Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
писмо, било је од Јуришића, где му он, онако по његовски, брутално и без околишења јавља: да га неки војници — очевици из пешадије гадно оптужују, да се истрага против њега строго повела и да је потребно што пре да се врати у батерију и
Теодосије - ЖИТИЈА
свога оца, пође на пут с њим у своје отачаство у српску земљу, да као што на истоку у Светој Гори постадоше очевици Божјих чудеса, којима Бог прослави свога угодника, да ово и западнима истинито објаве, и што опет угледају на западу у
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је живео у доба када су у Србији умирали последњи ратници и очевици народног ослобођења у почетку XИX века, и он је или бележио њихова причања (Причања Петра Јокића о догађајима и људима
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али Милан Ђ. Милићевић није забележио, нити је могао да забележи, оно што ни очевици нису видели: како је Љубица, док су се њеном гласу и њеној молби придружили гласови и молбе свих присутних, у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али се омакао и, задржавајући страшан кратак крик, раширених руку, као раширених крила, полетео у бездан. И док су очевици још стајали затворених очију од ужаса, онај се тупи пад зачуо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зар нисмо и ми сами, мој оче, за нашег релативно кратког вијека, доживјели и били очевици више таквих истина које су касније прешле, које су престале да то буду.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— рече неки непознати. — У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Скоро све песме о овом времену испевали су борци, учесници у ратним догађајима или очевици тих догађаја. Од самога Филипа Вишњића, који је један од најдаровитијих народних песника, потиче читав низ песама:
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!... Јоште си зар спију?“ веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.
А кад се господа потуку с амбрелима да све пршти, — а они само укратко пишу: „Били смо“, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови“...