Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и издрпан, тамним очима, чисто као бесвестан, тражи браћу, и, раширивши суве и изнемогле своје руке, признаје — очајник — да му се браћа никад више повратити неће, кад је то све прегледао, окрете се мени: — Икона по себи није лепа, није
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
у Милоша, који се такође био изменио: то није био онај млади војвода из Првог устанка, не много значајан, ни онај очајник који га је разумно напустио на Равњу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXИX Пођем, клецам, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам, Јурим, бежим, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Вичем Богу: Она је још млада!
Вичем земљи: Она није за те! Ни откуда нема ми одјека... Вичем себи: Зар јој немаш лека?... Идем, станем, ка' очајник клети, Опет зборим речи без памети: - „Не сме нам умрети!
Чедо с' буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Ј.
Анђео то је Туге. По дубравама тавним Њезина чудна песма болно и слатко јечи; У њојзи очајник тражи утешне и миле речи, И њима тугу гони. Она га у небо диже, дајућ' му криоца своја... Музо!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада сам побегао на гробље. А знао сам добро да нисам први очајник што је, гоњен неодољивим и нејасним неким нагоном, потражио чарне сенке оног дрхтавог и драгоценог мира где се човек
Краков, Станислав - КРИЛА
Видео је и изрешетано дрво где је у пламенима... Граната је страшно треснула, полетела су парчад и дим, и очајник са округлом брадом побегао је под стену. Није више мислио на стрељаног Казимира него на страх од смрти.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ІВ Пођем, клецнем, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам; Јурим, бежим, кâ очајник клети: Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!“ Вичем Богу: Она је још млада!
Вичем земљи: Она није за те! Ниоткуда нема ми одјека, — Вичем себи: Зар јој немаш лека!... Идем, станем, кâ очајник клети, Опет зборим речи без памети: „Не сме нам умрети!
Чедо с’ буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, кâ очајник клети, Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!“ В Нит хоће воде, нит хоће лека.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО (споља): Има ли кога ту? Отвори, хеј! РАДОШ: Ма ко сте ви? (За себе). Још питам ко? Убица неки, или очајник, Коме је поглед људи омрзô, Те веће сити сунца божијег — Кроз поноћ рију као кртице. (Радош им отвара врата.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И када те мрзим, тад мој бол те воли И док моју душу Твоји греси тлаче, Кô очајник с чијег чела сјај се смаче, Желим те тад, кад ме бол због тебе сколи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
остављам, да знам тога тренутка да се од њега опраштам у напону његове лепоте, да не одлазим иа свој далеки пут као очајник, поражен и протеран, него да устанем од стола пуног јела и пића у тренутку кад ми је најслађе, а не кад сам приморан
Отишао је тихо и достојанствено, као мудрац, не као кукавни очајник. Иза себе није оставио никакав мост. Ни према људима, ни према богу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Анђео то је туге. По дубравама тавним Њезина чудна песма болно и слатко јечи; У њојзи очајник тражи утешне и миле речи, И њима тугу гони Она га у небо диже, дајућ му криоца своја...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И виша команда се одлучила на последњи корак, колико очајан, толико и дрзак... То је исто као да очајник баца последњу пару на коцку, или да добије, а ако изгуби, да изврши самоубиство. Па да...