Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ВИИ. „У тренутку, кад су се отуда зачули очајни крици: свећу, брже свећу, умире, ја сам се одликовао присебношћу некога старога гробара. Налазио сам се у авлији.
Африка
показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини, неми, очајни. Треба им дати поклона, и мој бој издишући празни кесу новчића и ђинђува што носи за нама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да су били навикли, очајни, обесни, распуштени, да опсују, не само владике, него и њиховог митрополита, па и грофа Мамулу и грофа Валиса.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' чим да те мамим? чим да те зовем? чим да ти тепам, да ти говем? кад сваки слатке милости глас у очајни се пресеца врисак, од срдашца мека челичан стисак, од љубави чини ужас милог спомена овај жалосни час.
Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може! — Тако се ори очајни гласак, слуша га само црквица стара, кадикад му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
држала је да се нигда неће растати од своје љубимице. Кад би помислила што тако... о растанку, обузео би је очајни страх, срце би се скаменило и она би, после кратког размишљања, одлучно махнула главом.: — Не, не! ...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ТУГА У ведрој ноћи, покрај мене, Чује се часом вапај тајни Ко уздах целе васељене, Патнички узвик, крик очајни. Час неосетно, тихо струји Ко један трепет тужних жица, Час страховито кобно хуји Ко јато црних злослутница.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска Хетера лепа угледа свирача бледог И по степеницама светим безумно полете к њему.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У тренутку једном не знам шта се деси... Када се пробудих, удараху звона, Уз очајни ропац умираху греси, Купљени животом: то мре васиона, Земља, њено време.
Краков, Станислав - КРИЛА
Све је то обавио и спојно ледени ужас безумља, који плива кроз таму. Као изгубљени вапај чују се очајни гласови. Постају све чешћи, јачи. Бујица и њих носи низ падине са собом, али је они коче, устављају.
Постају све чешћи, јачи. Бујица и њих носи низ падине са собом, али је они коче, устављају. Гласови су очајни, одлучни. А одлучност делује на слабе. Издвајају се сенке, које неодлучно стају.
Пуца се пушком прислоњеном на туђе тело, забадају се ножеви у нешто меко. Јауци кратки, уплашени, очајни, дивљи. Трупови су по земљи све чешћи. Рика је све јача, бешња.
Само су тамо унутра у сали блистале пинцете, сонде и оштри хируршки ножеви. Понеки очајни јаук се извио као ужас, потом су долазили други краћи, пригушени.
Петровић, Растко - АФРИКА
показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини, неми, очајни. Треба им дати поклона, и мој бој издишући празни кесу новчића и ђинђува што носи за нама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Свет не зна шта је. А одавно се поговара о неким бугарским комитама. — Доста!... Доста! — чују се очајни гласови капетана Радослава и ветеринара Свете. Неко упали светлост.
Људи су убијали један другога, отимајући се за место у чамцу. Чамци су се превртали... Очајни крици разлегали су се кроз ноћ. Истога дана срео сам једнога познаника.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А када последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска хетера лепа угледа свирача бледог, И по степеницама светлим безумно полете к
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ту су стали као замрзли, очајни због даље неизвесности. Први пут војници су застали неодлучни. Видели су они да отаџбини нема спаса.
У овој тамној мразној ноћи брујало је као у кошници. Неки су се поздрављали. Други су се колебали. Многи су били очајни и збуњени. Негде у даљини засвира труба. Чује се неки гласан жагор као узвици.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Адресат се не налази у месту!...“ ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло