Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(или стања) остаје исти, речи се у претежној већини не мењају, нити синтаксички пореци, али је промењен смер збивања. Очигледности ради, дајемо поређење са једним могућим поступком у филмској уметности: замислимо да се почетна секвенца филма понавља
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
има прилагођене светлости (Тамо где не посредују између нас и нашега сунца пустиња је) Оне стварају свет пре његове очигледности пре првога дана Цветају птице на гранама људи од глине отварају стабла и узимају отуд срце слично ружи Оне су најмање