Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ПОЗОРИЈЕ 7. РУЖИЧИЋ, ЕВИЦА ЕВИЦА: Службеница понизна, светли господин филозоф. РУЖИЧИЋ: Мир тебје, Хелено, очеса твоја звјездоносно блешчат.
Ихуху! (Удари Ружичића.) Панови, чо су се змрзли; веру, треба бит весели. РУЖИЧИЋ: Душе нечастиви, очеса Моја зрјат премјененије от стојашчих громно безаконије. МИТАР: Слушајте, децо, ја вас као стар могу мало и поучити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Востани, Сербије! Востани, царице! И дај чадом твојим видет твоје лице! Обрати серца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе. Востани, Сербије!
Сто тридесјат љета Аки нека завеса Покриваше всегда Духа мојег очеса! Многократ плаках сја Слези проливаја, Богу Творцу молих сја Руки простираја: Виновниче созданиј'!