Употреба речи очицама у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило. Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго. Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа. Ништа не једе и не пије.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Грета је мирно лежала поред мене и гледала ме својим светлуцавим очицама као да разуме о чему сам говорио. Оно двоје још је расправљало о писмима.

За пет минута била је готова и са семенкама, а онда се довукла и легла поред мене посматрајући ме својим блиставим очицама. - Тако ти је то, Грета! - рекох. - Мораћемо да причекамо!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

весели Спасов данак; Нешто пред њом росу тресе, Бога моли ђевојчица: “Дај, ми, Боже, да ја видим Свако зв’јере с очицама, Разма змаја планинскога!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ко је још то видео? — Ви ћете видети! — засветле возић очицама. — Једном сам дотле дошао. Зашто не бих поново? — Зато што си ти собни воз! — подсмехнуше му се и кловн и лутка.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

вратима; затим слиједи оно посјетилачко нарочито дискретно-обазриво отварање и провиривање кроз одшкринута врата милим очицама. А онда прве, без подлоге живахне ријечи при сусрету. Све то допире до мене сординирано, издалека.

ријечи захвалности, из ранијег доба, у оном надвојвоткињском шеширићу, с ускуштраном косом и шкиљаво заводљивим очицама.

Ћипико, Иво - Пауци

Она га дочека срдачно. Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Где год би се нешто значајније дешавало, он би се онде нашао са својим подругљивим, пакосним очицама које играју као на уљу, радознао као сврака, живахан и спретан.

Ови безазлени момчићи стоје онде укипљени, смешно неспретни и блену свињским очицама како двојица ислужених војника, Јовиша и Адам, показују вештину борења.

А шта је он друго тражио? Зар је био балавац који се обеути кад пред њим блесне неко благо лишце са меканим тамним очицама? Један такав вештак и зналац, као што је он био, није пропуштао прилику, нити је ишта одлагао.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Биће да није ни сасвим здрава, болесни јој и отац и мајка... али и окром тога, кад почне севати оним лепим очицама, бежи!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности