Ћипико, Иво - Приповетке
— и осјети у тај час да је слободније одахнуо. —Убио си га! — понови стари, и, замишљен, рече с очитим увјерењем: Знај, и нас си убио! У тренутку свом тројицом завлада једна мисао.
—Помоћи ће господин! — изрече умилно стари. —Хоће, — потврђују синови с очитим увјерењем. Наново ћуте. Млади судац се замислио.
Ћипико, Иво - Пауци
Ча ћемо? Ваља да и ми живимо ... — Ма овдје сте се родили ... — Свуди је живот ди се живе од својих труди, — в с очитим увјерењем одврати дјевојка.
— рече нагло, као да је досада о томе премишљао. — Бриге ме!... Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. — Благо теби!...
— Рђав је, ма дигод јема правицу... — Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор. Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав!
О камати не треба ни говорити. — И то је први човјек у мјесту! —с очитим увјерење.м да истину говори изусти доктор. Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!