Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар. Његове се очи стопиле у лице очево. Иван диже главу. Лазарево се лице разведри... — Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!...
Ни сам није знао како је до куће дошао. Тек само виде пренеражено лице очево. — Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? Он одмахну главом, па се сруши на праг. Кад је себи дошао, била је ноћ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чује ли он то? Или је оглувео? Исакович онда, сав црвен у лицу, од стида, поче да тртља, како он поштује њеног оца, и очево пријатељство. Како је хтео да дође и види Божича, који се вратио, и како ће доћи у визиту Божичу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер све што је очево и његово бејаше, а што је његово и очевим називаше се. И ништа отац није говорио да је његово, него да је све синовље,
А љубљени син припаде на свечасно лице очево, и место топлом водом врућим сузама ово уми, а тако исто и преподобне му руке уми многим сузама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Наједаред, кроз сан, чује оно познато му нервозно, бесно викање очево... сан га опет савлађује, али речи мамине, које говори седећи уз њега, увлаче му се некако у само срце, јуре му по
А ради чега је тета волела своје »мало маче ?«... Можда стога, што је сама она била последње дете очево, па није запамтила мале деце у кући. Можда је привукла племенска крв. Све то може бити... Али може бити и друго.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се
Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло. И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу. — Ево, газда Марко.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Еј! богами зорна дјевојка! Види се очево дијете!“ „А има ли синова?“ „Не. Старији му погибе на Дебелом Бријегу. Бјеше посјекао три француске главе, оног дана
„Ево нам Милуна, ако Бог да! Глава је иста Милунова а и срце ће бити очево! А да како!“ Марко узе дијете па га пољуби, па Петар, па Милија; сви га изгрлише.
„Лези ти дијете, ја сам се наспавао!“ рече јој. Она се брзо ишчешља, па се пружи на очево мјесто. Тако је трајало до прозорице.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АНЂА Ако, од оца му је остало и очево а не туђе једе и троши. МИТА А, тако! Тако ти! Баш ми је мило. Тако. Бар ето и сам бата нека то види и чује каква си.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Али да знаш: исти је ти! И уво му је квргаво као твоје. Гледам га и кажем: сем нарави, нека ти Бог да све очево. — Морам да га видим. — Рекла сам ти да не можеш. — Морам да га видим! — глас му одједном постаде сигуран и строг.
“ Питао је тако јер се био сетио да ће деца пре рећи дедино име него очево, зато што деца радије говоре о деди. Питао је и зато што се, кријући наду од себе самог, наду са дна свести,
Фијакер је пред гвозденом капијом, на десетак корачаја од њега, стао. „Лаку ноћ“, рекао је Вукашин и као да осећа очево присуство, утрчао у башту и треснуо капијом да је Аћиму дуго звечало у глави. Онда је кућу освојила тишина.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
да од трговца који га је повео на пут искамчи нешто новца, изнебуха али јасно видео онај трзај око усана, то је било очево лице, трзај судбинске примирености која је избила из оца кад му је, једном рекао: „Ти си со соли земљине и најбоље што
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Увек сам високо ценио очево мишљење, али овог пута нисам могао а да се не насмешим са призвуком ироније, што га је наљутило.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
доживљаја учитава: „Па онда, исто тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се
Болест чини загонетном још и мајчино, женино (Марикино), па и очево понашање: као да сви они нешто скривају, и као да нека нејасна кривица лебди у ваздуху.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ И друго што те беда поучи; Тек дивна ћерка седог Ђукића Прљати не сме име очево!... СТАНА: Посрамиће га ако дозволи Да јој на коцу братац погине. СПАСЕНИЈА: То никад нећу!... Мајко, води ме!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
То је очево место. Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
да смо уговор направили, не само ја и родитељи, него и жупник: „Господин жупник каже: дете је Божје, а не материно и очево.” — Како Божје?! Да нећете од њега попа да начините? — планем вам ја, господине претседниче. — То нећу дати ја!
Али народ разгласио, и Мирку под старост пришише старо очево име: крпа. А Ната, имајући пред очима угојену свињу, пристала је да ветеринаревом помоћнику и рубље опере.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Гледај, молим те: очево чело, теткин нос, теча-Симине уши, ујнина уста, и тако редом даље. И у том се погледу тако далеко ишло да сам,