Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. — Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. И упутише се кући Ивановој. Обојица су ћутали као неми...