Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сузе су говориле... Већ се смркавало, кад се тетка од прозора диже да промени место. Узе столицу, мету је до очеве постеље, наже главу на његов јастук и тихо јецаше: „Сад немам никога, Грлице моја! Он је умро...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!... А ко си ти кад тако дајеш реч?... И зар је преча твоја реч од очеве, а?... И коме си дала реч?... Лопову!... И то... Јелица сену оком. Од погледа њеног задрхта срце мајчино.
Стриц Младен сеђаше крај ватре. Она га пољуби у руку и изиде у авлију. На самом прагу чу речи очеве: — Младене! Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази. Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери...
— А... вечерас је он мој! Али Лазар га докопа свом снагом. Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. — Ти нећеш ићи!... Ја те молим, не иди!... Сутра, прекосутра... Кад хоћеш иди, само данас не!...
— Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!... Хајде лези... Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. Освану дан. Иван се још зором диже Крушки. Код њега затече Маринка где му нешто прича. Иван назва бога.
Жене су спремале по кући. Петра им рече да лежу. У тај пар изиде Станко из очеве собе. — Хоћеш прилећи, рано? — Хоћу, мајко... — Иди... иди... Наста тајац. Тишина као у гробу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— додаде нежно. — А, није... него баш његове; баш исти он, исти отац! — вели Јула, и стаде љубити те црте очеве... — доћи ће, Иво, господин попа опет. Је л’ те да ћете доћи? — Јесте, доћи ћемо! — прошапута путник. — А сад збогом!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као што је сам себи купио, и платио, раскошну униформу, тако је и каријеру у росијској војсци, без ичије помоћи, чак и очеве, начинио. Усамљен је човек. Нема ни правих пријатеља. Бог ником не помаже, ако се не помогне сам.
Ни Петар, ни она, кућаник и кућаница нису. Бољи су кад ђискају и играју полонезу и очеве дукате расипају. Павле на то саже главу. Варвара му онда рече да не треба узимати Петра озбиљно.
Теодосије - ЖИТИЈА
Небески је и говорно ово са њим у облику очеве појаве. Одмах са рогозине устаде и светло к Вишњему високо руке подиже, и громким плачем и даждом суза земљу напајаше.
гробу рекавши, стакленицу часним миром од светих његових моштију нали, хотећи даровати самодршцу Стефану благослов од очеве благодати.
и све који су ту дошли помазујући, сам преподобни освештаваше, и не беше му доста труда ни стојања части ради очеве и утехе ради народа свога.
и велики кнез Вукан, тако да је поуком светога Вукан кнез пребацивао себи и стидео се што је преступио заповести очеве, и говорио је да је узрок његове непокорности наговарање и подстрекавање од властеле, а не од своје воље.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
прешла ми руком преко чела, готово сам осећао тај длан док сам улазио у сан, мислећи да је сутра мамин ред и да ће се очеве приче од вечерас поновити и у Ломиној 22. И поновиле су се, јер то је било неумитно.
Уз саму ограду очеве куће видех један љубавни пар и тргох се у исто време кад се и они одмакоше у страну. Не знам како изгледа срчана кап,
Стајао сам ослоњен о зид и пушио очеве цигарете које су по правилу биле ђубре, али до бољих нисам могао да дођем. - Мислим да лажеш! - рекао је Саша Албрехт.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Узевши му све благо, преваром, после очеве смрти, при равнању, он се после сажали и помагаше га, сваким даном све богатији, усрдно и братски.
Тек после очеве смрти, западајући све дубље у тај војнички живот, насељавања, пописивања, гомилања људи и стоке, по тврђавама и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁴ У врањском Поморављу, прво повијање детета обавља се у „пашкуљи“ (делови очеве кошуље и мајчиног скута). Негде дете повијају прво у мајчину кошуљу, јер верују да ће онда бити послушно (Голубиње,
„привити“ уз мајку; ако се жели да дете више воли оца, да буде више њену привржено, онда га први пут повију у крпе од очеве кошуље.²⁵ Да би дете било мирно и питомо, треба га први пут повити у јагњећу кожу.
