Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што је човјек? Кâ слабо живинче! Погледају се Турци испод очих. Мед за уста и хладна приоња, а камоли млада и ватрена!
Али тице те су најслабије лови свјетлост лисичијех очих, него орла кријући гледају. За врснијем братом али сином пусти гласи милост утроструче; нађено је драже
Више ваља дан клањања један но крштења четири године. О хурије, очих плаветнијех, те мислите са мном вјековати, ђê та сјенка, што је дићи може да ми стане пред вашим очима?
Шест путах сам с њим на муку био ђе прах гори пред очи јуначке и ђе главе мртве полијећу — јошт таквијех очих гвозденијех ја не виђех у једнога момка. А немаше јошт двадест годинах.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
из наручја мрачне владалице, подигни се на свијетла крила, распали се пламом бесмртности, скини мене са очих мојијех непрозрачну смртности завјесу, тупе моје отргни погледе од метежа овог ништожнога, уведи их у поља
Свјетлошћу ми вид очих поражен, величеством његовијем чувства, те ја паднем на бријег кристални и затворим очи са рукама; не смијем их
погледе у предивна створенија Божја; пред великим претпријатијама нек се крије име опасности; сви свјетови без очих су мрачни.“ Ободри ме син бесмртни неба и справи ме на брег непознати.
Мјесто очих да два сунца никну и идеју један вијек смртни да по царству небовлаца прате, не би њини свијетли погледи величества