Употреба речи очију у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бледа глава клонула, груди су му се од бола таласале... Ко зна шта је у тај мах осећао?

Срце ми се стегло; из очију ми није канула ниједна суза; необична тишина овлада целим мојим створом; лед се својом мразном кором ухватио око мога

Ја сам сва претрнула. „Крв!“ Вриснух. „Алекса! Та зар не видиш да си сав крвав?...“ Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе. По бледим уснама трептале су као рубини румене капи проливене крви. „Алекса!

отац видећи сина како му се млађана снага порушила, како му велике грахорасте очи упадоше у главу, а око слепих очију се преливају у жућкастобледу боју оне модрикасте жилице; — видеће, па ће уздахнути.

био је висока узраста, сувоњав, лице коштуњаво, испрекрштано разним борама, које су се све усређавале око малих, црних очију којима је једнако жмиркао док би с човеком говорио; глас му је био дубок, али је у говору заносио, рекао би на грчки,

Она ништа својој кћери није пребацила што је од куће одбегла. И калуђер је дошао, а ја га нисам губио из очију; пазио сам на сваки начин покрет његов, право да ти кажем, почео сам сумњати у његово калуђерско поштење.

То бесте ви! У рукама вам дрхташе један превијен листић исписане хартије, таман поглед ваших испијених очију беше на њ управљен.

— Ах, учитељу! — јецаше Милисав, а крупне сузе му грунуше из очију. Милисава отпратише везана у Рековац пред капетана, пред онога доброг човека коме нема равна у свој Србији.

довршити што сам га још јесенас почео градити, а после, кад то издржи и извуче својих двадесет пет, нека кида испред очију ми!... А оцу Пахомију пиши да ми пошаље једно назиме и неку мешину вина...

Кад се већ у лугу изгубише испред очију добрих стараца, кад већ ништа не чуше, до само жубор потока и умиљату песму славуја, онда је узе Милисав за руку: —

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„То ја и хоћу”, одговори учитељ. Плутарх, за неку велику погрешку весма разгњеват на свога слугу: „Иди ми с очију”, рече му — „да нисам овако срдит, бих те здраво избио.” А Платон моли комшију да му протуче слугу.

какова нибуд несрећна опстојатељства, са своји пријатељи завадити и раздвојити, ништа мање нека никада не смеће испред очију времена љубови и пријатељства. Света је реч наших старих: „Спомени се хлеба и соли!

Но недостаје неком једно, неком друго, а неком и обадва. Древни Египтјани изображавали су судију без очију, говорећи да њему није потреба гледати на оне који се суде, него само слушати што говоре; но без сумњенија изискивали

Веруј ми, секо, да сто очију имам, имао бих шта гледати.” Досади се већ лисици и догрди све то пак опет то слушати, пак му рече: „Кажи ти мени,

όϕρ΄ ευ γινώοχης ημέν θεόν ηδέ και άνδρα: Маглуштину сам ти са очију свукла да добро познадеш и бога и човека.” Ова маглуштина ништа није него сујеверије и криво предрасужденије, кад

они исти људи који тобож веле да би ради небо заслужити, а сасвим су к земљи прилепљени, нити би је кад ради испред очију изгубити”.

мојом школицом, под храстом у хладу с мојим љубимим другом, попом Данилом Мораитским, и слушам (с изобилно текућим из очију мојих сузами) умилителну повјест његове верне но нешчастљиве љубови, која га је у толико очајаније довела да се

Зато све те вешти (које ни на какву дјејствителну ползу ником нису, развје на детињску и сујеверну очију забаву и на нерасудну света гордост) нека се уложе у један капитал, а при томе наћи ће се многи који ће радо и

Бре, нису знали шта ће ми одговорити, него само: „Шон гут! Шон гут!” И кад ово казује, варнице му из очију лете, јер за њега нејма блаженства над овим.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане. Окрете се Радан и устави волове. Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну: — А шта ти је то, брале?

Неки поседали по трави, а неки стоје. Слабо се разговарају а почесто погледају један другога испод очију. Као да их је стид што су онако завршили свој пређашњи састанак на Ивањдан. Па и кмет Пурко нешто оклева.

Ако бог да здравља, даћу одмах на јесен и Сенадина. Нећу ја да ми деца буду слепа код очију!... — одговори Миона тако поуздано и одсечно да јој ни Јеленко ни Јездимир не умедоше речи рећи.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

О свему је водио рачуна. Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!... Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...

Он погледа жалостиво за њом... И што је она више одмицала, њему све жалије... А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. Али се уздржа...

— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. — Јеси рвач?

Он познаде Јовицу. И као свуче му се она магла с очију. Он погледа око себе и виде своје другове. Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. — Ејвала, јуначе!

И срце га болом заболе. Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу... Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило. Нико их не гледа, нико им чак бога не назива..

Како ме само погледа кад га хтедох задржати!... Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” И опет га обузе као неки стид.

Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта. Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара.

И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. Јелица му није силазила с очију. Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...

То ти не дам!... А сад... Збогом! Па му окретоше обојица леђа и одоше. Иван зинуо од чуда... Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен. Нека га језа хватала од попиних речи... 15.

онда се почело пакостити с обе стране. Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... — А, онако, ниси крив? — Очију ми, нисам! — Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... — Нисам знао по коме ћу! — Оно ... тако је! ...

У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... И не умеде ништа одговорити. — Је ли, болан!... Што ми не кажеш?

Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... Алекса махну руком преко очију, па рече: — Што јест — јест: мио је живот!... И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Заклањаш ми сунце, а дала си сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сви нестали у те, Као изгубљени звук у долинама.

Сто очију својих моја душа смела Отвара пред неком земљом недогледном; Никад не захвати двапут с истог врела, И два сна никада

Пиће мога тела и светлост мог духа, Мог сопственог гласа одјек у дну дола, Некад празник мојих очију и слуха, Да сад будеш тајна горчине и бола.

Но она обасја мој ум обеснажен, И даде мом духу, слабом као сламка, Сто крупних очију, да озарен, блажен, Мине сваки понор и зна где је замка.

Њен је корак благ, и она иде оборених очију, мислећи на свој златни појас, своје паунове, и хладну месечину коју је једном видела на планини Синис.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.

И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза! Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош,

Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: „Лакше, лакше, младићу! Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.

Не знам чега сам се тако бојао, напослетку баш и да ме ћуши једанпут, па шта? Али ја стрепим од оних очију: кад их превали, па као из праћке, а ти, не знаш зашто ни крошто, цептиш као прут!

Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу. Из њених очију теку два млаза суза. Оне беху управљене на свеца и на небо.

Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило. Осећао сам се страшно уморан и празан, али не могах више затворити очију. Устанем. Све изгледа некако свечано, па тужно.

— Па зар си заборавио на чардак пун шишарке? — Пун је! — каже отац гласом меканим као свила, а рукав превуче преко очију и спусти руку. — Па шта ради она моја ниска дуката? Што ће онај лежећи новац? Узми га у трговину! — Уложићемо у жито!

Он опет истрча напоље, али кад се врати, на његову лицу беше нестало нестрпљења, и глупа веселост леваше из очију на које, по изразу мојих земљака, већ почињаше цурити ракија. — Какав је то коњ, управо кобила!

Дуго га не пусти. А и кад се одвоји, он га гледаше правце у очи, не смејући никако спустити очију доле где је некад нога била. — Хвала богу, само кад си ти жив! Све ће опет добро бити.

— Бог, па ти! — Е, ама ја ево не знам како. Да је била Радојка, она би опазила како се око набраних ђединих очију показа некака детињско-лукава самопоузданост. — Како те бог учи! — рече Арсен. — А... ти... њу... онако...

Кад се на капке од очију навалише читава брда, а они се ипак не могу да склопе — тада јој би тако тешко, несносно и дуго, да би да јој је

Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом. А послије службе: цмок!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само поглéдају крадом испод очију, само се поглéдају, али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.

« А она, гледам је, села к’о банацка млâда, гледа преда се, па само: »Јесте«... »Није«. — Али мâмо... — Иди ми с очију, сва си ми мораста! — Немојте ме, мамо, само псовати — моли је Јула, покри лице кецељом, и заплака се.

Ваљда те неће питати колико нам је крмача опрасила!? — Јест, ал’ он ми се прдачи... — Торњај ми се с очију, потпрдо светска! Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача. — Ја идем код Жуже...

И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. »Боже, а да л’ су се који пут пољубили, онако стојећи и разговарајући се на огради?

ја њој откад још: »Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лêр код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за

— Та баш сам пазио. — Треб’о си сам да држиш риф. Лопови су то; све сам лопов до лопова! Украшће ти из очију. Мени то већ не би могло пасирати. — Е, не би ти могло!

Украшће ти из очију. Мени то већ не би могло пасирати. — Е, не би ти могло! Кад ’оће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа! Него кажи нек спреме »ајнпренсупу«, назеб’о сам.

И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала, сва је чисто горела од стида, а око носића и испод очију сва се ознојила.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Био је то млад, развијен дечко. Црне масти, црне косе, црних очију. Погледа истина блесастог али некако упорног, пркосног.

Што даље да су од њега. И кад их растера да може он комотно, слободно да седи, не дижући шајкачу с очију и не престајући да грди просјаке, вади скривену у недрима своју торбу, меће је пред себе, нагиње се над њу, шири је, и

А увек весео, с песмом, набијеном шајкачом до очију, бос, разголићених груди... Био је леп човек. Млад, плав, кошчата и извијена лица с пуном, кратком брадом.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам срећно кући допутовао. Не знам ви јесте л’ здрави. Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате онда смо ви и ја најсрећнији људи.

— То не сме нико видити! Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује. Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.

И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије. Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио. На такав начин до вечере сви троје прилично се одобровоље. Ево и вечере.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

последњу новост, гура се лактовима, очепљује и пробија, нервозна и промукла једна мршава новинарска маска, пијаних очију, па млатара рукама, утишава да би се чула и понавља стоти пут једно исто.

Из тих очију била је нека чудна свежина и гледајући у њих Јуришић је наједном имао осећање неког свежег простора са дивним језером

'' И тако седи Јуришић, мучи се, а оне му се мрачне визије никако не уклањају с очију, па поглêда час на ону детињу брадицу што некако ситно дрхти, час на огреѕѕе, или редом на остале.

Исколачених очију, са копитама обавијеним крпетинама од саргије, узнемирена животиња устручавала се да нагази на мост, и њушећи по земљи

Човек који је полетео први, као нека бачена крпа, паде у воду и потону. Животиња, над којом се вијо онај с очију одвезани пешкир, паде на исто место, потону, али прва изађе и понесена оном бујицом, исколачених очију и раширених

се вијо онај с очију одвезани пешкир, паде на исто место, потону, али прва изађе и понесена оном бујицом, исколачених очију и раширених ноздрва, јурну низ воду.

на вис, по коме су, хитри као веверице, претрчавали високи и танки горштаци Тада командант одреда скиде доглед с очију па погледа испитивачки по официрима, којима је. био окружен. — Господо, рече он, има ли кога ко би драговољно...

Ја, свакако, не знађах шта сам говорио. Ето помисао на тебе пржи ми ум. Кад сам без тебе, ни ваздуха, ни плућа, ни очију, ничега немам, хоћу да се угушим, да ослепим.

Шта на то кажате? А Јуришић пренеражен, зинулих уста, широко отворених очију, радостан као у сред неког чаробног открића, слуша ово из своје собе, задржава дах, не дише. — Станите, станите!

И у том непомичном ставу, широко отворених очију, са светло дрхтавим, измореним погледом тешког болесника, са неким безумним осмехом човека који се смрзава, он је

да грмне један једини крик, да се проломи страшна, очајна, гладна, узвишена реч: у акцију! Помодрео, очију закрвављених и набреклих модроцрних вена на челу и слепоочницама Јуришић је читао, шкргутао зубима, грцао, стезао

Онда наједанпут: — Синко, снаго моја, твоје сенке нема! — рече она. — Шта? Шта? — избуљених очију, избезумљен питао је Јуришић. — Нема твоје сенке, Ето, гледај сам, нема нигде твоје сенке, нигде.. — Што? Како?

Африка

Утолико ме више узбуђује сусрет са овим женама, овнујских очију И дебелих усана, што оне одговарају тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим путописима или романима у

читаво јато малих пирога са деранима од четрнаест до шеснаест година, аполонски грађеним, лепих, широко отворених очију.

Вуије, напротив, тврди да човек који прокрстари једну земљу, с напетом пажњом, широко отворених очију, у ствари је боље упозна, боље схвати, но човек који седи на једном њеном месту годинама.

Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан. У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити.

моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав склопљених очију. Плав, са жутим пегама и жабљом главом. Напрасна смрт пуна тајанствености!

Швајцарац управља на њих свој рефлектор и онда угледамо бубњаре и њихове пратиоце засењених очију. Иза ових се види како из свих колиба дотрчавају још и други црнци. Зачас смо у средини чврстога круга.

Играјући прилазе гледаоцима и додирују их рукама као у распусности. У ствари су савршено свечане, склопљених очију, и њино мимирање разблудних покрета трагично је и болно.

Зегелци су чувени стрелци, дивљег, злог изгледа, очију које су скоро на врх чела. Нема давно да су их белци покоравали оружјем тако ефикасно да је сад сваки белац за њих

То су два снажна средовечна човека; прави џинови широких очију; ничег свештеничког у њима. У четири кувар пронађен и изгрђен, и ми полазимо.

полукруг око там–тама, и, превијене над њим, оне певају и играју, оним истим простим, брзим ритмом; руку опуштених, очију склопљених. Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем!

Код примитивца не постоје појмови о природним законима. Рађање није закон, умирање није закон. Кад не би било злих очију, повреда фетиша, и других чари, човек никада не би умро.

тела, широка у раменима, уска у куковима, затим снажни, али мирних линија, удови и глава купастог темена, Дугих очију и равних истурених уста, изненаде све оне који су икада воле ли египатске уметности.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Окружен теретом званија мога, за одржати пријатељу моме задану реч, морао сам при слабом составу и очију и целог воопште тела мога, тако рећи, часове красти и к сочиненију овога дјела посвећавати.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ДРУГА КЊИГА СЕОБА Садржај И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ 6 ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У ТЕМИШВАРУ, СТИГЛА НЕОЧЕКИВАНО...

КОД ИМПЕРАТРИЦЕ 616 XXИИИ СЕОБЕ СЕ НАСТАВЉАЈУ ВЕЧНО 657 ДРУГА КЊИГА СЕОБА И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ Било једном једно краљевство, у срцу Европе, које се звало: Хунгарија.

Појаве се лети и неки свилени чадори, палме, али све је то само омама људских очију, фатаморгана ваздуха и облака. Небо се после, опет, спусти на ту празну земљу као плава завеса.

Танког, орловског носа и плавих, тамних очију, са осмехом који је био јако топао, изнад извијених усана, Павле је за Гарчулу био читав доживљај.

У ваздух. Од страха. Видев око себе то море избезумљених лица, разјапљених уста, закрвављених очију, и, кад удахну први мирис пиштоља, Гарсули, хитро, притрча својим колима, опкољен официрима, аудиторима, писарима.

Био је гологлав и дисао је тешко. Кад је угледао Грка, он застаде и задржа на њему поглед својих великих очију, неколико тренутака.

двадесет и другој години – већ три године у браку – била је једно плаво, витко, ружичасто створење, мало риђе косе, а очију променљивих, плавих и благо зелених.

Њен отац, сенатор Јаков Богданович, имао је обичај да каже: „Куд ми Бог даде Татарку!“ Била је то жена тамних очију, а обрва сраслих над очима, оштра носа, и црвених, пуних, усана.

– кад је била сама, без Варваре – појавила би се, врло примамљивог стаса, лепих покрета, а нарочито лепих, тамних, очију, на којима је тама имала боју дима и облака.

Дабогме, кад је учинио два‑три корака, омама очију и људских мисли нестаде. Био је сам самцит у затвору и једва се довукао до стоца на ком је седео, целе те ноћи, мучен

Петар их погледа, за тренут отвореним очима, затим опет завали главу и настави да се смешка, затворених очију. Силазећи са чардака, на утрину, Ђурђе, међутим, узвикну, изненада: „Ене га! Ене нашег сретиоца! Возе га!

Ух! Боли ли те, рано? Боли ли те?“ Жена Петрова, међутим, стајала је пред човеком кога приведоше, широм отворених очију, бледа, а видело се на њој да ће да падне.

Теодосије - ЖИТИЈА

док слушаше о иночком животу и усрдности за Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза изливаху се као река из очију његових.

А устаде и војвода са благороднима, да стоје у цркви, јер га нису смели пустити са цвојиx очију. А како се појање продужило, и опет по заповести дуго читање прочитавало, сви они који су заједно седели и они момци

сина као светима, И примивши ОВО целова га, и развивши писмо прочитати га не могаде, јер огњене сузе љубави зраке очију његових покриваху. Тек после, укротивши сузе, могаде га прочитати.

чини да разумемо да Бог познаје свачију љубав према њему, и ако ко њега ради што добро чини, од његових свевидећих очију неће се сакрити и добрима је наградитељ добар.

или лукаво, све се наго и познато пред њим налази, јер се ништа од наших срамних и тајних дела од његових свевидећих очију неће сакрити.

Када се речена магла подигла од Очију оних безумника, одмах угледаше лађу светога у пристаништу града званог Брендич, и промашивши наду, гневом својим сами

Звери са риком и као да ће га прождрети јављаху се, а гавранови као да ће му ископати зенице очију његових у пештеру се залетаху.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

А кад би нека од њих задријемала, она би се омакла и разрогачених очију клизнула низ глатко небо. Тек мало послије видјели бисмо је како се поново опрезно пење иза тамног уснулог бријега.

Сви с одобравањем примише долазак Миша пророка. — А, како је бијел, па чист, па ружичастих очију! Један стари ћорави миш, коме су мачке откинуле пола репа, први се јави за ријеч: — Страшљиви и опрезни мишји

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

овај се сав у уво претворио И чуо све што се не да чути Али му дојадило И жуди да се поново претвори у себе Али без очију не види како А онај је открио сва своја лица И једно за другим витла преко крова Последње баци под ноге И загњури

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Са петлима спласне њихов занос, и вампири беже наврат-нанос. Само онај везаних очију нема појма да хвата кочију. Он продужи да се игра жмурке, хвата петле и мамурне ћурке.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (гушећи се од узбуђења и мржње која јој у том тренутку пламти из очију, плане одједном и дрекне): Доста! (Пркосно.) Сведочићу, сведочићу! (Она од узбуђења клоне у фотељу.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

У суседној учионици неко је понављао маршруту Александра Македонског, док се на катедри, у самој равни мојих очију. окретао глобус показујући трудничку облину земље и острва Јужног мора о којима сам контикијевски размишљао, на која

У овом граду много је места за љубав, али ниједно није довољно безбедно од очију других. Због тога те никада нисам позвао у шетњу, иако сам, бог зна колико, мислио о томе.

Утолико пре што је мој претходник девојка, можда девојка немирних очију и инаџијског смеха који волим. Покушавао сам да је замислим, без успеха као и увек.

Караново ни у сну није спавало до краја. Као мачка која полусклопљених, сужених очију вреба миша, и Караново је полуотворених прозорских окана вребало љубавнике, пијанице и друге ноћне птице.

Читавом кожом осећао сам тај длан и њено присуство поред себе. Ишла је оборених очију, али капци су јој били запаљени.

- насмејала се, а ја сам је упитао је ли њен отац висок и црних очију, зна шта мислим? Није знала. Отац јој је уобичајене висине, а очи су му плавкасте. Не морам да бринем.

За једно педесет година, набораног врата и очију утонулих у кесице, бићу сасвим налик на Грету. Почињао сам да је жалим, или сам жаљење самога себе пребацивао на њу,

Па ти си луд! Шта би ти могао рећи неком као Меланија? - Рашида ме је гледала широм отворених очију чешкајући Грету по оклопу, па рекла да сам изгубљен за овај свет. - Шта би она могла да каже неком као ти? - Не знам.

Било је то лице жене која воли и било је лепо упркос боји коже, косе и очију. У том тренутку, чини ми се, у мени се покренуло нешто. - Да си је само видела, Рашида!

На тој обали расле су најбоље трешње у Покрајини и могао сам претпоставити да не губи време. Грета је дремала очију упртих у мене. На сунцу су јој очи биле као две капи живе.

Био сам срећан што се то десило, иако смо се мама и ја виђали крадом као љубавници, а испод њених очију расли плави колутови. — Зар не можеш да се извиниш?

тргом је ишао Атаман носећи у рукама лист хартије а на глави оно своје чудо од капе које га је покривало скоро преко очију. То чиме је махао било је моје писмо за Меланију, пуно жара и молби да ниједним покретом не ода своју тајну љубав.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Одма’ сам познô да је ствар добро испала. Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. — Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод?

тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице му скачу. Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго.

Фрајла Лујза се зарумени. Она је њој већ много о Шамики говорила. Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па сада, разговарајући се,

Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара. Из очију им добро не гледа. Пера уђе са коњушарима. Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема.

Очи лепе, као жижак светле. Какво неописано смешење, каква светлост очију! Иронија за живот! — О том можете уверени бити. Сад настави. Лице озбиљно, канда велики испит полаже.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Једном заста у том љуљању и хујање му у глави преста, тако да осети да је будан. Лежао је у мраку широм отворених очију, зачуђен, и дрхћући од хладноће. Није више сањао. Пој петлова и лавеж паса чуо је.

Подбулих очију од плача, сва оронула од ужаса, у трећем месецу бременитости, она се није дала одвојити од њега. Лепотица на гласу,

Добошари почеше да лупају. За тренут широм отворених очију, стаде, у том га други ошину посред лица, тако да усне препукоше и да крв шикну.

Ова жена му је била просто отужна. Ујутру је виде како лежи, сва врућа, разрогачених очију од љубавног напора. Увече је чу, кроз зид, како говори и тепа мужу, одвлачи га рано у постељу.

Груди своје приносила му је тако близу као што се у љубави приносе образи. Највише пак надала се од својих очију. Гледала га је тужно. Аранђел Исакович, као добар трговац, видео је о чему се ради.

му се напунише и уста, он се дохвати трске, затим пања, на који га извукоше, свег улепљеног блатом што му је цурило са очију, из ушију, из носа.

Тресла је рукама, бледа у лицу као креч, разрогачених очију и разјапљених уста, из којих ипак нису могле да излете речи.

Учини јој се да се чаршав, на пећи, подиже и да кроз завесу, код постеље, душе хладан дах. Згрчена, разрогачених очију, дрхћући сва, она виде како из црног великог сандука, у коме су биле њене хаљине, куљају и гмижу мишеви.

Изгладнели, после наглих ручкова и пијанки, изубијаних ногу, уђоше у варош Грац, пожутели, сасушени, закрвављених очију и мутног погледа.

Кутовима очију видела га је и тада, и посматрала, говорећи својим дамама и пратњи ма шта, безначајно. Показа му се узвишена и нетакнут

Разлика између оне које се сећао и ове сад, беше тако ужасна, да је цело вече ишао по дворани разрогачених очију и као безуман, очајан што је и ово морао да претури преко главе, желећи непрестано да се све то што пре, сврши.

и смешно тужан, као гусан на ледини, стајао је често, међу белим шаторима, у пољани, раскорачен, накривљене главе и очију, гледајући на небо.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ОДБРАНА ОД НЕКРШТЕНАЦА 84 3. ОДБРАНА ОД СУЂЕНИЦА 85 4. ОДБРАНА ОД ВЕШТИЦА 86 5. ОДБРАНА ОД МОРЕ 89 ОДБРАНА ОД ЗЛИХ ОЧИЈУ И УРОКА 90 „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ 95 ПРВА ГОДИНА ЖИВОТА 96 ОД ЧЕТРДЕСЕТОГ ДАНА ДО КРАЈА ПРВЕ

„Српске и бугарске жене којима тешко падају ограничења брачног живота узимају бакарне новчиће са очију мртваца, оперу их у вину или води и течност дају својим мужевима да попију.

И у нашем народу постоји велики страх од урокљивих очију, које посебно вребају младенце који су лепи, млади, а налазе се у једној прелазној фази, па су стога веома подложни

Свакако најприроднији начин избегавања погледа злих очију јесте скривање од њега. Зато се млада код нас покрива различитим покривачима („вео“, „авлимарима“, „округ“, „дувак“,

).³³ Други моћан начин заштите од погледа урокљивих очију јесте скретање пажње злоочника на нешто друго, упадљиво и необично.

Пауново перо, необичне лепоте и упадљивог изгледа, млада носи на венчању управо зато да би скренула поглед злих очију са себе на њега. Свадбени сценарио као једну од обавезних улога предвиђа и чауша.

“ итд.¹⁶⁶ Деца се још бране и од вампира, караконџула, ноћница, псоглава и других демона. ОДБРАНА ОД ЗЛИХ ОЧИЈУ И УРОКА Једно од најстаријих и најраспрострањенијих веровања, које се јавља широм света, у свим временима, јесте

и најраспрострањенијих веровања, које се јавља широм света, у свим временима, јесте веровање у опаку снагу злих очију. Ово веровање је и данас очувано у многих народа, па и у нашем.

¹⁷⁰ Највећа опасност од урицања је онда када се поглед злих очију удружи са речју којом се изражава чуђење, дивљење и завист према некоме или нечему што је младо, напредно, лепо или

, они онда одмах морају да додају и ове речи: „Не било му злих урока“, „Не било му злих очију“ или „Машала! не урекло се!“, а често се, пошто се куцне у дрво, каже: „Да не чује зло.

За Срђу Злопоглеђу прича се да је могао по својој вољи управљати снагом очију. Карактеристично је веровање како настају злоочници.

) Пошто у народу влада велики страх од опасног дејства злих очију и урока, пронађене су многобројне заштитне мере и магијски поступци којима се настоји да се пердупреди њихово штетно

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

њих груне отрованих речи лава; за људе некада топле и кротке кад злом превазиђу и себичњаке; за прегарања и гладовања очију и срдаца и дијафрагми да би потом се прометнула у вукодлаке незасићености; за човека који се надљудски одрицао кад

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Најсмелији играчи играли су све брже и брже, тресући се склопљених очију у екстази. Они што су се тресли најбрже били су најзападнији.

И затворених очију препознаћу тај град по мирису пасте за ципеле на длановима тамнопутих чистача, но пуцкетању кестена на угарцима

Остаје само вечна аутомобилска бујица што протиче испред њихових свезнајућих, угашених очију. Нико не скреће у њихов град, који чак није забележен ни у туристичким водичима; потпуно незанимљив, прашњав, суморан,

Склопљених очију ослушкивала си звоњаву телефона тамо на главној улици твог малог места са једном главном улицом — соба на првом

је отпливала са неким непознатим мушкарцем (наводно, тркали су се) и вратила се тек после подне, са чудним изразом очију. — Опет! — рече с гађењем једног дана. — Зар увек мораш да ми палиш цигарету? То ме тако нервира!

нечије косе, осмех, нечији штап или зембиљ са поврћем — збијена тела са аутобуских станица, случајно залутали блескови очију или лепе ноге у ходу — не, то изгледа није био овај Београд.

па човек изненада примећује да њихова Ружа има дуге ноге и широка рамена, да је млада и снажна и да јој се у угловима очију појављују две мале искре, као код дивље мачке у заседи.

У овом часу зурило је у Нину најмање дванаест пари подливених, цаклећих очију, из којих је емитована заједничка порука: мала, вечерас ће ти се нешто страшно догодити и то неће бити све!

колико је понижавало то злобно церење пуно златних зуба и зјапећих црних рупа, тамо где су зуби недостајали, тих очију и вилица што су је гутале — као да није била уопште људско биће, већ наказно смешан представник неког посве другог

— Молим вас... Заштитите ме! Конобар је мирно сабирао цифре: — Неће вам они ништа... — рече оборених очију — двадесет шест хиљада триста осамдесет! Нина му даде напојницу, презирући се као никада у животу. — Дижи се!

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Фала ти, кнеже, то су твоје лијепе ријечи! — рече Марко смјерно, оборенијех очију. Пошто два-три пута уздахну, настави: — Е, мој бане, право рече: е ми се све чини као сан један!

Највише га занимаше Милица. Та она не бјеше сељачка љепота, толика грациозност, толика умност која сијаше из ватрених очију, припадаше вишем створу. И младић се занесе.

Гост, оставши у кући, стојаше као укипљен. Приђе му Милица и пружи му малу пушку. Кроз осмијак И пламен очију као да му дјевојка говораше: „Ево ти обиљежје јуначко, млади ускоче! Разумиј овај дар!

“ Старац рашири руке, као орлушина крила. Старица, оборенијех очију, поиздиже прсте и залепета њима, као заплашена јаребица.

највиши међу онијем стаситијем брђанима; бјеше окошт, велика грбаста носа, танких, бијелих бркова, ситнијех, плавијех очију, а бијели бичеви косе удараху га по плећима, као што га удараше и велика медаља.

Од прве је оборио из пушке једнога, па из леденице другога, па загна јатаганом, те нам се међу њима изгуби испред очију. И то учини, те брзо узесмо и тај шанац, јер наш грлати поп викну: „Ха, црн нам образ, погибе Јоко Драгов!

Јанко не могаше очију одвојити од Маркише Стевова и његове Горде. Љепшега пара није се могло замислити. Стево је имао још два старија сина,

Све четворо видјеше сличицу, попрсје женско. Бјеше плава, бујне косе, великих очију, малијех уста, у ружичастој хаљини. — То ми је сестра — рече ускок. — Види се господски сој — рече Крцун.

Јанко никада до тада не виде љепшег и умнијег дјетета! Бјеше бјелолик, великих црнијех очију, лица достојна да буде углед каквом добром сликару за лик Јована Претече (као дијете) — какве сликаху стари талијански

Јоште га, ни сâм не знађаше по чему, замисли као осредњег раста, пуна, широка лица, великих очију са личном добродушности.

шјо, мало! овамо ти је мајка!“ Кад зеца неста испред очију, залелека Ћеклић: „Леле мене данас и довијека, какву мазгу изгубих!

Пред њима стојаше везан висок младић, великих црнијех очију, мрке науснице. — Што то би, људи, ако бога знате!? — рече владика одјахујући.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Тамо гдје сви у фамилији вичу и кућу на главу дижу, провиче се најзад и најменик. Ако су чељад гладних очију и брза на кашици, прохитриће се и туњав најменик, јер ваља му жив остати.

Милићевић, Вук - Беспуће

Стотина ствари пролијеће испред његових очију, стотина мисли проструји његовим мозгом, мисли полусане, уморне, сакате, чудовишта која се слијевају једна у друго,

љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће

срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом косом која стрши, са љутитим погледом и са бором која не избива између очију, увијек у чизмама и у зеленкастом одијелу, са жировима на оковратнику, као што се носе сви шумари.

са доста обичнах потеза, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљености која се тренутно јавља из њезиних очију, даје лицу више изражаја. То је био његов први утисак.

И пусти њезину руку. Она само што мало отклони дланове с очију, задржавајући свој положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи.

И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати. Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.

искушење живота, са лукавим, малим смијехом на танким испијеним усницама и мирним, равнодушним подсмјехом у кутовима очију?

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Спава и он, спавају главари — Али један за сан још не мари. Јоште Стојан не склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију, Растанак му на срдашце пао, Па кâ сињи камен притискао, Своје љубе јаднице се

Ама слабо очију бејаше Што дивоту ову сагледаше, А међ овим неко момче Тале, Красан јунак, сви га Турци хвале. Ја сад не знам како

види витке, танке стасе, Умилни, снежни видио сам лица И лепе пливати по зраку власе, Румену дику јоште усничица, Очију виде неизмерне красе, Кâ што је красна росна љубичица, Кô сунце биле су те очи сјајне, — А опет не кâ моје драге

Ох, он беше —“ ту ми узе Од очију трти сузе. 49. Јоште поче тужна мома, Како малко снагу побра: „Леп он беше, леп, сирома, И сувише душа добра,

Сам Миленко не склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију; Крај огњишта он замишљен седи, Па пред собом угарицу гледи, Како тиња, како да

Три робиње, заш' ње нема туна? Ох Ајкуна, кано вила бела, Ко је виде, срце му понела; Али слабо очију бијаше Што дивоту ову сагледаше, А међ овим Хаџиманић Тале, Дивно момче, сви га Турци вале.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

дјед је добијао вртоглавицу и стуживало би му се у стомаку, а од васер-ваге је закретао главу као од урокљивих очију.

баба, Милица, потиштени старац дуже времена налазио је себи разне послове све негдје подаље од куће, да је људима с очију. Крио је, у ствари, своју тугу, а већ на страну то што је мало и присрамотно да озбиљан човјек жали за женом.

Тамо гдје сви у фамилији вичу и кућу на главу дижу, провиче се најзад и најменик. Ако су чељад гладних очију и брза на кашици, прохитриће се и туњав најменик, јер ваља му жив остати.

је спало на то да ти кола извлачиш из блата, не ваља нам работа — уздисао је дјед Раде, опраштајући се од коња сузних очију као да испраћа на фронт неког од својих укућана.

Дедер, овог часа, капу у шаке, па ми се губи с очију, док ја нијесам узео овај Радин љесковац! Бркица брже-боље попаде из ћошка свој шешир и дуну на врата, а Миланчић се

да ћу узети, ваљда ћу их њима остављати — прозукло истисну Микан и пажљиво стаде да изува брата док су му у угловима очију свјетлуцале двије страшне ледене сузе.

Командир не признаје пред старином да је неписмен, већ узима једно по једно писмо, одмиче га далеко од очију и прави се да чита: — О-бе-бе ...Ма не види се, закон му ћаћин ...Да није за ону Милевуру Декића?

Најзад скаче на ноге и бучно испада из канцеларије. Цар се окреће за њим, поднадулих очију, и пријегорно шмркутне: — Готово је, и овај ће за који дан одмаглити у бригаду.

добио сат, заиста се нешто разбистрило пред очима као да при себи има неку тајанствену лампу па је само дигне у висину очију и — гле! — све ствари покажу свој прави лик и пофронте се као за параду. — Ево нас, друже Илија!

— Нигдје више на свијету нећеш наћи једно тако безазлено босоного дјевојче, које појма нема да од бљеска њених очију и бисерја њезина смијешка мркне свјетлост над читавом нашом долином. — Знам ...не говори.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Око широких, развучених уста лепрша се поносан осмех, а проседу, чак до очију, браду сваког часа глади својом коштуњавом, са пожутелим прстима од дувана, руком.

Он диже главу, па кад је виде онако уплакану и врелу, поглед му се смрачи и засврбе га нешто око слепих очију. Отпоче се чешати. Остале жене узеше га грдити. — Говори, што си зинуо соме? Он једнако ћути.

Зној га поче пробијати и његово црвено, меснато лице поднаду се. Усплахирен, растресен, отворених уста и избечених очију, он је трчао, клатио се и батргао.

Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим, осетим мирис твоје косе и сагледам сјај твојих очију. Ах, девојко моја! да знаш како те волим и гинем за тобом!

Реци ми, погледај ме, насмеј се, те и ја да видим бисер твој, да и мене огреје сунце твојих очију. О девојко! зашто ме убијаш?! — Мајка моја плаче, плаче она, и ја венем. Кажем ти: убила си ме! Немој!

Не могаше да га види, а да је не прођу језа и страх. Само кад га сагледа где се примиче к њој, а очију не скида, трепће, и око уста игра му неки болан, учмао осмех — њој се срце стеже, снага устрепти и сузе полете...

Охрабрих се и опет погледах у гроб, а Станоја црном, умрљаном руком пређе преко очију. Одједном паде ничице костима. — Като... зар ово ја теби, ја?... — Станојо! — дрекнух уплашено. — А?

и румени образи одскочили од стегнуте шамије, коса јој се извукла и пала по челу чак до мрких јој и крупних, влажних очију. Стоји. Чека да се насмејем, али ја нећу, но ћутим и чупкам лишће. Били смо у свађи.

— пожури она и приближи ми се. — Нећу. Иди. — Да ти бајем, ако хоћеш. Знам и црве да вадим из очију. Пружих јој руку. Она остави корпу, велику торбу и штапове што је вукла за собом и клече.

Она, не дижући очију, прелазећи хладним, црним прстом по моме длану, поче: „Душа ти је широка, срце црно, те тешко оној која се у тебе

пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене готово искуване снаге, очајно је ућуткала: — Ћути, нане, молим

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Загрли ме, дах ми стесни; ал' очију поглед њез'ни' нагон узда, занос трезни; из њега ми мис'о сине: »Мајко!« — »Сине!

косе прамне заклони ми поглед луди, мраком светлим очи тамне ужгу сунце ми у груди'; па кад махом сунце зађе, а с очију мрежа сађе, у облаку мојих јада једна ми је паведрина: знадем како и ти страда, будалино Саведрина!

Ја подиђох том удару, ал' од жешћег од удара, од очију, од недара, оста рана без видара! — ох ал' ево што је вида, што је скида!

њима млад, Аскалон му је очевина град, на глави му је златан облучац, са груди му камења стоји сев, ал' жешћи још из очију му гњев: „Делила зар? Зар жена, блудница, постељичарка кмета робовског јуначком роду да нам буде спас? Је л' ово збор?

свога минула дела, дивоту мушку дивскога тела, пребујне косе срезани прам, угасле звезде зеница слепих, певô је поглед очију лепих, певô је љубав и њену силу, ох, и Делилу! Шта је с Делилом? Камо Делила? Зар и њој сломи тамница крила?

Млад је женик мрко гледа, нема збора, лица бледа, а невеста моли, куне, из очију бол исцеда. Из очију болом проси немилосна милос' нева, за немилос' једну мушку обећава милос' жена.

Млад је женик мрко гледа, нема збора, лица бледа, а невеста моли, куне, из очију бол исцеда. Из очију болом проси немилосна милос' нева, за немилос' једну мушку обећава милос' жена.

цик тек, један скок тек, и ево га врх степена, и ево га до невесте и царскога војна њена; без показа вида свога, без очију дана бела, тек поведен једним циком и мирисом њена тела.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара!

Човјек оде али и овај пут не видје ништа. А жена ти се, мој брате, сад разљути, све јој почеше из очију искре искакивати, па ти опет просу на кукавног човјека читав пљусак грдња.

Он тако учини, а не скида очију с вила: чим оне појме да се макну, он духне у свиралу а оне почну помамно ђипати. Тако дође он до јеле, скине са ње

У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се

брат и не тражећи другога суда извади нож пак му извади оба ока, н рече му: — Сад нека ти помаже правда кад си без очију.

викати и којешта радити — не би ли га тиме престравио; војник ни абера, но само свири, ђекад пијуцне и срдито испод очију погледа непознатога. Најпошље непознати дође преда њ и рече му: — Ко си ти? Шта радиш о'ђе?

Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће! Нити слијепац има очију, ни богаљ ногу, ни сиромах новаца; а сад кад се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако сам

Утом се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гумно, и тражећи миша стане њушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ: Каква си била, таква си и сад. СУЛТАНА: Их! (Стисне зубе.) Иди ми испред очију, или ће сад бити покор од нас! ТРИФИЋ: Опет почињеш. СУЛТАНА: Иди, молим те, иди да те не видим, харсузине!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

меда; лице у овалном оквиру дуге косе Што ко да хоће да окрзне жице, Овлаш, кад увис крене гудало се, Лице од косе и очију; усне Само су осмех прорезан у плоти; Одакле знам га?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ада Циганлија, тачније речено, њено веома зелено дрвеће, јако су се добро слагали с бојом њених очију. То признајем. Највише је волела да прича пливајући. Сећам се, у августу 1969.

носе своје једино свечано перје, као да уопште имају још нешто за облачење у ормару, како зрике полусклопљених очију кроз трепавице премазане свим фарбама света, а колико пре пола сата мазнуле су у купатилу шминку својој старијој

Да ствар буде потпуна, недостајала му је само она црна трака преко очију из рубрике: „Вести из суда“. Хоћу да кажем, био је солидно нафатиран чистом целулозом са потписом гувернера банке.

— Па ево, овако: требало би да буде висок метар и седамдесет и осам, тежина седамдесет и четири килограма, боја очију: светлосмеђа, носи наочаре и пуши лулу. Занимање — писац, али не сувише успео. Више, онако...

Да га само видите како још полузатворених очију бауља по кући, тражећи чарапе које је претходне ноћи у еуфоричном стању бацио на врх креденца!

Шокинг! Једва смо га одгурали натраг до купатила: Немуштим покретима и колутањем очију, маман ми ставља до знања да је ред за моју соло-тачку. Отрчим, дакле, до говорнице на углу и окренем наш број.

Маше нам испред очију рачунима за светло, ђубре и кирију. Подсећа ме у том тренутку на маркиза де Сада, за кога сам открила да је био чисти

Ко је —- Нова година! У свиленим чарапама, лаковане ципелице у руци, крејон око очију размазан, конфете у коси, схватате, све као што треба, и још увек букет каранфила.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Не дршћи, руко - хартијо, не веј: са Божур-поља мастила лију у срцаст цртеж с осам очију, од чијег луча (као да Егеј наранчи морској отвара кришке) пали се свећњак - а гори лишће.

Таласају таласони и гледају у ме нуле, промичући, у колони, кроз магију и формуле. Из очију сјај одиђе, Љубовиђо Љубовиђе.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Беспрекословно! МАРИЈА: Ја кажем да он није барон. ЈЕЛИЦА: Ви држите уста!... Кад сте ме већ рајцовали. Из очију му вири баронство.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Од тога дана на ноћној стражи покој царује крути, тишина мртва, причања нема, Тоша заливен ћути. Очију сјајних кроз таму мерка, кад ли ће чути лопова Ждерка.

А Видран Видрић, ловџија стари, хитар и лукав, мудрица права, опрезан увек, очију будних — на једно гледа, док друго спава — тај ти се свуда паметно креће, у замку лако упасти неће.

Мала моја из Босанске Крупе! Јеси ли ме спазила ил' ниси, збуњенога сеоскога ђака, свјетлокосог и очију плавих, у оклопу нових опанака, како зија у излоге скупе? Мала моја из Босанске Крупе!