С пута им ништа не доноси, те она не знају ни за какву милост његову“, каже Павловић.¹ Због ове очеве наглашене уздржаности и крутости у опхођењу с децом, у народу се каже: „Отац као колац“, Овде ваља рећи да је очев
Мајка у Србији штити дете од очеве претеране љутње и суровог кажњавања. Кад отац бије дете, ако га мајка узме у заштиту, деси се често да и она сама
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— излетиште, пуно умножених уста што су озбиљно жвакала храну као да обављају неки важан посао, те солидне маловарошке очеве породица, њихове уважене супруге, које су наборима широких хаљина покушале да сакрију наслаге дрхтавог сала, све њих
Матавуљ, Симо - УСКОК
А каква бјеше та женска глава! Материне црне, свијетле очи, а очеве племените црте, њежније, разумије се, огледаху се на младу лицу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
После очеве смрти дошли су за њену породицу рђави дани. Она одлази у Србију, где живи код пријатеља. 1878. умрла је у Београду
Рана књижевна зрелост његова објашњава се не само његовим личним талентом но књижевном наследношћу од очеве стране и књижевним образовањем стеченим још у родитељској кући. Од 1843.
У месту рођења је свршио и нижу гимназију. После очеве смрти, у оскудици, оде своме стрицу Серафиму, игуману манастира Крупе, и ту се неке четири године спремао за калуђера.
Милићевић, Вук - Беспуће
неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти, удала за некаквог канцелисту у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Давно га је изгубио. И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети зашто је једна рубрика у »протоколу крешчајемих« празна остала, а у крштеници
Јер син, како је брзо схватао, тако је брзо и заборављао те честе очеве лекције из владања, можда већ и зато што је то општи закон да у свету оно што је често постаје и обично.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад су тек, у ствари, постали права војска, јер докле год чучиш на прагу свога села и очеве куће, ниси ти, братац, истински војник, спреман да се бориш свуда и на свакоме мјесту ...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тада синови дозову жене, те ће најстарији запитати своју да није узела очеве паре. А она ће: — Ако сам му и ушла у собу има осам дана, да бог да ни од шта среће не имала!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
само пази: ако не положиш, пресешће ти ово лето. Место да се проводиш у бањи, окапаћеш ми над књигом. И ако су се очеве претње понављале, из године у годину, скоро у очи сваког испита, ипак сад оне беху озбиљније и чињаху се Пери
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.
ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго | ходање.
Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала. Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по
— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу. И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Видјела је све то цура, јер се ни њој не спаваше, а може бити наслућивала је и узрок очеве бриге. „Ма теби, тата, не спава се?“ поче она. „Богме, дијете, не... Јади га знали, нешто ми се разбио сан...
Видећи е јој је залуду отимати се, прислони главу на очеве груди и бризну плакати, рекавши: „Тата мој, шта ми то збориш?“ Сузе је загушише.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Једино они и мајка могу да донесу несрећу човеку. А унуке воли“, сети се очеве опомене. Шта је могао кад је то почело чим је проходао. И раније. Одмах се видело да ће бити леп и крупан.
— Види се и у мраку. — Види се. Вукашин седе на миндерлук, ухвати даску стола и стегну је задовољан што не види очеве очи. Аћим завија нову цигару и љути се на тупе прсте што дрхте и просипају дуван. — У туђим санкама?
Сигурно су чули. Сви се чудно држе. Како да им објасни? Шта да му каже? Очеве очи осећа на себи. Он то не може да разуме. Неће. Аја морам... Кида влажан крај цигарете. То мора једном да се догоди.
И сада чује очеве речи: „Писмен је толико и рачун зна да може око кантара да помогне. Ако погреши, ти имаш длан. Ја хоћу да се мучи да
Носећи дрхтавицу и шкрипу снега од брзих корака, уђе у мрак очеве собе. Аћим га заустави код врата. — Свршен је наш вечерашњи разговор. — Ја сам се овде родио. Ја сам овде...
Зар на сељаке, Србе, поштене грађане што бране своја права, зар на своју браћу и очеве? Чујеш ли ме, војско? — Аћимов глас се губи у вреви пушчаних окидача.
Могу и на робију да га отерају. Он се никада није бунио против власти. Зашто да он плаћа очеве грехе? Глава га боли: чини му се да ће се распрснути у парчад. Цркнуће као пацов овде у сену.
Још једном је Мијат седлао кобилу, само је био снег и Божић... Бежао је да не види како син последњи пут одлази из очеве куће, баш истог дана кад се и Богу родио син, а није му био син. И њега је други оцем учинио...
Жалио је само децу што ће очеве грехе да испаштају. Она су невина као и пилићи, и нису крива што су прозори од шареног стакла и што су на.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Вадећи шкољке заплетене у окца очеве мреже, шапутао је о топлим морима у којима расту корали руменији од трешања, а између њих промичу златне рибе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На наше очеве, ето помислите само на наше славне очеве. Јесте ли ви Србин? Ако Бога знате јесте ли ви Србин? Јесте ли ви син ове
На наше очеве, ето помислите само на наше славне очеве. Јесте ли ви Србин? Ако Бога знате јесте ли ви Србин? Јесте ли ви син ове земље у којој је жена до јуче излазила
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Нико, добаци Кристијан, бунећи се због ове очеве примедбе и додаде - А ко не би помислио да ти ниси још увек стари немачки ”жутокљунац”?
