Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МАЛИ ОТАЧНИК ЗА ПУТНИКЕ СВЕТИ САВА НА АТОСУ Из двора с длана очевог, Свети Сава босоног оде кроз пелен и чкаљ. Купином се храни, на камену спава, маслачак му је светац, невен краљ.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазару се разгали лице. Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог. Њему се чинило да ће се ствар добро свршити. И он пољуби Турчина у руку. Турчин направи нежно лице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
тако брзо, није давало мира том младом, плаховитом, човеку, кога је морила незаситљива жеља да задржи команду очевог пука.
А колико је њему познато, сем очевог, Шевичевог пука, Прерадовичева коњица није, нигде, забележена, у биткама аустријског царства.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У непрекидном сељакању, још за живота очевог, мучећи се са својим обесним братом, Аранђелу Исаковичу чинио се живот његове породице и родбине, па и тог осталог
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.
| ВИИ Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Постидео се због очевог прекора, опанака и гуња. „Газди да пољубиш руку, и све што кажеш, да је паметно“, опоменуо га отац пред великом
Хоће ли му тај нови живот за који се спрема бити важнији од братовљеве мржње и очевог презрења? Хоће ли му Олгина лепота више значити од верности оцу и сопственој младости?
Душмани ће да опогане моју крв. — Има нешто важније у животу... — искидао би се, тукао би се због мирног и прибраног очевог гласа. Зар ти ја нисам важнији од странке?! — Иди. — Мислиш да ми је било лако на ово да се одлучим? Све знам...
поново зове, чује: глас му је благ, не љути се, не верује да се отац не љути, иде к њему суљајући се низ меку косину очевог „дођи, Ђорђе“, и седа поред њега на праг старе куће. Не гледа у оца. Ћуте. Аћим се колеба: како да почне разговор?
није знао где, она је два дана луњала за гробом, па, како га није нашла, вратила се и села крај рупе што остаде од очевог коца. Зурила је у рупу без речи и суза.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ИИИ Евергетес био достојан наследник свог оца, имао је Филаделфос две ћерке; старија од њих, вероватно из првог брака очевог, звала се Береника. Потражих и њену слику и нађох је после дугог тражења.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Него, знаш ти што, побратиме? Учини ти мени ту ствар што од тебе затражим, а ја ћу теби помоћи те ћеш олако доћи до очевог трса.
сам ти јако глађана, па ти ондар узјаши на ме, и ја ћу те зачас превести у другу царевину и ти ћеш, драги мој, доћи до очевог трса. — Је ли вјера, тето? Ти знаш добро да је коња велика штета, али ја бих све, све дао, само да нађем очев трс.
рече: — Иди четвртоме цару, у њега је златна кћи; њу ми доведи и ја ћу ти дати златног коња — и само тако доћи ћеш до очевог трса. То чувши, оде он од цара, а кад би напољу и дође до тета-лије, али она да начини чудо од њега.
Жао момку дати цуре, ал̓ шта ће: ако је не да, неће добити златнога коња, а по томе неће доћи ни до очевог трса. Цијелим путем мислио о том шта да ради.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Право успоравање, међутим, настаје тек у главнини романа, од В до XXВ главе, од доласка очевог гласника, па и самог оца, до просидбе и - а ту се већ време згушњава, успорава, као да је на тренутке закочено - до
У В глави - композиционо важној, јер од ње почиње најава очевог доласка из Турске и тиме најава удаје - јунакињу често затичемо на горњем спрату, крај прозора, али и доле, у кујни и
Пошто се приповедање прелама у јунакињиној свести, појава очевог гласника из Турске у В глави, потом очеви учестали доласци, па на крају и остајање, могли су се лажно мотивисати
То што Томча, чим пожели да се врати, одмах тражи очевог коња, затим и очеве чизме, представља чин синовљеве идентификације с оцем: симболичко преобраћање сина у оца.
165 Мали се Младен није формирао у сенци очевог или мајчиног ауторитета, него бабиног, а после очеве смрти тај ауторитет нагло расте упоредо с преузетом одговорношћу.
Затим долази прерано саживљавање с очевим и мајчиним бригама, напочито после очевог бекства у Турску, напуштања осиротеле породице, што подсећа на Младеново детињство.
његово тихо умирање, паралелно се даје или, боље рећи, метонимички се повезује с губљењем личне воље под притиском очевог ауторитета.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
први пут био представљен, почупао црне власи, те да би умирио сестрицу, старији је брат брзо ишчупао памук из поставе очевог зимског капута и налепио га по луткиној глави.