Један поглед Зориних очију замрачи ми цијелу гимназију. Око срца расте барикада, заробљен сам, не могу да дишем, па се пера, попут копља,

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Госпођа Марија, огромна и лепа жена, великих, црних очију, донесе сањиву Фереру на рукама; Изабела јој се држала за сукње.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Хеће више лепих градова бити на земљи нашој. Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију. Да певамо и да се сами себе сећамо, други су нас заборавили.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ВИШЕ ЊИХ: А он? АГАТОН: А он само гледа у земљу и ћути, не сме да ме погледа у очи, јер бих му ја из очију прочитао тестамент. Али, стари сам ја мајстор, не испуштам ситуацију кад је једном шчепам.

СИМКА: Тешко, бога ми! АГАТОН: Па кажем ти... ломи се, а читам му из очију; хоће да ми каже: „Агатоне, ја пречег од тебе немам, остављам теби у аманет ово дете!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Закрвављених очију, претио је једном редову да ће му јабучицу ишчупати ако се још једном саплете о колац за који је утврђен шатор.

Већ су запамтили и своје место. Команда паде и звецнуше мамузе. Тајац. Стотине очију упише се у мене, пратећи нетремице сваки мој покрет.

У близини Коцељева сретосмо дугачку по ворку воловских кола, на којима су лежали рањеници... Бледа лица, потамнелих очију, гледали су они болно некуд далеко, и, заузети својим мукама, нису нас ни опажали.

Други је са увијеним лицем, а около очију види се усирена крв. Било их је са пребијеним рукама или ногама, у неких су завоји крвавили и сви су имали подједнако

Не можда, већ сигурно... Сутра, можда баш у ово доба, лежаће исколачених очију и крвавих уста. А он сада мисли вероватно на своју жену и дете. Сунце се мучно пробија кроз облаке, као да жмири.

Освета је стигла. На пољима леже надувене лешине исколачених очију, а јата гавранова се припремају за гозбу... Или се погружени и заплашени провлаче заробљеници кроз порушена села и,

А ту се сударише са новом колоном. Закрвављених очију и избезумљена лица, уз страховиту дерњаву и запомагање, људи су се газили, тукли за прелаз, кола су се у заокрету

— Сигурно су неки наши залутали... па су се сад сударили. Ово је „позив парламентара“ за предају — и из очију старога наредника скотрљаше се светле и блиставе сузе.

Нишанџија првога топа држи ручицу за опаљивање, али је укочен као мумија и исколачених очију блене у штит пред собом. — Зашто батерија не гађа!?... Стрељаћу воднике!

На улазу испусти чутурицу, из које заклокота вода. Гледали смо ту воду закрвављених очију. Поднаредник прихвати чутурицу, држећи је грчевито. Били смо готови да скочимо на њега.

Распитивао се уз пут за команду свог детета, и, најзад, чуо страшну вест... Задрхтала му доња усна, а из очију му потекле само две капи. За клао је кокош, разделио за покој душе своме сину, и, тужан и сломљен, вратио се...

Згрчени и напрегнутих нерава, исколачених очију, посматрали смо агонију равнице... Моћна царевина је пришла надохват руке, већ се непријатељи гледају у очи.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.

Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом. Тело му беше несразмерно развијено : руке дугачке, допираху

— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво. — Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу. Ево је, брате...

За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.

Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега... Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.

Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче. — Помаже ви Бог!

све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...

Под њима тече моја шумна Морава... — А, ви сте Моравац? — Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.

рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију. — А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи. Сви троје се насмејаше и ућуташе.

Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.

па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте, писару, погледајући лукаво испод очију, на Гојка. — А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобностил.... Ха-ха-ха.... насмеја се писар.

« Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање : »Шта је ?« — Остадоше њих двоје сами. Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

МИЛУН: Не занима ме! Слободан си да идеш куда оћеш! Иди куд те очи воде и ноге носе! Док још имадеш ногу и очију! И немо да те сутра овде затекнем! И ово да знаш: ако вас још једном приведем, нема вам изласка!

СОФИЈА: Па то си ти налетео кад сам се враћала? ДРОБАЦ: Ко да си ми скинула крв са очију! СОФИЈА: Ја ти скинула? Види ти њега, молим те! И сада, наравно, видиш, очи ти се отвориле! Кажи шта видиш!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У страсти очију плавих, и жилица јако љубичастих, и груди ко цветови што вену, цветови бели први... Маркизом, што бледа од уживања без

Моја мати, Марина, била је девојка крупних очију, косе до колена, и кад је била седа. Мати јој беше рано умрла, а отац тако строг, да је у згради Варошке куће у

Он од мене није ништа крио. Његови синови, Милош и Ранко, врло лепи мушкарци, исто су тако скинули са мојих очију вео. Упознао сам село. Не као што га варошка деца знају, него као да сам се у Иланчи родио.

Јављам се сад међу епилептичаре. Проводим, шест недеља, као Рембо, у паклу. Према изразу очију, тишини, меланхолији, код епилептичара, пред напад, успевао сам да наслутим кад ће напад почети.

Али они који су овде отмени и тихи, и мушкарци и жене, као да су са другог света. Они су неисказано бледи и витки, очију бескрајно мирних и мутних.

Крај малих комедија, које играју, сјајно, имате вађење очију; маркиз де Сад сече перверзно жену на позорници (види се крв), а абнормалне даме држе у орману леш мртве девојчице.

облаке који доносе магле са јужног, леденог мора, и покоје стабло, чију ћу непознату боју однети у дужицама својих очију да је распем по нашим пропланцима. Ко зна, нису ли, невидљиво, већ давно у вези, и није ли и то љубав.

Далеко од свега мога, млад сам и миран. На дну морских обала видим боју мојих очију. Колико сам белог камења, опрана морем, нашао, које је било глатко и тврдо, као слепоочница моје девојке; а кад се

ни туче, ни сахране, ни драгане, са кљунова лађа без туге растанка, веза, савести, гледао у зору широм отворених очију, тако одлазим од свега овога; стојим на животу и гледам, са овог звоника, пружајући руке у зрак, милујући небеса.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.

Још два корака па је вођа до амбиса. у смртном страху, разрогачених очију, стукнуше сви, а најодважнији таман да задрже вођу, па макар се огрешили о дисциплину, а он у том коракну једанпут,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ето, припевајте Јова и Милицу! — Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: Јоване бећаре, ђе си

!... Славне наше припевалице!.... — Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. Јово ћути, па само ломи кукурузе. — Очију ми, он се љути на ме!... — Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић.

Име јој Милица. — Нека баш. — Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. — Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. — Ја сам ви каз'о. — Е, ми нећемо да певамо то. Девојке, да почнемо каравиље!

— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. — Дедер, очију ти! — Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под

— Откуд знам. Није код мене ни долазио. — Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам! — Очију ти, кажи ми. — Кажи ти мене. — Е, па 'оћу, ет'. Кажи сад ти мене. — Али поздраво? — Поздраво. — Е јесам, али ћути!

— Иди сад, молим те, к'о брата! — Само да ти нешто кажем. — Ама немој, очију ти! — Само часком. И, више се ништа не чу... А комишање иде својим редом.

— Нека до Божића, да се спремим... Немо' тако, славе ти! — Ама 'оћу сад, закона ми, сад, сад 'оћу... — Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... — Нећу, само реци: 'оћеш ли?... — Не могу; морам још поњава да ткем...

она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... И ја задремах, па се прућих у комишину.

Ко зна шта је он у том тренутку осећао, кад се кренуо у такву опасност! По набрану му челу и бесну севању ситних очију опазио сам да је био љући од тигра, кад је полазио од нас.

Беше то чисто, младолико, обријано лице, црних, отворених очију, из чијег се погледа више не види ниједно осећање, ниједан знак.

Све се то гомила и успиње, да види уништено страшило. И ко га види, не може да одвоји очију од њега. Сваки хоће добро да разгледа, па да има после о чему причати. Нарочито му пажљиво разгледају одело и оружје.

— Како га уби, море? — пита капетан Љубишу. — Тсе... тек онако... муца овај и сагиње главу, али по севању очију му види се да је веома узбуђен.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Послао калфа Јоца. ЈЕВРЕМ (чита, примичући и одмичући кесу од очију): 'Оди овамо, ти имаш боље очи. Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”.

Изради човек помиловање само своме шураку, а нама свима шупаљ нос до очију. ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Па онда понамешта, брате целу своју фамилију и заузе сва места, од проте до општинског

ДАНИЦА: Па, не, али... ПАВКА: Ни речи више да ми ниси казала, да ми не прекипи! Боље склони ми се испред очију. ДАНИЦА: Добро, склонићу се! (Одлази у собу.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

! — Море, ти си једна бирокрачина, видим ја. Писмен си ти, видим ја, него признај! — Ама нијесам писмен, очију ми, господине! А да сам писмен, куд би мој крај данас био! Незнам, господине, ни читати ни писати! — Хм!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А небо, плаво ко лан, Потврди да је све био сан. Ал опет, до краја дана, Загледа се у лица знана, И, очију од неспавања црвених, Пита се: „Пеци ми,Боже, Где се кује завера мучка? Кажи, ко је завереник!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Сматра се да боја долази од специјалних пигмената који доприносе да се животиња заклони од очију прождрљивих морских створова што живе и лове по дубинама мора.

Друге, које личе на хипокампе, обавију се око стабла алга и са овима се љуљају на површини мора, осигуране тако од очију и напада риба грабљивица.

се укотве и склоне од ветрова, а до пре које године, док је у Америци трајао »суви режим«, да се ту заклоне и од злих очију.

Ту ћемо се у свечаној тишини и на потпуном миру моћи разговарати, док нам испред очију пролазе чудни морски призори и сцене.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Тело ти је у филиграну љуска Кроз коју блиста кротка душа твоја, Из очију тих бистрих благост пљуска, Врлинама ти већ не знам ни броја; Ал̓ знам: за душу тамница је уска Ти прекрасна у

И тада, Осетићу чудно, као кад се снива, Са милоштом тајном што из звезда пада И свежином скоро поораних њива, Сјај очију твојих болећив и мио.

Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку: Кад срце запишти, мисао је крива!

Обмана хладна као санта леда; Ја знам: животом буја свака тварка, И хиљадама очију ме гледа Из густог жбуња, из цвећа и траве — То стари греси у заседи стоје —, И млаз ледени кајања и страве Преплави

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Ђорговке, насељење по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.

Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.

Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се. Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима

Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.

оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...

они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...

Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако

Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли. Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.

у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче напослетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.

Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва. Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.

Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости. Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину

Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

и бескрајних, Сугестија тиха са висина ледних, Дубином страсти свих срдаца верних И тамне ноћи — сугестија једних Очију бисерних.

Нада мном и сада сија туга једних Очију бисерних. И онда, кад звезда моје судбе зађе За малу хумку трошних земних жеља, Последњи, општи удес кад нас

Нада мном ће, као чар усана медних, К’о лелујав, меки сјај висина сферних, Лебдети и тада сетан осмех једних Очију бисерних.

Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ. То је тишина веселих очију Са танким велом мистерије звука, С полусном среће кроз ту песму тију, Тако далеко од животна хука К’о срећа

Ти, најдаља чежњо очију нам земних! Колико је душа на растанак спремних, Колико је срца, надахнућа млада, Отишло у море вечности далеко

СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли. Скочих у страху. Поноћ. И из таме Ноћи и бола видим где светлуца Очију безброј управљених на ме; Очију безброј злокобно се светли — Мистике бића људског слика бледа. Неко је са мном!

Скочих у страху. Поноћ. И из таме Ноћи и бола видим где светлуца Очију безброј управљених на ме; Очију безброј злокобно се светли — Мистике бића људског слика бледа. Неко је са мном! Срце бурно куца...

Ишчупаћу те, срце моје, знај, Са светом свију својих снова верних; Ишчупаћу те и предати Њој, Верној, милој жени очију бисерних, И деци својој, да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, — Последњи спомен, и тужан и драг,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Док тако стајаше, нико не спусти очију с њега. Има људи који би ваздан могао гледати, да ти се не би досадило; такав бјеше тај.

Док је божје дијете говорило, Отац му и сви небесници не сврнуше очију с њега, нити уха гдје друго обрнуше; заборавише да су прозори небесни отворени остали. „Не мари!

Тај би дар и од њих кога могао допанути, али та помисао не понесе сна с очију ни једноме. Ни гаврани, што их гракањем поздрављаху у пролазу, не помјерише гвоздена им срца. Но ето тврдо спавају.

Један другоме читаку из очију сваку помисао што је коме мозгом лијетала и осјећаје што им груди набрекле. „Хоћемо ли се обрукати данас пред

Протече им тако доста времена, да један с другога очију не сврнуше. „Но сам ти грдан сан уснио, мој Перо, дома, прије но што кренусмо!“ „А шта брате да чујем!

Овако нећу, ваистину, но једнога ти узети, а не макну ли ми се с очију, брстина ће исто после имати...“ „Ха да вражије силе!“ умјеша се неки.

С ње пређоше на осталу његову родбину, премда већ прилично подробно знадијаху све то. Јанко је одговарао, не дижући очију са своје радње, час њима, час опет Милуну, кога је премило оно што гледаше. У то се сердар поврати, носећи грађу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Тешко ономе по кому се свијет свијести. — Ко за светом плаче, без очију остаје. — Кол’ко људи, тол’ко ћуди. — Где је чија кућа, ту и средина света. — Свет је најбоља школа.

— Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради. — Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају. — Врана врани очију не вади. — Вук на вука ни у гори неће. — Зла шиваља дуг конац удева.

— Најгоре су празне јасле. — Чега није, ни цар не ије. — Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади.

— Љубав срама не позна. — Тко љубав сије, љубав и жање. — Што га није на очи, није га ни на срцу. — Далеко од очију, далеко од срца. — Љубав је ђавољи посао. — У љубави није вјере. — Чист рачун дуга љубав.

Најмио се зао у горега, Жље га храни а горе му ради. Никад зао на горега неће; Врана врани очију не вади. 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ Синџир гвожђе мука је велика, Дȁ велика мука на јунака; Тавница је гора од синџира, А

(Ето баучине!). КАРАНЂЕЛОЗ Каранђелоз је вас шарен, свијетлијех очију, носи велику штапину, па бије непослушну дјецу (Изјешће те каранђелози).

