Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— одговорише Ћебо и Мирко углас. — Е не можеш наћи, није вајде! — рече кмет готово у очајању. — Миран, отргао се! — повика одмах утом на вранца, који се беше нешто усфрктао и почео копати ногом.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али дружина све мања. Остало их десетак, и то без оружја. Тукли су се пушкама као врљикама. У највећем очајању Станко погледа у небо. Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ГАМА Не! та болна љубав коју срце наше Сад куне у своме очајању дугом, Беше можда мржња која нас враћаше Увек у загрљај кобни једно другом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Све ил’ ништа«, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: »Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’оће л’ онда
Црњански, Милош - Сеобе 2
Треба, каже, узети у обзир и то, да су ти људи продавали свој грунт, своје куће, будзашто, па су у очајању, за фамилијом. Напуштају своја места рођења, остављају родбину, па се селе, јакоже Цигани с чергами, па им није лако.
Ана му није одговарала ни речи. Она је, два пута, угасила свећу, коју је Ђурђе, у свом очајању, два пута палио, да разговор са женом настави, да покуша да је убеди, да се сам себе стиди, да је та проклета девојка
Кад није могла да одоли, у кухињи, нагону, да не загризе погачице на ватри. Док је, једном, мати – у очајању да не може од тога да је одучи – не затвори у свињац, где је премрла од страха. Каква мати.
Он је, место одговора, викао: „Повали!“ И батинао. Па је још додавао: „Што га дечеш? Удри!“ У свом очајању, неко, једне ноћи, уочи поласка, опали му пиштољ у лице, у мраку.
Црњански, Милош - Сеобе 1
му се, у души, као у бескрајном кругу, једнако понављаху мисли о одласку, о одласку некуд, у Русију, над којом се у очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања, и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
толико разликовао својом интелигенцијом, кињи га, као што је кињила и Јована Рајића; дугови су га оптеретили, он је у очајању, пун мржње на »црни полк« калуђерски и проклињући живот. Тек 1823. враћен је на своје старо место. 1824.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ребара, и ту Каролајн угледа први пут у животима мало, слатко прасенце на ражњу, па падне у несвест, узвикнувши у очајању: „Боже, шта су му учинили!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ја мишљах смех су летошње булке, дрхтава плазма по бурном ткању, а то је време, у очајању, распукло било нулине нулке, тај импулс творбен, порфир ништине, чији одсјаји лик ми растуре по илузији
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА (ужасно збуњена): О, господе боже! (Обазире се лево и десно и најзад у очајању баци пакет на фотељу, па клонуло и малаксало седа на њега не би ли му пригушила глас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“... „У помоћ!“... „Спасите... спасите!“... — изазивали су грчевите гримасе на лицима људи, а неки су у очајању косе чупали, јер смо били немоћни. Пуцњи нагло умукоше. Чује се неодређени, усплахирени жагор...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо... Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Онда подиже очи своје к небу. — Боже, Боже, шта учини то од мене! — хтеде да викне у очајању, али место речи, из кљуна му изађоше само два кратка једнака слога: — Ку-ку!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
које су се колобатале и преплетале по површини воде, сличне великим воденим змијама, и нападале непријатеља који је у очајању чинио све да би их се спасао. За време краће од пет минута два су коња већ била подављена.
Његовим бродовима је требало три у очајању и нечувеним напорима проведене недеље док су се извукли из тих сплетова, и у Колумбовом дневнику пута може се
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, каке сласти, да се рида Безумно, силно! Да се грца, И мученички живот кида При сваком куцњу бедног срца, У очајању, у самоћи, Међ јоргованом и јасмином, У загрљају ведре ноћи, Под доброћудном месечином!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ово је последњи ноћ у очевој кући, у којој је доживео неке ситне среће. Под овим истим кровом проводе ноћ у очајању брат и снаја. Они не спавају. „Вукашин тражи пола имања.
“ А онда се у очајању припи уз Цигане, моли их да престану и започну његову песму, прети им, мумла псовке, штипа их, удара коленима и гази
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И скрушен, полудео, модар, у побеснелом очајању, тресао се, грчио, ломио руке, уверен сасвим: да је сваком надању дошао крај и да ће за неколико дана само остати без
— Ти се, дакле, сећаш како је он ону сироту малу Колету од Розена, у њеном очајању удовиштва, описао? — Како да се не сећам, сећам се врло добро Колете од Розена, њене плаве косе бачене у мртвачки
То је место које се не заборавља! — Е лепо, кад се тога сећаш, онда слушај шта сам ја доживео, ау своме сопственом очајању удовиштва, само много ужасније него што би и ти и ма ко могао наслутити.
