, јер је био пресвиснуо од беса и очајања. Не само зато што су га у Печују онако вређали и мучили, већ и зато што му нису дали за потполковника, чему се, овако
Беренклау, кога је начин ратовања Карла Лотариншкога доводио до очајања и који је био своје предстраже истурио до градских зидина, поручивао му је, по Вуичу, да покуша, право из логора,
Никад, као у том страшном бунару очајања, над који се беше, изнемогао, наднео, после толиких недеља напора и тумарања, Вук Исакович није осетио толику жудњу за
Тврдоглаво пожутео и позеленео од беса и очајања, хтео је да се нада и онда када је већ и сам видео да је све свршено. Не мислећи на брата, ни за час, не очекујући га,
и питома, тако да се баруштине сасвим исушише, терала их је те јесени опет у сеобе и бежање, до урлика од ужаса и очајања, својим испрекиданим кишама и поплавама, које им подавише стоку, покварише бунаре, разнеше забране и оборе, нанеше у
“ Док је маркиз Гвадањи, сав у перју и свили, крхао руке од очајања, видевши како Исакович шепртља, не држи одстојање и не зна ни команде.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
никада за сапутника имали једино мрава, који никада нису били насамо ни са једним морем огромним ни воде, ни наде, ни очајања, који не познају васиону ни на њеном приземном спрату, који нису ниједног целог дана живели од звезданих само
Матавуљ, Симо - УСКОК
Да ако не буде пошљедњи у новој отаџбини! Али послије те тренутне плиме надања настаде одмах ослека очајања. Ненадно, као иза засједе, обузе га чежња за сестром, за ујаком, за пријатељима од дјетињства, за свијем онијем што
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Она често има карактер грубог анакреонтства и алкохоличарског одушевљења. Они певају силну, чулну љубав, душевна очајања, егзалтацију и пароксизме осећања, побуну личности, мржњу на баналне људе, на вулгарност и прозаичност живота; за њих
Милићевић, Вук - Беспуће
још из дјетињства једну тужну успомену , која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Обзире се на интенданца, који омађијано каса за њим, више из очајања него што га туда води његов посао, и пита га намигујући: — Бројиш ли ти ово, Сакане? — Бројим божију матер!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
То боли! Ту почнем да се зезам до даске, из чистог очајања. Прави хумор под вешалима! — Има духа! — изјављује матори, а затим одмах наставља.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МАЈЦЕН: Како то мислиш: њих троје? ЈЕЛИСАВЕТА: Што његова глупост може да ме одведе до очајања, то је... ВАСИЛИЈЕ: Све је то, господине, од почетка један обичан неспоразум!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим, после једног привременог, тоталног очајања, код мене је било наступило неко ново, тотално радовање, да идем тамо где сам толико пута, од детињства, да будем,
са оном звонком, меланхолијом којом се завршава ренесанса, мене је то глупо и тупо, као из бурета öе, доводило до очајања. Ох, на крају је све навика, а дно је сваке навике једно ужасно лудило. Мања позоришта „дес Артс“, чудна су и смешна.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
сунцем опаљена; патња је дугим низом мучних година остављала трага на њима и изразу дала слику беде и горког очајања. Али се у овом тренутку у њиховим очима огледаше први зраци наде, али и туге за завичајем.
Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим, устрепталим гласом, пуним бола, очајања и горчине: — Куда ћемо? Вођа ћути. — Куда нас водиш и где си нас довео?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПРАВЕДНОГ ЛАЗАРА 365 БАБА-ЈОША ОТПОВРЋЕ ПРАВЕДНОМ ЛАЗАРУ 368 ТРЕНУТАК ПРЕДАХА: ДЕДА САЊАРИ 371 ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА 373 И О ЧЕМУ ЈОШ РАЗМИШЉА ДЕДА 375 КОЛЕБАЊЕ ВУКЕ МАЖДРУКЕ 377 ЈОША ИЗ ХОРГОША ЈЕ НЕМИЛОСРДНА 380 УВРЕДЕ МАГДЕ
ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА Сунце греје оштро и строго, Расипа жар по васиони; Погледа деда, куд би мого Како, и у шта, да се склони.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ДРУГЕ ПЕСМЕ СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО Ја имам часове дугог очајања, Безнадежне туге, обмана, и јада; Ја имам часове када се слатко сања И пожудно жели и блажено страда.
Зар ви, драге душе, без сузе у оку, Без бола, гледате судбу нашу круту, Очајања наше и беду дубоку, И лутања дуга на краткоме путу, Ил̓ вас тамо горе грубе неке силе Стегле, и не даду ни речи ни
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Прелили смо чашу очајања пуну, И скупљеним бесом петвековног гнева Расковали тврде и челичне ланце; Напунили земљу срцима што труну За
Како ли је пусто, тамно сада! Срце суво; груди болно празне Очајања змије море разне; А на душу вече што сад пада Осећај ми страшне носи казне.
Далеко од доба кад се лепо сања, Далеко од снаге слављених јунака, Наша је снага снага очајања, Болесна, кратка, трагична и јака. Све је сад друго.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Боже мој! добри мој Боже!“ рече цура. У тај прости узвик нагомилало се много. Бјеше ту и молитве и срџбе и очајања, колико би једну књигу написао. Огањ се бјеше разјарио, те она двојица почеше се врпољити.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Ја и кажем да човек повантрза! СТАВРА: Није, него се освести, дође себи. За само дваес секунди очајања Видиш више него за дваес година владања, напредовања и лепога живота!
Зато сада и јесте покојник! ПРОСЈАК: А онај с предикаонице... ослободио сам га очајања и ужаса! МАНОЈЛО: То му очајање отворило очи, а ти? Тек што је прогледао, ти га ослепео!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Слушао је, у хромим ноћима, ромор вода и гледао у себе, као у љуску: у њему није било ни наде, ни очајања; чак ни осећање кривице које га је, тамо у Срему, прогањало. Био је празан, и чекао. Време је, изгледа, пролазило.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
тамо називаху оне уске путањице што су служиле за шетњу у слободним часовима и које су официри, у бескрајним тренуцима очајања, са мутним погледом у плаве даљине и сновима о слоболи. временом угазили шетајући се горе-доле.
духа, растера туробну мисао и распали махнити неки жар који је све дотле тињао негде доле, дубоко у пепелу мрачног очајања.
— Забога, господине, — узех реч скоро јецајући — покушајте да се отресете тога очајања, покушајте да се ослободите тих окова, помислите. На наше очеве, ето помислите само на наше славне очеве.
У смртним мукама ломило се његово тело, а он се, усред свирепих болова и црне провале очајања, зарицао да ће истрајати све док не дочека мир у великој победи Слободе. Он је човек са душом од гвожђа.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
) подобан је да нас доведе на сам руб очајања, а корак даље, до праве правцате мржње на нас саме. (Отуда она глад доживљавања, као неки духовни суперинсулинизам, са
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
збогом! СТАРА ПЕСМА За мном стоје многи дани и године, Многе ноћи и часови очајања, И тренуци бола, туге, греха, срама И љубави, мржње, наде и кајања.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и конкретним интересима мотивише јунаково необично чулно-чувствено стање (рецимо Вуково западање у „страшан бунар очајања” зато што није „произведен у потполковника”), те мотивације не изгледају ни довољно опште, ни довољно дубоке.
у роману склапа, тако се и судбинске путање ликова приближавају, да би се на крају стекле у истоме „страшном бунару очајања” и „безданом ништавилу и празнини”. Тада и Аранђел постаје осетљив као његов брат, и као Дафина.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
се у зенице, те дала целом лицу неки тужан а опет подругљив израз, израз у коме се меша немар умора и равнодушност очајања, жудња за животом и подсмех смрти која већ стоји над главом са замахнутом косом.
Иста опасност, а како разно расположење! Откуда то? Је ли ово већ свикнутост на ватру, или безбрижност очајања? Какав је то ред мисли, каква је то философија у којој ови сиротани црпе снагу да овако мирно иду смрти у чељуст?!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зар и њега да нестане! Нашто ће ми онда живот!... У моменту очајања склопио сам руке пред Томом и молио га да ми омогући да је само видим. Сећам се... снег је ромињао.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Пак и опет... Је л’ благослов, ил’ је клетва црна, Што јој боре синџирли писаљком По погнутом челу очајања Чврстом руком бележи насилник? Бог је то хтео, децо, бог!... РАДОШ: Сед’ оче, прости!
ЈЕЛИСАВЕТА: Ал’ кад?... КНЕЗ ЂУРЂЕ: „Кад?...“ Тако и бродар мучне пучине, Упрвши поглед, пун очајања, У безграничје гледа жалосно; И залуд пита бурне валове: Којег ће дана земљу угледат?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
урезао плочи Грифоса праћена керувимским јатом; Великом и страшном клетвом из дубина Мртву бих те клео луд од очајања, Пио бих у болу и, пијан од вина, Јецао у поноћ песму покајања; Луче нове вере хтео бих да дижем За векове нове
А на дну мора плачна очајања Замрзла Вера, снегом покривена, Проклињала је јесења времена. И једне ноћи чу се дух Познања.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Од бисер-жеђе, трагом у нетрагу, шкољка на шкољку тврдну очајања. 3 Ходим — ни трага. Ил’ траг би, луди да тежак бат стврдла ова здрузга утабáња.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
врата, Па с бујном дружином својом нагони у варош хата Залуд се Брамини боре и љуте њихове страже, Све, с виком очајања, у тврде пагоде нàже. Но рука убиства хладног и ту их сустиже грозно, Где с идолима својим падаху до у ноћ позно.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једног дана је замолио некога да му напише писмо за Секу, јер он не види. Писмо је било крик очајања: „Продаћу кућу, даћу вам сав новац, дођи и преведи ме да тамо умрем.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у Њему снађе небески бродолом, Зар у последњем часу, кад бесмо сатрвени, Талас нас Њега прели ко блажен дах за дом: Из очајања осмех превезе Нас у тугу, Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Тамо! МИТКА (болно, погружено): И тамо земља и овде земља! КОШТАНА (изван себе од очајања, шири руке више себе, на све стране): Тамо! Тамо! МИТКА (показујући више себе, на небо): Зар горе?