погледати: Морем трче два печена зеца, Ћерају га два хрта одрта, А гађа их пушка без кремена, А нишани човек без очију; Не погоди два печена зеца, Но погоди Хусеин владику, Усред пете у срце јуначко; Мртав паде, а жив кући дође; Кад

’Ајде, баш, нашем Јову. Здрав си, Јово, срце соколово! Бог ти дао: шупаљ нос до очију; плодну жену, неплодну стоку, — жена ти се близнила, стока јаловила; у кући ти се рађало женскиње, у тору мушкиње; из

(биљка) узма — одузетост, укоченост (парализа) улиште — пчеланик умар — димњак уписан — насликан урок — моћ очију да се ономе што је лепо науди усуда — в.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ У том се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гувно, и тражећи миша стане шушкати по слами. Свиња подигне главу, да види, шта је, | а мачка

У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се

крила, погледи жалосну и плачну девојчицу, па јој рече: „Кудгод ходила, сретна била, кад плакала, бисер ти ишао из очију место суза, и кад говорила, ружа ти златна из уста излазила!

Девојчица како опази маћију и оца, бризне плакати, а маћија како види да јој место суза бисер из очију иде, рашири руке, па је стане грлити и љубити: „Благо мени кад си ми дошла! | А где си ми тако била?

” Онда је жена погледи, па јој рече: „Тамо њој крваве сузе из очију летеле кад плакала, а кад говорила, тамо она прскала и балила те те не могли људи слушати.

” У том се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гумно, и тражећи миша стане шушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка

крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако на једанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда; препане се царев син од цара!

“ Онда Бекри-Мујо проговори цару: „Видиш, честити царе, што чини пиће! Нити слијепац има очију, ни богаљ ногу, ни сиромах новаца; а кад се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако сам и ја

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

мој грешни, и поче плакати жалосно, слатко своје целовање дарујући ми, поче говорити: „Чедо моје љубљено, светлости очију мојих, и утехо и чувару старости моје! Ево, већ приспе време растанка нашег.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Но, верујте ми, чада моја, даја без сваке шале беседим. А шта се каса женски[х] очију, оне не ваља да се с њима одвећ поносе. Што су год женске очи човеку, то су и човекове жени.

би ви управ размислиле и расудиле на коју сте високу одреду од бога саздане, не би вам имала кад ни на ум пасти обрва, очију и прочег тела лепота. Ви би[сте] се стидиле некакво достојинство у свиленим и шареним [х]аљинама искати.

Но, ко ће читати после таког разговора? Дало ми се било нешто на жалост; уздисао сам, сузе су ми текле из очију жалећи што нисам један од најпоследњи[х] његових локаја и служитеља, да га гледам и слушам сваки дан!

мој всегдашњи у описанијам мојим конац, то јест ползу, гдигди и увесељеније читатеља, нећу ја ни овде нимало испред очију сметнути.| И ПРЕЧЕСТЊЕЈШИ ГОСПОДИНЕ! ЉУБИМЕЈШИ И ДРАЖАЈШИ МОЈ!

Гледам жене и девојке: лепа су то створења да ништа лепшега на свету нити је могуће видити ни помислити. [Х]иљаду очију да сам имао, и за [х]иљаду година не би[х] и[х] се могао нагледати. Колико и[х] више гледаш, толико ти се лепше чине.

се надусиљују ко ће ме од њи[х] двоје љубезније, милостивије и слађе гледати, гласом душе и срца свога чрез љупки[х] очију својих поглед казујући ми како су ради и задовољни што смо се по тако давном растанку нашли, састали и вид’ли, да се

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију. Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мируљубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви“.

Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху Осињача (због зеленијех очију), могла карати до миле воље. Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.

роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак

мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк крајем острва, те га изгубише с очију. — Е, ово је за приповист! — вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.

— викну Вртиреп. — Ти да ми се ту размећеш, кâ да си ми ти ники господин, а не наш измећар! Мрш, с очију ми! Наћвар удари Бакоњу по глави. Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана.

— А кажите ми, какав бјеше на очи тај чоек? — пита харамбаша. — Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’... Харамбаша скочи као опарен, и настави: — Један му брк бјеше дуљи до другога, је ли?...

имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију. Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се често крадом погледали.

— Ако ћете ми поклонити мало-помње да вам проштијем мој спив — рече не дижући очију. — Дакленка, чујте: „Зафална писма господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир.

Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала.

Иза тезге уста цурица од петнаест-шеснаест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена. Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.

Бијеше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију. Најљепша јој бијаху уста, месната, али ипак мала, њешто напрћена.

Очи ипак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, поста млађа.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ВИДИК Тај мали видик — што кроз прозор видим — И мене мотри с хиљаду очију. Гле: како гране издужују шију. (Ја им се смешим — хоћу да се свидим.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Са слугама је и јео и спавао. Гледао је у Туркињу, уплашен и од њених очију и од исуканих сабљи. „Не мислим што си трговац само“, рекла је, а дим се искидао у онолико праменчића колико је речи

Не може да је баци у снег. У тмини без обала трну ватрени свици што скачу из очију, из главе луне све гласнијег цвокота. Женско се за другога рађа.

Спуштених очију, а зрело и, у исти мах, младо се њишући у бедрима, Симка донесе каву, и тако, још брже, али као и пркосније, изиђе.

Санке су празне. Са њих сиђе само Мијат. Аћим рукавом пређе преко очију. Моја несрећа је почела кад сам га први пут одвезао у Паланку, у школу. Сад то видим. — Чим није јавио, неће ни доћи.

Жели да га нико од селака не препозна, заустави или нешто упита. Узалудно покушава да савлада радозналост очију упорним гледањем у кочијашева уска и повијена леђа.

У њеним шавовима уклештена свест осећа само бол у коренима очију. Касније: не, није истина све оно што је вечерас изрекао оцу.

До у касно јутро лежао је Ђорђе згрчен и затворених очију. Стидео се дана. И морао да помисли: има право отац. Праведно је да Вукашину и његовој деци остане имање. ...

Свирачи га гледају исколачених очију и показују на Ђорђа. А Ђорђе их не гледа и не слуша. Обема шакама стеже чашу и кроз жућкасту ракију гледа у себе, у

Колико пута си ми ручак прекинуо: 'Жгољавко, не мели ваздан, овце те чекају!... Баксузе мичи ми се с очију'... 'Мутавко, губи се у обор!'... Јеси ли заборавио? Сударио се с разрогаченим Аћимовим очима. Ја нисам заборавио.

— Знају да трезна неће пуцати у народ. Јесу ли се луди сакупили? — виде да се Стеви стесни рез крупних очију. — Ти си се уплашио? — Ове зиме снег много нападао па не стигосмо ни за баште да изриљамо.

Над његовом главом је тишина, раван је и хладан њен кревет, по темену му не газе њена боса стопала, из очију врео катран залива срце и шишти, мокро шишти крв. Рука ишчупа нож из појаса и баци га у мрак.

Откако јој га је јутрос дан урезао на нешто омршавелом дугуљастом лицу с косим, густим обрвама изнад крупних и црних очију, тај осмех је исти и кад је сама у пословима и кад њиме срета Ђорђа и Аћима.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тек пред ноћ сажали се једна старица, подиже малу и однесе је својој кући, изненађена сјајем који је избијао из њених очију. Откуд девојчица у мочвари? Да се није из локвања родила? С неба пала?

Чим га је погледала, младић. је утонуо у златно језеро њених очију. На њеном лицу стражари су, први пут, видели осмех. Збуњена и срећна, наставила је да везе.

Кришом од оца вадио их је и бацао натраг у море: — Пливајте, будалице! Бежите! — блиставих очију гледао је како у прозирној плавој води нестају мали заробљеници.

— Мислиш? — малишан се насмеја, тресући главом. Низ лице му је падала светла, скоро сребрна коса, а из модрих очију искакале подругљиве искрице. — Зар ме ниси видео прошле и претпролше ноћи? Ја сам водио коло! — Свашта причаш!

— Ја се ничега не плашим! — осмехну се лепотица и хтеде да крене даље, али из младићевих очију избијао је такав сјај да јој се чинило да се купа у светлости, па рече: — И тако је свеједно где сам...

— поколеба је начас нежност у јајетовом гласу, а онда се сети светлуцања песка у пустари и младићевих очију, па рече: — Вратићеш га кад нађем воду? — Вратићу га ако нађеш воду, али ту је још нико није нашао!

Можда ће га коњ обрадовати? Кад, гле врага! Принц ни да погледа коња. Само замагљених очију зури у даљину, а на лицу му цвета туга. Шта сада? Како да од принца одагнају досаду?

Из очију му бије ватра, у грлу тутње громови. Дечак у ужасу затвори очи. »То ти је крај, будало!« помисли и сав претрну кад жаба

Затварала су је огромна Златна врата, а пред њима је лежало чудовиште у крастама, али милих очију из којих су клизиле сузе. »Зар је то Мајка ветрова?« помисли дечак. »Како је грозна!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Онда би искрсавао тај Турчин, стражар, са светиљком: благих очију, заливао је водом из легена земљу под Јевремом, да буде што влажнија, што хладнија, да му се кости и жиле што пре

За све време била је спремна на сваку неочекиваност. У општој гужви, сакрила се и ишчезла испред Милошевих очију. У њој није било кајања, напротив.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси. Па сад ми цветак дражи Од самих очију, Па сад ми цветак ближи Од самих прсију; Па сад ме љубав гони Да иштем опроштај Гле, шта учини са мном Малени цветак

Јер има л' гора срама и стида Нег' своме чеду не дати вида! Јер ево светлост свету се спрема, А ваш да пород очију нема! дижите школе, Деца вас моле!

Додај ми златни пехар! Из твојих очију, лане, Ја читам страсну повест, које се многи још сећа: Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране, На земље

Заклањаш ми сунце, а дала си сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сва нестала у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља као белих јата к

И тада, Осетићу чудно, као кад се снива, Са милоштом тајном што из звезда пада, И свежином скоро поораних њива, Сјај очију твојих болећив и мио. М.

Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку; Кад срце запишти, мисао је крива!

Упознасмо се. И дао бих Вас глед'о Изближе, пођох с Вама напоредо; И целог пута ја очију својих Не скидах са Вас. И ма да смо доста Са друштвом ишли, мени жеља оста: Ја очи своје доста не напојих...

Попа, Васко - КОРА

сунце Да нам се кроз ребра зажути Слушамо како нам срца У грлу мртвих стубова лупају Истрчали смо из груди 14 Очију твојих да није Не би било неба У слепом нашем стану Смеха твога да нема Зидови не би никад Из очију

смо из груди 14 Очију твојих да није Не би било неба У слепом нашем стану Смеха твога да нема Зидови не би никад Из очију нестајали Славуја твојих да није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У

изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше две замишљене грудве земље Кад сунце

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ученици се загледаше као да питају: „Неизрецив број! - Шта то може бити?“ Питагора разумеде говор њихових очију па рече: „Сада ћу вам то растумачити“.

Наш младић, неугледна раста, нејаких руку, танких ногу, ситних очију, исцрпен и преморен, паде пред богињом на колена и замуцну својим слабуњавим гласом: „Ја сам, узвишена богињо, један

Платон не греши - и многи научник је то сам искусио - да се затворених очију може, без обзира на све чулне утиске, добро и дубоко размишљати, али да се испита природа, морамо их, као што је

растом, али не духом, што му се могло јасно очитати са његовог високог чела, изразито интелигентног лица и сјајних очију. Он пође средњим пролазом, остављеним између редова седишта, до места одређеног за предавача.

Беше још доста млад - тек ако је навршио тридесету - висока раста и чела, дуге црне косе и црних очију; имао је упадљиво велик, али лепо профилисан грчки нос.

Док ми тако Герардо причаше своју историју, не одвајах очију од њега. Сада се обазрех по његовој соби. Пресвођена укрштеним сводовима који се спуштаху скоро до патоса, осветљена

прочитао, али не нађох онде ни речи о таквим тобожњим пегама; оне, дакле, не постоје, већ су само плод твојих слабих очију или твојих прљавих сочива“. Прснусмо сва тројица у смех. „А шта уради Шајнер?“ упита Герике.

Деца слушаху ову причу разрогачених очију, гутајући сваку реч. Мајка им мораде тачно казати како је Хектор изгледао и шта је све умео.

Онде затече и госпођицу Стореј. Она га дочека веселим поздравом и слатким смехом, али нечујни говор њених очију каза му да је врло жалосна. И Њутн осети тешку тугу у срцу.

И Њутн осети тешку тугу у срцу. Иако о томе не рече ни речи, она прочита то из његових очију и захвали му погледом. Они разговараху о дневним новостима и о времену, али се у њему разбукта тешка душевна борба.

Он је врло симпатичан и изванредно љубазан човек. Висока стаса, витак, кестењасте косе, сивих очију, малих уста, пријатног осмејка и врло благог погледа.

Он је врло симпатична личност; стар каквих четрдесет година, висока чела, велика носа и крупних очију, јаких обрва и снажне доње вилице, доброћудног осмејка. Када се удаљио, прича ми госпођа Лавоазије.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У свечаном оделу и великом црном шеширу, са приметно краћом десном руком коју је редовно подизао у висину очију кад се здравио, кратковид и врло збуњен, кум је искрено загрлио Николу и нешто неразумљиво муцао кад му је овај,

Ох, какво блаженство! Топили смо се од њеног осмеха, дрхтали смо под погледом њених жарких очију. Куцали смо се чашама, испијали, клицали, певали. Пијанство младости достизало је свој врхунац кад нам је она певала.

— Никола — рекох уклањајући мараму с очију — ти знаш и моје несреће. Али веруј ми као брату: до данас због њих моје око никад није засузило.

да му је непријатна сва ова хучна галама, он је уздржавао коња, који се, уплашен од светине, пропињао и исколачених очију гледао преко масе. — Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде.

Верујте, тамо је као што вам ја кажем. А ви знате, дакле, шта вам ја кажем. И све што вам ја кажем истина је, очију ми. Па разјарено, јер случајно погледах студента: — ... Нема, дакле, врдања, нема устука.