се учини боље да у телеграму стави: „будимо храбри“, јер би се, у првом случају, она могла уплашити, да он, почем, у очајању не учини што са собом. И док он саставља депешу време одређено за прво питање протиче.
Но кад овај, у очајању, стаде до суза богорадити, претећи да ће целу ту ствар пред посланством морати открити (што је Илија Васић сместа
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
кога је песник у давну недељу изневерио зарад својих путничких пустоловина и тај исти пријатељ коме доцније у страшном очајању одлази свакако су две слике које се узајамно расветљавају.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
му се, у души, као у бескрајном кругу, једнако понављаху мисли о одласку, о одласку некуд, у Русију, над којом се у очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу
му се, у души, као у бескрајном кругу, једнако понављаху мисли о одласку, о одласку некуд, у Русиду, над којом се у очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања, и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Да л’ зато само да слушајући Господства вашег грозне ћефове, У једу своме и очајању Око и уво куне вечито?... ХАСАН: И то је чуо: Ту пређе да си с живих Турака Оружје сјајно доле скинуо, Ножеве,
Сви ТУРЦИ: Евала твојој мудрости! ЋЕРИМ: Момци ће његови за њом у потјеру, а ми ћемо га сама у очајању напасти... Мањ да га не бије олово, те да остане!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Међутим Хрватовић је већ одавно напао. Сирома' Хорватовић! Он мора да је још у већем очајању но и ја овде. У томе дојури на коњу један официр. Тако је био задуван да једва промуца: — Г. генерал...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Затражили смо коверте и хартију. Писао сам журно о љубави, о верности, о своме болу, очајању. Тек на опомену Томину завршио сам писмо. Изишли смо одмах.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
закопали, а да ја не могу ништа да учиним осим да умрем а не пристајем на смрт, опирем се смрти, и у несамерљивом очајању док се гушим и бесомучно раскрвављеним шакама ударам у поклопац, долазим на помисао да ћу тим пре умрети што се будем
Ништа није помогло што је потрчао, изгледа у очајању, и што је затим дуго гледао, укочено стојећи с ове стране реке, у мртву, изровашену камену плочу што се надносила над
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Или да ме одавде водите, склоните некуд, или ћу ја сама... Ја ћу, ја... (У очајању не знајући шта ће): Ох, не знам шта ћу, и шта ја могу?...
« А сад? С невером... КАТА (окреће се хаџијама, у очајању): За Бога, људи Божји! Какви су то образи? Какве »невере«? Па у цркви сваки дан слушамо како се говори: »Љубите своје
Хтедох за њим али, бојим се, окренуће се и неким ће ме каменом можда у главу. ТАШАНА (враћа се, у очајању, крши руке): Ох, па бар сада иди, сад га нађи, доведи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А у том очајању још једно очајање: кривци нису злочинци, него бесрамници и несрећници. Стид и срам је погодио паланку право у образ и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али ја, од тренутка кад сам сазнао за путеве којима се добива служба, нисам се већ тако олако подавао очајању. Пустио сам да прође извесно време, док се у владиним круговима заборави да сам свршио универзитет, и упутио се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Видели су они да отаџбини нема спаса. Требало је оставити куће, породице. У неизмерном очајању које је обузимало земљу, зашто и они не би подносили опште јаде заједно са својима?...
Стиже ме командир. — Бугари су заузели друм! — Али ето Бугара пред нама!... у очајању пустио сам дизгине и дохватио се за главу. Све је изгубљено. Нека погинем... Коњ ме у лудом трку носи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Или као херувим да само по планинама спим У очајању, И да ширим руке дању Једној берби и једном обећању: Где све бива и све може да ја хоћу, Ко пуно грожђе ноћу.
Бацих се на колена, испружених руку, у очајању, Од страсти, муке, обневидео; Без речи, нем у свом урлању Ја сам се вечно дакле стидео: Шта сам учинио од своје
црв; Удицом твојом рањеног желуца, не сносим више хране, У овој мрачној соби, у акваријуму самоће, Где лежим на дну у очајању.
нагло, пун беса; Са треском окно одруби руке; видех жиле, крв, жива меса, Ја видех све то; куках, урлах небу, у патњи, очајању; И вих се по поду, црв сам не ви се, тако кад, у орању; И Сунца, ме точак згњечи, и одваљује огањ ил точи Жар своју,
нагло пун беса; Са треском окно одруби руке; видех жиле, крв, жива меса; Ја видех све то; куках, урлах небу, у патњи, очајању; О Сунца ме точак згњечи, и одваливши огањ точи Жар своју - ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином, тако