Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Умијем. Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита. Она отвори у сриједи. Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају: Маче војску старац Југ-Богдане, У Богдана силна војска била...
— А шта је то Косово? — Косово је поље гдје су Срби изгубили царство и гдје је погинуо српски цар Лазар. Ту њене очице поново потражише слику Лазареву. — Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика. — Узми ту књигу па читај код куће!
Сјела једном под орах. Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје. А на откосу више ње стоји млад човјек. Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу.
Синоћ сам јој обећао купити јој нове ципеле. Она је „оборила очице и поцрвенела”. Узео сам наново лозове за лутрије и како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг. И тако даље.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Немам времена за то! На надгробној плочи коњичког капетана сунчала су се два гуштера а очице су им светлеле као бисери. Било ми је жао да их покрећем и пођох даље.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кажи томе човјеку! Драгић их гледаше редом, па тек на бабине ријечи уприје слободно своје очице на извањца и повјери му: — Оцу се зенит! Захори се смијех. — А коју ћеш узети? А-ну, кажи томе лијепом стрику!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Момак поваздан митраљез носи, а гладан. Сељак се окамени у мјесту. Остадоше му живе само ситне узигране очице које су трепериле негдје у слободном маневарском простору између краве, синовца и патроле. — Па ...па ...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У НОЋИ Ој љубавниче, месече! ој, љубо, ноћице! ој, звезде, пољупцем његовим ужежене јој очице! Ој ноћи! ој звезде! ој месече! та јесте л' ви тек сан што вас из плама жешћег свог успаван снива дан?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
да, сејо, гледамо како праште свјетлице око врућег шпорета, гдје дјевојче болесно бунцалицу мрмољи: Смук ми пије очице, сиђи, свече, с иконе међу моје кошчице... МАЛА СОБА: ИСТЈЕРИВАЊЕ СТРАВЕ Баца лонац кљукове: куља пара собицом.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине, и деца на сиси изнета, и ода не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца као да осећају да се та срећа за њих спрема.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Беше то страшан призор... Он се побоја да га родитељи не угледају будна, па опет заклопи своје сјајне невине очице, отварајући кад-што капке само толико, да би могао расмотрити она мила му лица, која сад беху тако необична и тако
Само се крај прозора, иза тешке завесе, згурило и шћућурило једно мало маче. Севају му ужагрене очице грозничавим сјајем. Не скидају се са оног чаробног лица, које се чини тајанствено, кроз дуг, бео провидан вео...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Клинац у потковици) 126 — У кући се само гради? (Пукотине) 127 — У наше баке стаклене очице? (Наочаре) 128 — У нашега солдата дудук од злата, ко год му приступи, дудук му пољуби?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици“, да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пре безмало три године, кад сам је држао на срећном срцу и уносио се у њене очице да сазнам: да ли и колико разуме о лицима и стварима око себе, она је знала сасвим мало, познавала своју маму и
погледај ме. Загледај ме добро.“ Он подиже крупне, црне очице, гледа ме право, смеши се. Упамти татину слику, добро је упамти.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па се загледајмо у очице њине... Засузићеш, брате, сузом од милине. Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл! Лепе очице, глатки образи, смеђа коса, хипш, хипш! Ви кец фрајлице, ви кец? ЕВИЦА: Опростите, ја нисам кец. САРА: Ха, ха!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кол’ко дана у години осване, Толико је тешких мука за мене Што не могу с тобом бити, Чарне твоје и љубити Очице. Нека дува хладни ветар северни, Ја ћу опет свагда бити твој верни, Ти си мене баш до гроба Учинила сужног роба Твог
О, зар може и ход слатко говорит тако? Хоће л’ -неће л’ иде; на страну очице гледе; Цена је права у том што се без воље хоће.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лица су им тамна од сока што цури низ њихове ужурбане браде, блистају им очице, циче од задовољства. Одједном осетим и сам неко голицаво лудо струјање жмараца дуж кичме. Нестаде тескобе, живнем.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, када се Ведран окрену ка месту одакле је глас долазио — виде само један жбун, а на жбуну очице, црне као трњинице, трепћу ка дечаку радознало и прекорно. »Којешта!« — помисли дечак. »Откуда жбуну очи?
Мора да ми се приспавало?« — хтеде дечак да утеши самог себе, али му страх као ледена вода кичмом слази. Очице трепћу ли трепћу. »Мора да се и њима приспавало?« — помисли дечак, кад се жбун, изненада, покрете и закорачи ка њему...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Истина, промицале су око логора многе сјајне очи и очице, буљиле су, горјеле, жижиле, свјетлуцале, палуцале и кријесиле се тако језиво да се и папрат на крову псеће кућице