Из дечије собе зачу се испрекидан, гласан уздах у сну. А из црног оквира на зиду посматрао ме строги израз очију старога оца тако одлучно опомињући да се скамених.

да је покопао пук, оста незакопан, срозан низ дрво ољуштено од куршума, раширених руку, чупаве косурине, замућених очију и раскопчаних чакшира. Сутрадан маршује колона и спушта се, најзад, у питому раван.

Јесте ли разумели? Молим вас, преселите свој кревет одмах, уклоните ми се с очију. У противном, обратићу се управнику болнице да вас силом уклони. — Је ли, а зашто жаба нема реп?

их је угледао и отпоздравио, и немају речи, после тога, да се нахвале његове интелигенције, коју су му прочитали из очију док је јурио аутомобилом, отменог држања, јунаштва, и шта ти ја знам.

лево и десно, на рамена, а час пресамићена остајала тако забачена на леђима, отворених, жедних уста и увек помућених очију.

лако су задрхтале, лице се згрчило у болном изразу, безумне очи молиле за милост, али он, згрчен под погледима оних очију што су сијале дивљим бесом, не изусти ниједну реч и једини осећај што га обузе био је: да је сасвим сам, страшно

— Све ми је једно говорити, али шта? — Па је исколачених очију, премлаћени Свилар гледао преда се и само пуштао слаба стењања као неко који је на издисају.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Прожимала ме све дубља хладовитост тих очију, и све више освајала туђост. Поплавио би ме паничан осјећај. — Мама! Мама!

Доиста, као да су на свијет гледале и свијет доживљавале само једним паром очију. Држим да никада једна од њих није помислила или осјетила нешто што у исти мах није осјетила или помислила и друга: и

Стрпљива дотрајавања на логу узетости, дјетиње вреле агоније у љетна поподнева, заколутаних очију, у страсноболним трзајима, с орошеним увојцима над упаљеним можданим опнама; и сунце исјецкано на рибеж прикучених

Мјесто њега, угледао бих витку утегнуту Калпурнију, танка профила и уских дугуљастих очију, с оном урођеном, чисто физичком поноситошћу у држању, гдје паунски гази круг укруг уског Егидијевог дворишта,

његови тешки кораци, под којима ће шкрипутати даске пода у ходнику, Појавио би се малко набухла лица и закрвављених очију: изгледало је: сад-на некога је тамо у соби својим рукама задавио.

стабалцем, забачене главе, с танким кажипрстом између страница књиге приклопљене у крилу, и упијала склопљених очију ту врућу звоњаву својим танким носницама.

Читаву ноћ пробдио сам скутрен у кревету пратећи напетим чулима то надимање и ишчекујући широм растворених очију да у четворини прозора забјеласа први траг зоре.

Најзад дружина устаде и у пратњи Лорка, вјечито пијаног лучког носача помодрела у лицу и подбухлих очију, замаче под камени лук градских врата и нестаде у сплету кривудавих улица.

Замишљена дјетињска поподнева широм расколачених очију — гнијезда сабране тишине. Примијешо сам да ме прате два округла, доброћудна ока: један неслућени мјештанин.

Као што има зрелих људи у чијем обличју — у једном осмијеху, у игри малих бора око усана и очију, у хировитом свртку косе над челом — одмах уочавамо бивше дијете, тако има дјеце у којој на први поглед сагледавамо

мирису, о оном специјалном воњу старих учитељица клавира по провинцији, за који је Иван тврдио да би га завезаних очију препознао међу хиљаду људских воњева. Супротно мени, он своју учитељицу није нимало цијенио.

Сукобивши се с нама, скиде с очију марамицу. И тад опазимо да је веома ружан и да плаче. Онако траповјесан, стаде се сударати с нама покушавајући да се

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.

— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.

неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.

Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без

боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од

беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.

Жудио је за лепим женским светом. Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек. Али такве га очи не погледаше.

негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.

То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију. Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње,

Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху : »А, лијо, ту ли смо !...

објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију.

— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде. Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе. Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара!

У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се

Човјек оде, али и овај пут не видје ништа. А жена ти се, мој брате, сад разљути, све јој почеше из очију искре искакивати, па ти опет просу на кукавног човјека читав пљусак грдња.

Не гледа он кудан и шта коси кад нема очију, већ ди завати. Приђе њему вилиштањац, па и он по њему одвали, ал̓ онако ди завати, а слипац: — Јој!

— Е, а не би ти могô то мало погледати? — Како би могô кад очију немам! — А ти опипај прија него што покосиш. — Е, кад би ја био ђутураш, онда би имô на то вримена, ал̓ је мени

Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће! Нити слијепац има очију, нити богаљ ногу, ни сиромах новаца; а сад, кад се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако

Баба се ражљути, па ће: — Ха, нијесам прије ни знала крвника. Мичи ми се, крвниче, с очију! Да им ти нијеси душу вадио, не бих се ја пет пута удавала. НАЗИРЕМ —Видиш ли, баба, куму? — Не видим.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И не знадох да ми крв струји и тече, И да беже звезде из мојих очију, Да се ствара небо и свод овај сада И простор, трајање за ред ствари свију, И да моја глава рађа сав свет јада, И да

и свод овај сада И простор, трајање за ред ствари свију, И да моја глава рађа сав свет јада, И да беже звезде из мојих очију.

да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова, заспалих

како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова, заспалих висина.

И очију што их види моја снага. КУЋА МРАКА ПИЈАНСТВО Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, кр

Погледом те гледах за тебе умрлим. Ти си дивна била. Не осетих тада Жељу да те волим, потребу да грлим Дан мојих очију. Нит осетих јада, Ил' песме јесени, Ил' бола у мени. Дан јулски и врео уморан одлази.

Сад немам више оне старе плиме. Сад немам више очију за дýге, За ведре боје облака и снова; Сад немам више сутона и туге, Ни сенку среће, ни шапат брестова.

Сад немам више очију за дýге. Сад немам више високих обмана, Невиних мисли и кринова бели'; Радости рада, ни великих дана, Као ни вере што

Не сећам се ничег више, ни очију тих: Као да је сан ми цео био од пене, Ил' те очи да су моја душа ван мене, Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас

од пене, Ил' те очи да су моја душа ван мене, Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних; Не сећам се ничег више, ни очију тих. Али слутим, а слутити још једино знам.

Нисам спустио у борбу таласа. СПОМЕНИК Са очију мојих сан лагано иде, И душа се буди. И Док расте јава, Израсли гробови сад се лепо виде, К'о далека брда кроз

који неће заспати никада, А од којих душа често се отима; Да мрак мене гледа са изразом свију Помрлих облака и мртвих очију Чини ми се да се отварају врата Од гробнице света, заспалих земаља, Да устају дани из помрлих сата И да мртво време

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Сваки пут пре него што заспим слике људи и предмета пролазе ми испред очију. Када их угледам знам да ћу ускоро утонути у сан. Уколико их нема и одбијају да дођу, знам да ћу провести бесану ноћ.

Слика моје мајке је увек била главна фигура у поворци која се полако кретала испред мојих очију и жарка жеља да је поново видим ме је постепено потпуно обузела.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Она није знала ни да чита ни да пише па ми је говорила да се осећа слепа код здравих очију. Била је тако слепа, причала ми је она, да се не би усудила да крене ни ван граница нашег села.

говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и писање. У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш.

Она није знала ни да чита ни да пише па ми је говорила да се осећа слепа код здравих очију. Била је тако слепа, причала ми је она, да се не би усудила да крене ни ван граница нашег села.

говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и писање. У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш.

за крагну и када сам се окренуо и погледао горе, видео сам крупног полицајца са батином у руци и љутитим изразом очију.

личили су на дрвене кипове; руке су им биле непокретне, а израз лица им се није могао видети због покривених очију. И тако, не знајући енглески језик, нисам био у стању да разумем ни једну реч њиховог разговора.

Пред очи ми је изашла и слика Баба Батикина, очију пуних жара и живих покрета руку којима је пропраћао своје заносне приче о Краљевићу Марку.

Они су били први који су ми помогли да скинем са очију онај необичан застор који онемогућава странцима да виде америчку душу, а када сам прву искру те душе ухватио.

” Онда би све запевале: “Смешкај се, Михајло, смешкај, ја волим твојих очију сунчани сјај!” И ја сам се смешкао. И све сам се више смешкао када сам се уверио да ме девојке заиста не мрзе.

Бичер је био као сунце које разгони јутарњу маглу испред очију, маглу која је мени, као и у многим другим странцима у Америци, онемогућавала да јасно видим обрисе америчке

Заиста је тако и мислио судећи по светлом сјају његових интелигентних очију. Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове заносне песме из младих дана.

Заиста је тако и мислио судећи по светлом сјају његових интелигентних очију. Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове заносне песме из младих дана.

Ћипико, Иво - Приповетке

Затим показа Цвети пут изван вароши и каза оштро: — Одмах да ми се макнеш испред очију!...Иначе ћеш у затвор! Њих двоје пожурише, и чисто им беше лакше кад су изишли из вароши.

као када за ведра дана, изненада, у грму нешто шушне и тек примјетљиво у сунце полети, па испод њих фрцне живљи сјај очију, и махом склопе се, а лице добије засјенути претљиви израз.

страже да из града изиђе; војници је безочно у очи гледају да се увјере је ли она као и друге, а дјевојка, оборених очију, пожури да чим прво одмакне.

Онако слабој, смета јој његов задах од вина, и чисто се плаши његова муцања и погледа малих му мутних очију. Мирно га слуша, но не одговара, а и остала би ту цијелу ноћ, јер слути да је поочим неће у кућу пустити, али око

Лице просиње, купа се у његовој свјетлости, осјети топлоту и испред засјенутих очију, кроз затресене трепавице, бљесну јој сијасет шарених боја.

Опрости се с господарима сузних очију, али мирна и прибрана, а и они узвратише љубазношћу, очито тога часа ганути: била им је добра и вјерна.

преко града до пароброда чини јој се да свако ко је сретне гледа у њу и разумије што у овоме часу осјећа, па оборених очију стиже на пароброд. Очима потражи Лазу, и кад га у гомили свијета угледа, осјети се јачом и сигурнијом.

и што га више гледа, чини јој се непознатији: није оно момче њена замишљаја; разгојио се, а смежурало му се испод очију и од претилости виси му подвољак; он је као и остала господа што их је у животу гледала.

чије је испуцане зидине оклопио бршљан, а из процијепа висе дуги, жути цвјетови; док уђох, неста ми испред очију оне пуне, дање свјетлости, а у себи осјећам нешто старинскога, празног.

Испред очију нестаде и пошљедње свјетлости у селу. „Није друге, свако жив тражи лиго!” — смисли се и упути кући. Пред кућним вратима

Унеке, дјевојка се ослободи посвема и, изнебуха, обима рукама обгрли га. — Који ти је враг! — и не отворивши очију муца постиђен Дангуба, окрете се и леже потрбушке. — Али ти ниси мушко? — дочека Кате.

— Лако за те: гдје пт глава, ту и храна, а ја се истргох од рада! . Дангуба слуша и, затворених очију, подсмјехива се па лијено вели: — Ала сте ви сви једнаци!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Под теменом изврнута небеса, вртоглавица над густоплавом визијом, заклапање очију кад почне стрмоглављење у плави понор и, на крају, остаци чудесних линија и боја на рубовима приклопљених очних капака

Када ме завеје плавила њених очију знак. Тако час обнове напослетку постаје час растакања, кад се свет полако празни, а све чврсто и вештаствено прелази

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: О, господе боже, и кад га родих таког несрећника! Вуци ми се испред очију! РАКА (излази на врата, на која наилазе Чеда и Дара). ВИИ ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (улази са женом.

Напоље, битанго, вуци ми се испред очију!... РАКА (излазећи): Зар сам ја луд да крхам вилице са тим твојим енглеским језиком!? (Оде.

Ју, ју, ју, ју... Анка, склони ми га испред очију. АНКА (приђе и узме га од жандарма). ЖАНДАРМ: Ја могу ићи? ЖИВКА: Можеш, војниче, и кажи господину члану: ја ћу већ.

Ју, ју, ју, господе боже, шта ћу с њим! Води ми га, Анка, испред очију, јер ћу га рашчупати као пиле. Склони ми га испред очију! АНКА (одводи Раку).

Води ми га, Анка, испред очију, јер ћу га рашчупати као пиле. Склони ми га испред очију! АНКА (одводи Раку). ВИИИ ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало... централа? Молим Министарство спољних послова...

АНКА: Да, господин зет. Он чека у предсобљу. ЖИВКА: Реците господину зету: нека ми се вуче испред очију, нећу да га примим. АНКА: Али господин каже да има званичан разговор.

ЖИВКА: Макни ми се с очију ако хоћеш да ти се не укаже лепа прилика! ЧЕДА: Ја вас молим умирите се, госпођо! Живот је, видите, веома

Волим у Ивањицу, само да се склоним свету испред очију. ЧЕДА: Још кад би ти знала колика је брука. Цео се Београд тресе од смеја. ДАРА: Страшно!

ЖИВКА: Пишеш чланке, је ли, псето гадно; алузија, је ли... (Дочепа столицу.) Склањај ми се с очију, јер ћеш сад погинути, свињо пијана!... ВАСА: Ама, Живка, побогу, стишај се и чекај да ти прочитам до краја!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и лицем, није у дословноме, него тек у преносном смислу добијеном помоћу зеугме: глагол трептати нехотично је после очију везан за челоилице.

А то, дабоме, не би било могуће без дечјих очију које су се врло блиско примакле Томчиноме лицу - усред мрака жаром осветљеном - баш у тренутку кад је мислио да је сам

рецимо дете - да направимо једно поређење без вредносних импликација - у слику коју црта „урачунава” динамику својих очију, свог положаја, па и искуство које има са нацртаним предметима, а онда гледалац (интуитивно) или тумач (аналитички)

они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све ...

мајком, дотерује је при облачењу („Софка је, међутим, сишла и овамо у кујни матер намештала”); и у исти мах, по изразу очију и топломе даху, прониче јој у унутарњи ток мисли.

