Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И тако две наше љубави очајне, Огрнуте лажју вечитом и ниском, Стоје немих уста у дну наше тајне — Два црна пауна на зиду старинском.
Милићевић, Вук - Беспуће
се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очима и малаксалим тијелом, проживљујући грозне часове, очајне у својој празнини.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И тако, сви смо тога дана били љути. Сретамо рањенике који причају да се код Шапца воде очајне борбе, да има много мртвих и рањених...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пијем у славу кола Банаћана. Нек се у мом вину, што га ево просипам пијан, на ваш бео чаршав, затресе сила очајне радости, и стида, затресе коло уз бесне поскочице. Господо, једну чашу поскочици друга мог.
Има у томе једне очајне мудрости старог народа. И да не говорим о вечном приказивању Сезана и Реноара, који су и ове године имали неколико
И то не само над техничким питањима. Тако је, ето, дошао до тога да све оне лепе, измучене, очајне истине, она празно остављена места на платну, јер „немам, не знам боју за то место“, постају мало већ и смешна.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И ветар пева поезију смрти. А кобне жеље умираху редом, Очајне, страшне, у прозорју бледом, С падањем звезда. Само мис’о сину: Откуд толико звезда?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Немојте ме у цркву носити Јер кад год сам у Бога молио Да ме спасе невоље очајне, Он се свагда молби оглушио. Већ ме право гробљу понесите, Копајте ми раку предубоку, Да ме мртва не огрије сунце; Јер
цветак процветати неће; Само ће дух твој гробље да облеће; А на згаришту моје среће бајне Остаће само споменâ поворка, Очајне патње, и страдања горка. Даница Марковић ЦЛВИИ ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА Тужно...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он ми прича: „Кад дорастох за велике школе, беху прилике у мојој отаџбини очајне, вароши опустошене, а школе празне. Зато је мој отац мислио да ће у овој царској вароши, поштеђеној од рата, бити
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
целе боговетне ноћи, јецамо тако на платформи вагона, убијени, ојађени, луди, са грудима пуним суза, са срцем пуним очајне бриге и ужасне неиздржљиве слутње.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... »Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине... Краљ може...« — Живео Краљ!...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
да пође у потеру и пушкарање но у цркву, тај човек је био оно што је Турчин уклесао у заповед за себе: „Чувај се од очајне пушке српске“.
Краков, Станислав - КРИЛА
Кроз дрвеће на падинама бежале су очајне сенке. Бацале оружје. Дизале су увис руке, шириле преплашене очи, и муцале: — Братко, братко.
Преко неба су прелазиле дуге поворке очајне магле, у којој наизменице ишчезаваху, па се потом опет појављиваху врхови планина и оштри камени масиви.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ха, у пакао!... Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне Са себе здраво месо кидају... Ха!... МИРА (клечећи): Бабо! Ах, бабо!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Бежао бих у свет, тражио самоћу И, кад бих могао, на небо се пео; Свирао, певао, без реда и везе Мелодије луде, очајне и дрске, Како пламти небо, како плачу брезе, Како свира ветар и вапију трске.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Број 4742. Приликом хватања изложио сам лично живот опасности, јер је зликовац насрнуо на мене и, тек после очајне борбе, успео сам савладати га...” (Буни се.) Ама, господине капетане... КАПЕТАН: Па шта је, брате, ко је био центар?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
В Само кад прошлост пробуди се древна, И старе среће загреје ме жар, Очајне сузе помуте ми поглед, у души сине заборављен чар.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нема довољно среће ни места за њих! Разболи их, умори их, увуци се у њих како знаш, али их збриши!... — Ове горке, очајне, црне речи говорио је Бранко, као у бунилу, лежећи у стражари железничара на станици варошице.
његово и снажна мудра његова реч решавала је као мађијом старе спорове између тешко завађених, спасавала неколико пута очајне људе од непромишљених одлука. За Стефанова старешинства у дому Влаовића први пут долази до речи и Влаовићка.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Разуме се да је за мене то била сјајна сатисфакција и необично задовољство када сам затим из друге собе слушао очајне вриске: „Ију! Ију! Ију!
Борбе су биле очајне, бивало је и рањених, бивало је и мртвих, који су успут остајали; али ми остали, које је некако мимоишло смртоносно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Проноси се глас да су се нека арнаутска племена побунила. Избеглице које не могу даље, очајне су и свакога познаника питају за савет шта да раде. Црногорска војска и жандарми одлазе и умирују Арнауте.