Ћипико, Иво - Приповетке
нећу их ни спомињати, и онако им очеве не познајете . .. Ма немојте мислити да сам запустила своју дјецу: све сам их једнако одгојила, сви су били од моје
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
у дну, десно и лево и један прозор десно. У средини собе велики, застрт сто, по њему прострте једне старе очеве панталоне које ће госпа Живка прекројити за сина.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Софку, опет, само у три маха налазимо ван очеве куће, ако не рачунамо једно сећање из раног детињства, када се заједно с родитељима и слушкињом Магдом извезла на
То што Томча, чим пожели да се врати, одмах тражи очевог коња, затим и очеве чизме, представља чин синовљеве идентификације с оцем: симболичко преобраћање сина у оца.
Она је, прво, добила место у наслову. Затим је у почетној глави шире развијена приповедањем о јунакињиним прецима с очеве као и са мајчине стране: „Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим
Штавише, премда изгледа да Софкина страдања настају тек од прошевине, од очеве и свекрове одлуке, па касније од Томчине зловоље, она су ипак зачета много раније у њој самој као конфликт опречних
Тако исто и у другом роману, Газда-Младену, чисто економски чинилац - страх од сиромашења после преране очеве смрти, па улагање великог напора да се трговина очува и подигне - има значајног удела у судбини главног јунака, али
одрицање Младеново од најинтимнијег дела личног живота припрема се већ у раном детињству, а почиње од превремене очеве смрти, кад јунак, преузевши одговорност за породицу, видљиво мења и понашање.
165 Мали се Младен није формирао у сенци очевог или мајчиног ауторитета, него бабиног, а после очеве смрти тај ауторитет нагло расте упоредо с преузетом одговорношћу.
Други је пример узет из ИИИ главе. Кад газда Младен после очеве смрти преузме трговину, свако вече полаже баби рачун о дневном пазару.
других ликова и, по свему судећи, управо оно има знатног удела у јунакињином (каснијем) неочекивано брзом прихватању очеве одлуке о недоличној удаји за сеоског дечака; у њеноме - након кратке побуне и противљења - не спољњем само и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
па кад та дјеца, мајчин сине, поприме вашу учевину, по'ватају ваше планове, списе и протокуре, па се онда врате у очеве дворе, тешко вами! Оде Босна; оде вала, кô да је нијесте никад ни имали!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли.
Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља,
— Нека, доста. А имам посла, па тешко ће ми бити. — Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.
Ћипико, Иво - Пауци
Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом. Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.
Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио! ... Тешко му је у души... Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац што не
Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом. Против очеве воље свуче питомачке хаљине. Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на
Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом. Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна
Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића. Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира. Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.
Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас. Заустави се, сустављајући у се дах. — Да ми је знат' куд се је до ове уре скита! — говораше отац.
— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! — И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. — А зашто није? — опази Иво.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ето тако сам ти ја од очеве стране Павле Шуша. А мати моја, напротив! Ти немаш појма какве она све експерименте прави.
Она, Лекса Влаовићева. Није зато много тужна била кад јој је отац умро. Али на сам дан очеве сахране Јосиф доби неки чудан напад: страх му је обузео тело и душу, дрхтао је, нечега се бојао, пригушено врискао.
не бој се, нисмо још просјаци... ту је кућа, и ја још могу да зарадим. — А језа је пролази због старости очеве и своје, због болести, и, најстрашније, због самоће која њу чека...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Било их је још врло много. Колико сам пута, на пример, нове новцате очеве ципеле везао канапом за ушицу, напунио водом и вукао као колица.
Ако би наишло позориште, страдале би, разуме се, хартије из очеве канцеларије, ћилими и јастуци из куће, даске из шупе, брашно из кујне, вуна из јастука за бркове и браде, па онда
неке чудновате снове, као човек који је заспао под утисцима најлепших перспектива за будућност а кога ће пробудити очеве батине.
речи наглашавао како сад треба да му осветлим образ, и ја сам то врло свесрдно примио к срцу и вероватно бих и испунио очеве жеље да су само и професори на то били пристали.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Неће тебе твој стрико, шалим се ја само. По висини Стриц је личио на свог брата од тетке, очеве сестре, крупну сеоску момчину Николетину Бурсаћа.