изблиза призор из В главе пред којим смо се малочас зауставили, кад на улици Тодора са женама „губи се испред Софкиних очију”, а „Софка остаје и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се

251 Затим је - у магновењу када се поглед Дафининих очију посувраћао у онострани свет - и он угледао круг са звездом: „У издисању његове снахе, која више није могла да говори,

Нека нам као први пример послужи одређивање боје очију. Очи Вука Исаковича - које се сразмерно често помињу - у свим се случајевима одређују као жуте.

синтагме „боја зимског неба”, и у понављању њено варирање, подстиче постепено активирање симболичности управо боје очију, која је потенцијално већ присутна у језику.

254 Процес који започиње именовањем боје Дафининих очију и, преко буквализације преносног значења, води ка откривању неба и симболичког круга у очима, то је заправо пут који у

256 Те се ноћи Аранђел закратко „науживао” ванредног тела своје снахе, и очију њених с небеском модрином. Очигледно, голубови овде не иду у оне карактеристичне појединости које опису увећавају

најмање из четири разлога: због голубије боје, сличне „боји зимског неба, хладног и чистог”, што је и боја Дафининих очију; као птице поднебеске, дакле опет веза с небом, с небеским пространствима; као птице које симболизују љубав; најзад,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Тако страшан и разрогачених очију, сав у уверењу да добро ради, он помисли да за сутра остави последњи обрачун, па се прући покрај сина и одмах заспа.

и гуњу, са раздрљеним и чупа– вим седим прсима, дуговрат са заметно испалом јабучицом, дуге главе, плавих засушених очију и потпуно белих бркова.

Врстан изданак досељеника са арбанашких гора, он је био омален, црн у лицу, сјајних упалих очију, увек зверасто ћутљив и намргођен као човек који само о злу мисли. Нико га није видео да се разведри или насмеје.

Као после слома, као при оздрављењу. Ту само на угловима очију. Бол и пребол бејаху у измирењу. Литица се помамно навалила на снажну планину.

Кратак, плећат, риђ, зелених злих очију био је оличење пркосника, дахије и убојице. Никад без осмеха, вазда пређе готов да пође у потеру и пушкарање но у

Прота му онда прискочио и секнуо свој револвер да га за насладу изрешета. Али му спазио израз мртвих очију. Чудо. Тај израз је био толико мек и примирен као да тај некадањи силник хоћаше да проговори како је све бесмислица: и

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Кâ да чујеш песме-успаванке Из очију чаролиских њених, Кâ да видиш дубоке уздахе Са усана полуотворених. Ту се сплело, ту се загрлило Што те махом и

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Та триста те врага однело, нисам ти ја никаква мајсторица... Таки ми се вуци испред очију, немој ми смрадити собу с твојим аљинама. ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице...

АНЧА: Опростите, ја нисам знала шта ви зактевате. ФЕМА: добро, нећу ни ја за вас знати. Вуци ми се испред очију! АНЧА: А шта ћемо за ручак? ФЕМА: Кувај макар кремења, кад си таква дроља!

— Ја сам ваш брат, ја сам ваш ујак, стриц. Јеси ли и ти вилозов? Јеси ли немеш? — Нисам. Марш испред моји очију! Да си ми ти род, и ти би био вилозов као ја. САРА: Видите воспитаније?

ФЕМА (скочи): То је безобразлук! Таки ми се вуци испред очију, јер ћу ти сву косу почупати, нитков један, тко те пита за то?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ево ме без одбране испред страшне самоће. Не окренути се ма колико да се то хоће. Лице без очију на пустоме зиду бити. Црвене птице певају у моме месу. Црне птице облећу око моје главе.

челом ви и ја и моје чело мој обрачун са мном тај нокат неба и пејзаж задње светлости, то су предели пресликани са очију мртваца чије речи залуд смо хтели да никад не оду са земље све смо заборавили осим своје властите смрти коју

које волимо сада видимо мрак који не виде слепи склопите очи да видите оне који су дали вечној ноћи дан својих очију они држе земљу на леђима и непокретне никада их стићи нећемо о никада никада се неће изједначити време наше смрти и

Краков, Станислав - КРИЛА

Са осматрачницом није било више везе. Мајор Милорад, испод чијих су се очију набрале кесице, седео је поднимљен. На коленима је држао лактове. Поглед му је мутан. Забринут је.

Стао је као укочен, и гледао уплашених Очију у дим и тело. — О—о—о... — јечао је онај доле. — Погибе командант, погибе командант, — викали су престрављени

— Ала је закувало, ох, ох, — сладио је други. Па ипак је било очију замишљених, тужних. Било је овде још трезних глава од тог чудног пијанства рушења и смрти.

Бројао је дугмета на масној блузи и хтео рећи: не, када се на њему уставио тешки поглед мајорских очију. Пара од коњака је јурила на њега.

Петровић, Растко - АФРИКА

Утолико ме више узбуђује сусрет са овим женама, овнујских очију И дебелих усана, што оне одговарају тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим путописима или романима у

читаво јато малих пирога са деранима од четрнаест до шеснаест година, аполонски грађеним, лепих, широко отворених очију.

Вуије, напротив, тврди да човек који прокрстари једну земљу, с напетом пажњом, широко отворених очију, у ствари је боље упозна, боље схвати, но човек који седи на једном њеном месту годинама.

Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан. У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити.

моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав склопљених очију. Плав, са жутим пегама и жабљом главом. Напрасна смрт пуна тајанствености!

Швајцарац управља на њих свој рефлектор и онда угледамо бубњаре и њихове пратиоце засењених очију. Иза ових се види како из свих колиба дотрчавају још и други црнци. Зачас смо у средини чврстога круга.

Играјући прилазе гледаоцима и додирују их рукама као у распусности. У ствари су савршено свечане, склопљених очију, и њино мимирање разблудних покрета трагично је и болно.

Зегелци су чувени стрелци, дивљег, злог изгледа, очију које су скоро на врх чела. Нема давно да су их белци покоравали оружјем тако ефикасно да је сад сваки белац за њих

То су два снажна средовечна човека; прави џинови широких очију; ничег свештеничког у њима. У четири кувар пронађен и изгрђен, и ми полазимо.

полукруг око там–тама, и, превијене над њим, оне певају и играју, оним истим простим, брзим ритмом; руку опуштених, очију склопљених. Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем!

Код примитивца не постоје појмови о природним законима. Рађање није закон, умирање није закон. Кад не би било злих очију, повреда фетиша, и других чари, човек никада не би умро.

тела, широка у раменима, уска у куковима, затим снажни, али мирних линија, удови и глава купастог темена, Дугих очију и равних истурених уста, изненаде све оне који су икада воле ли египатске уметности.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ПРВИ ТУРЧИН: Страшно изгледа. ДРУГИ ТУРЧИН: Откако клањам према истоку, ја нијесам гледао страшнијих очију, него у њега данас. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Јемин Алах, а од малена патим ода зла погледа... (Уклања се устрану.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

обилно орошено бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих зрака; колико се сузних очију заклопило при твоме заласку, да те никад више не виде; колико ће нагрђених трупова и тешких рањеника, остављених на

Кад смо већ били прилично одмакли, Комаров, не дижући са земље оборених очију рече полако, као да је говорио сам себи: — Суђени час не пита кад ће доћи. Он улази на врата без куцања.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси. Па сад ми цветак дражи Од самих очију, Па сад ми цветак ближи Од самих прсију.

“ Ја сам пио, нисам дангубио; Попио сам токе са прсију, Све у здравље тих црних очију... Црне очи, а и вино црно, — Није чудо ако сам посрнô.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

„Фикус“, када га угледа, као да претрну. Диже руке и застаде укочен, раширених очију и отворених уста. Онда викну: — Сергије Николајевич! Онај официр погледа на нашу страну изненађен.

А кад су Сергију објаснили која је то „Ружа“, он нареди да се доведе његов коњ. Врана кобила, крупних, закрвављених очију, подавила сапи и гази опрезно. Када је приведоше столу, фркну и једно уво истури напред.

Наместо радости прожима нас нешто мучно. Потпуковник Петар погледа мрачно преда се. Између његових очију појавише се дубоке боре. Он климну главом и тихо проговори: — Озбиљна опомена и нама и њима.

Так-тук! Ћиу-фиу... врп, врп. У безумном страху, отворених очију, јурио сам бесомучно низ падину, уображавајући да ме нестаје.

Притрчао сам. — Ништа, ништа, не брините — теши ме Груја. Али по тамним колутовима испод очију и дубокој бори између обрва, видело се да много пати. — Јеси ли рањен? — питао сам га. — Удари ме у ногу...

Придигао сам се и ставио шлем на главу... На вратима се указа висока и витка прилика, светлих очију и танких бркова. Придошлица на себи није имао официрских знакова. — Капетан Стојановић... Драго ми је.

— Пст! — учини овај у рову. — Прешли су... Дижу се. Ослоњен на зид, раширених очију, бленуо сам у ноћ... Ништа се није чуло. Према звезданом небу оцртавао се грудобран.

— Да ли је имао кога од породице? — Мајку и једну сестру — командир шмикну кроз нос и руком превуче преко очију. Затим ме погледа отворено и прибрано: — Ваша улога је завршена. Хвала вам лепо.

Али кад знам да имам још оволицно, мени се баш сад пије — говорио је Бора. Из очију му је севала нека притајена ватра. — То је просто неко проклетство — одобрава Коста.

Тада човек замагљених очију јури, тражи и замишља како се на тој сићушној жени заснива смисао његовог живота. Обазрео сам се по соби.

Замислио сам је младу, видео њену таласаву, сјајну косу и зажелео... Војин слуша успламтелих очију и, раздраган причом, поче да трља шакама. Лука га погледа, па ће рећи: — Слушај, ти мали, руке на сто.

Али мој осмех као да је наљути. Оно здраво око јој сену, а између очију појави се бора. — Дакле, остаћете! — говорила је пркосно. — Не, не!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

У попе се замрсила сва от зноја брада, Како неће, до њега је попадија млада! У момака из очију св'јетла муња с'јева, Громом грме свириле, а Нева потпева.

Срце ми се увенуто вади Љубвоболних, тужних из прсију; Лепом све на миру ми се гади: Смутио, тавно све ми пред очију.

дао, Паде јунак и нема Ахил’, нема Тидида, Нема Троје поносите више у овом свету, — Пада горда данас на један миг очију. Бега мати с јединчетом, косу распустила русу, Запевка до Бога од срца иде рањена.

— Када моју дјевојку Амо жеље довију, Да у теби огледа Пламак својих очију, Или да жеђ угаси Својих врелих прсију, — Ти задржи, поточе, Њену слику љубљену, Да бар када дошетам На воду ти

Беж’ с очију, варалицо клета, Да за оним више не гинемо Што на твоме гледасмо облику! Није шала за опсеном поћи И са врлом

од старине славно, Покрај духа, па и срца снаге, С опсенљивим чин’ма, Да на јави, к’о кад смртно спава, Са очију дремежа не стреса, Већ да жмире чами у немару Чекајући шта ћеш му да пружиш: Пред очима стог си ми крвава.

Смртна ј’ рана преваром задана. Беж’ с очију, и опет ти кажем, Беж’ с очију, не видила света, Ласкање нам твоје додијало!

Смртна ј’ рана преваром задана. Беж’ с очију, и опет ти кажем, Беж’ с очију, не видила света, Ласкање нам твоје додијало!

Н. С. Ђурковић, млогу је сузу из очију тронути Србаља и Српкиња измамила, а како не би, кад су ови елегијски, танин и у срце продирући звуци све нерве наше

се завршава овако: „По свршетку слова овог узвисио је мили парох наш Чокерљан глас свој, и не само да је сузе из очију наших измамио, но и на већи прилог Матице српске нас побудио.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Ти си једини Коме у овој земљи верујем, Пред тобом нећу ништа тајити... КАП. ЂУРАШКО: И не мо’ш, Из очију ти тајне тумачим, Па из њих учим твоје жељице, Из зеница ти читам судбину, Из њиног сјаја строгу заповест.

следи: Глад, голоту, погибију, беду, Што нам често без џебане бојне На невољи долазе невољно — Седом дужду из очију старих Извио сам сузу сажаљења. РАДОШ: Сузу сажаљења? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јесте, Радошу! И обећа послат нам оружја.

Проклећу тебе, моју несрећу, Проклећу, кнеже, очију вид, Што ме занету тако занесе, Да за те пођем, моја несрећо! (Плаче.

Ну одбијте се, ђецо, јер, ждравља ми и часа ми пошљедњега, волијах вам оца кâ оно зеницу очију ми!... те ми се не шће огријешит о вашу крв... БОШКО (прободе га): Опрости! Али освета Ни тренут више нема времена..

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Писарчић: Помрчина, Давиде, помрчина, па не виде од очију. Давид: Море и то бити... Неки ме дан, баш ће бити у прошли пазар, пита газда Стево: „Признајеш ти, Давиде, да си

у црним, атласким димијама, и црно-свијетлим шамијама, пуних, бјеличастих образа, крупних, плавих и необично тужних очију са притињеним сјајем. Све су лијепе, али вајме! то је она ледена, тужна лепота без ватре и заноса.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И тражи у поноћ сласти непијене, Док оловно срце стеже се и цепа И челична змија сикће на њ и пљује, Стакластих очију и сребрна репа. Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло!

Измрвљен и крвав, а пијан од злости, Ја осећам: понор очију ме гута, А твој луди танац прожима ми кости, Твој ниобски осмех мозак ми полута.

Јеси ли сита крви што спасава? Ти ћутиш. Ветар кости развејава. (1912) ВЕРА Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери Вашој нека вам буде. — И отворише им се очи. (Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Подшишаних је бркова и има ћубу од косе над челом. Жика је дежмекаст, а велике чупаве главе, подбулих очију и дебелих усана. На њему виси извештало прљаво одело, прслук му кратак тако да му се кошуља под њим види.

ЂОКА: Хтео сам само... КАПЕТАН: Ћут'! (Анђи). Склони ми испред очију и једно и друго, склони ми их, молим те, јер ми се смркло. АНЂА (ухвати Ђоку и Марицу и одведе их у своју собу).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних. Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама,

Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину. Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се

Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и

Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан. Али сва преображена. Лица мекша. Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих. И обучена у ново, не више заврнутих рукава.

сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.

Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу. Застиди се. Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси.

На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију. Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: — Треба

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, пре но што се метне под јастук, треба три пута обнети око куће). Вид се сматра као сигуран лек од очију, и због тога га на Видовдан бацају у воду и том се водом умивају (ібид., 373; СЕЗ, 14, 67.

, 373; СЕЗ, 14, 67. При том ваља нагласити да сва »Видова врела« лече, на Видовдан или иначе, од очију, цф. нпр. СЕЗ, 41, 1927, № 185; Милићевић, Кнежевина Србија, 133).

, СЕ3, 13, 1909, 378; ГЗМ, 4, 148); водене болести, грчева у материци, повраћања, запаљења очију (ГЗМ, 4, 148). Теј од чубра и к. пију жене које хоће да побаце (СЕЗ, 13, 393). К.

, 288); крволиптања из носа (ГЗМ, 4, 149); против болести очију (СЕЗ, 13, 415; ГЗМ, 4, 149); хемороида (ГЗМ, 4, 149); за регулисање менструације и од поремећаја материце (СЕЗ, 13,

). Њега жене ушивају у појас, као одбрану од »вражјих очију« (Софрић, 171). Он се ушива и коњима у амове (иб.). Он је нарочито неопходан као чувар мушке деце.

Пискавац, пискавица, »вражји гриз« (Шулек). Наш народ верује у апотропајску моћ п. Он је у стању да чува од злих очију, И од зараза (ГЗМ, 4, 159). Теј с вином употребљује се као лек од пришта и од болести у материци (ібідем).

то треба да преноћи у кошници са пчелама, и ујутру пре сунца том водом треба умити очи (Караџић, 3, 1901, 221; лек од очију и: ГЗМ, 1892, 162). ЧУВАРКУЋА Хауѕwурз (ѕемпервівум тецторум, грч. άείζωον, аізонум, Плін.).

сок, који употребљавају у чарању за стоку« (СЕЗ, 61, 1949, 135); у околини Зајечара употребљава се као лек од оболелих очију сок ухваћен у току Велике недеље са гиџе поред које је закопано јаје (тзв.

Ћипико, Иво - Пауци

—Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.

Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме. Биљежник, оставши с Петром, рачуна трошкове двају писама, и, срачунавши, вели:

Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију... И спојише се погледи и у сласти изгубише се... — Што велиш, Машо, за попа?

Раде посматра оца. Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.

Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради: малога је раста и поплашених очију, па насртљви и летичасти Радивој лако је савлада.

а ако ти буде криво, знаш гдје си се родила. Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију. Сви је наговарају да се поврати: и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли? — Идем, — вели у сузама.

Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране. Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуњу, прође очима преко ње,

Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора? А, да, врана врани не копа очију!” Ипак вели суцу: — Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока

изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут зарза кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата да коња макне с мајчиних и

тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата да коња макне с мајчиних и жениних очију. Али Смиљана чу рзање и пође за Радом. Мајка и син се згледаше. — Несрећа, Раде! ...

на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева, пако, фра Анте, приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по

живље: —Боже ко ће одбацити? Једно чобанче дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му: —И ја би се, попе, бацио! —Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Мучила га је жеђ. Очни капци су клизили горе-доле преко закрвављених очију. Сад ми се чини, да би то он све издржао да није било оне потребе коју човек не може да одложи.

Изгледало је као да је наглув. Сужених очију, примакавши главу сасвим близу голом Лаушевом бедру, брижљиво је претраживао љубичасту красту као да тражи неки

кад почнем да уписујем црте лица, толико се занесем да редовно направим гадну одурну ругобу искежених уста и дивљих очију.

округле, балаве лопте испљувака, после чега вавољи у устима некакав замишљени залогај, гледајући широм отворених очију у таваницу. Знам неколико њих који прате сваку промену на његовом лицу, тражећи предзнаке смрти.

оно главно, мотрећи испод ока на утисак који приповедање оставља на лицу каквог балавца што их слуша ужагрених очију.

било га је тешко препознати: мршав, кост и кожа, изнурен несаницом, изгребан трњем, поцепан, прљав, разрогачених очију које су биле упаљене неком сувом светлошћу, бунцао је, горео од врућице.

Крај мене на бедему остала су моја браћа монаси, те кукавне испијене утваре, дремљивих очију и мртвих лица. Видим и Јелену, сада господарицу Куле, крај ње новог заповедника војске која је остала, Дадару, и

Сви су они у мојим сновима мртви, ружни, исколачених очију и надутих трбуха. Хоће ли то сан да ми каже како ја само смрт за собом вучем? Чега се год дотакне моја проклета рука!

Зверали су разрогачених очију по тмини и то је за све нас било спасоносно. Богдан Наше залихе воде и хране полако се топе.

После изађем, извалим се на песак и пустим да ме сунце пече. Макарије Лауш је уморан и безвољан. Кесице испод очију су му још модрије него оног дана увече, после битке. Да ли сам у погодно време дошао к њему?

Глупост му бије из сваке кошчате гуке на ћошкастом лицу, из чела широког два палца, из ситних овчијих очију, широке носине и кратке тршаве косе. Одан?

Затим уведоше Доротеја. Намах нам постаде све разумљиво. Судиће му се, тајно. далеко од очију простог света. Тако ће правда бити задовољена, а углед манастира донекле сачуван. Први је говорио Дадара.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Додај ми златни пехар. Из твојих очију, лане, Ја читам страсну повест које се многи још сећа, Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране, На земље

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Као год што бајке треба причати деци само у сутону, када их она гутају разрогачених очију, са језом и веровањем, тако треба и о свету и његовим тајнама говорити у слободној природи, где, нам се чини да

Улазимо у другу просторију. У њој стоји статуа човека малога раста, танких ногу и сићушних очију. То је Аристотел! Ова соба посвећена је искључиво његовим делима.

Допао ми се од првог погледа, још је млад, ведрог чела и духа, веселих очију и душе, широких плећа и погледа. Студирао је у Атини, говори течно грчки, влада француски, познаје Цариград и све

иконица на његовим грудима опточени су крупним драгим камењем, но посматрачев поглед привлачен је више сјајем његових очију.

је био обешен Глигорије В, ја се сећам усплахиреног погледа патријарховог и разумевам све боље чудни сјај његових очију. Прелиставам мој дневник.

Јер, да се Земља креће, у то није сумњао Кеплер ниједан тренутак. „Морам“, рече он самом себи, „па ма ме то мојих очију стало, из тог привидног кретања одредити стварно кретање звезда. То, и ништа мање, хоћу да прочитам из књиге неба.

Моја би слика казала да је од свих лепота природе најсавршенија лепота жене. Сјај Ваших очију сада је лепши од сјаја звезда. Ја не претерујем, драга пријатељице; ево, уверите се и сами. Погледајте ове звезде.

И још знатно већи, јер Сунчеви зраци, који осветљавају Марсову површину и долазе оданде до наших очију, пролазе два пута кроз његову атмосферу, какве Месец нема.

Леверијеово чело, са две дубоке усправне боре између очију, изгледало је као мраморни храм са тајанственим Соломоновим словом. У томе храму владао је строги неумитни бог разума.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Лица мирна, уморна, али још живих, жељних очију). МИРОН (благосиља све, али поред свега не може да се савлада да буде миран, прибран): Живе биле, и благословене да

Улази Бекче у чоханим чакширама, џемадану, са свиленим појасом; на глави набијена шајкача до очију. Бос, разголићених груди, увек весео и с песмом. Станин вршњак. Био је некада врло леп, што се и сада приметно види.

Јест, ево осећам ја како је то лепо што говориш. МИРОН (загледајући је): Да, из очију ти се види како би то волела и хтела да разумеш, а то ми је доста.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Син све више личи на оца. Смањио се, осушио, оседео, око очију му се ископале дубоке боре, добио и на леђима старачку грбу која премаша погнуту главу.

Висок, танак, гибак, тамносмеђ, мало бадемастих очију с којих се капци дизали полако, заносно — Ходао је као јелен — загревала би се госпа Нола у причању о свом оцу, руке

Бошко је тврдио да је Талијанка, и позивао се на црквене књиге. Мала и нежна, коже болесно беле, косе ватрене, очију некако превешених и скривених, нерадница, пробирачица, нова млада је врло необично изгледала у домазлуку Милице

знанаца у паланци онаква каква ће бити на први глас о миразу који гос-Тоша спрема поћерци: нека згрчена и узнемирених очију; друга разливена и забезекнута; трећа скоро побожна од респекта.

Мали Шваба, четврто дете госпа Нолино, био је кржљаво дете. Мален, ликом безмало ружан, сем очију, али спретна и грацилна тела, у покретима нежан и скоро артист.

Ванредне очи, не само ватрене, него формално од ватре, нису биле лепе лепотом очију његове матере. На жалост, рано се показала јака кратковидост, и наочари на детету још су додале непријатности лика.

Кад је Јулица изашла из куће, дошао је доктор Мирко у посету својој несуђеној ташти. Кажу да је изишао црвених очију. Сам је говорио: да госпођу Лазарићку може само више и више поштовати и волети, никако мање.

Ветар, студ, кише и увек мокра сига истрошили су га. Наочари су скинуте, и тешко је познати лик и без очију и без наочари.

Од оца је Павле имао лепе очи, обрве и трепавице. Али је из тих очију провиривао не Јовин простодушни поглед, него богзна чији поглед, некако жалан поглед.

Бранко је слушао и ћутао оборених очију. Уман какав је био, он је јасно разазнавао да то више нису некадашња њихова стармала нагваждања, него се то на неки

Професори остадоше на прагу великих улазних врата, као приковани. Загледали се сви у једном правцу, као једним паром очију.

Старац срдито уздрхталих образа ћути, али као да хоће да каже: Е, тако сад знаш! — А син, блед и склопљених очију, ћути, али као да хоће да каже: Зар тако! Е, сад знам! — Између оца и сина се провалио понор.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

у мени мушко дете, на књигописање определила, и ова је страст тако у мени укорењена да ме ни рђаво здравље, ни слабост очију, ни друга внешња притискивања од тога одвратити не могу.

Читатељи, доста сам вас с жалосни романи мучио, доста сте морали јецати и плакати, и ахова, и охова и ухова преко очију прометати, данас ћу да вам представим једног јунака који је само за јуначким стварма тежио, пуцао, трчао, јашио и на

Фама је једна персона која се из сами језика, очију и ушију состоји и особито љубопитство набљудава. Женска наравно, јер шта је од женског љубопитства мирно остало?

Зашто не би и такове цензуре на свету било која би и у смотренију одела, косе, ода, комплимената, очију намигивања, под руку вођења, прављена кура, и проче и проче, пазила? — Но ајдмо повести.

Он погледи са свом снагом своји очију и има шта видити: једна прекрасна девојка, каква јошт из Лединог јајета изишла није, на једном јелену у најбржем трку

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Трећа је била девојка од порцулана, врло светлих очију и са осмехом на уснама. Она је увек стајала усправљена, наслоњена на зид.

— и тако немилосрдно звизне ђака по глави да овоме покуља млаз светлаца из очију. Тад се катихета окреће другоме: — Реци ми ти, које је друго основно начело Христове науке?

— јецала је стрина и, разуме се, из очију је лила киша суза као из решетке за туширање кад се повуче онај ланчић. — Црни сине, шта си јој казао?

На тим плакатима би могао бити нацртан млад човек, испивена лица, угаслих очију и повијене грбаче; једном руком чупа косу, а другом држи револвер.

Четврта моја љубав била је једна ученица више женске школе, црних, жарких очију и несташна осмејка. Ал' то је била нека врста писмене љубави, јер ми никад нисмо ни речи проговорили, већ смо, после

— Очекивали сте? — преплаших се ја да јој није штогод муж говорио. — Да, прочитала сам ја то из ваших очију, из вашег понашања, из свега. — А?... — А одговор, хтели сте да питате? — Да! — једва и преплашено прошапутах.

издужена и бледа лица, глатка чела и црне, дуге косе, са светлим раздељком на темену; малих, пурпурних усана и благих очију које су скривале дуге трепавице. Била је необично нежна и тиха, скромна и срамежљива.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Силазили смо ка селу. Широко отворених очију зверао сам лево и десно, страхујући да не плане пушка иза некога жбуна. Изгледа да је иста мисао и остале мучила.

Пред батеријом сам... Преда ме истрча батеријски наредник исколачених очију и гологлав. — Где ћеш? Назад, наредниче! — викнем што могу јаче.

Будућност нас и не занима толико, јер је садашњица сувише мучна и тешка... командир превуче прстима преко овлажених очију. — А сад? — Додељена ми је нова батерија... Али ја моје војнике не могу да оставим.

И заиста командант се појави. Његово, иначе црнпурасто, лице било је тамно. Изнад крупних црних очију натквесиле се густе обрве, као тамна маховина над речним понором. — Јесте ли, господо, сви ту?

На једноме месту нађох једну пројицу, ама волицна, и тражи ми две банке. — Двадесет динара! — повикасмо у чуду. — Очију ми... Боље да глођемо кору, него толике паре да дамо. Проналазимо последње остатке шећера и каве.

Људи се са муком извлаче и нека чудна сличност постоји у изразу њихових очију и оних преморених животиња. Очни капци су навучени и кроз њих блуди мутан поглед.

Запитах једну, најстарију, да ли је вода за пиће. Она обори главу и поче наливати воду у судове. Најмлађа, црних очију, стајала је по страни и гледала некуд у даљину, поред моје главе. Коњ навали на кофу да пије воду, ја га задржах.

Враћајући се отуда ишли су погурени и малаксали, поднадулих очију и мрзовољна изгледа. Као да још не схватају где су, па застану, и онако отворених уста и мутна погледа, заблену се у

На моје поновљено питање одговори расејано: „Мића“ — па се онда окрете и раширених очију погледа у Енглеза. Навикао је Мића да гледа униформу српског војника, а сада наједном види нешто сасвим друго.

Али у њима као да су утрнули осећања и сазнање. Једни су гледали тупо преда се, док су други лежали затворених очију, напорно дисали, отварајући уста при сваком удисају. Један отресит младић, сигурно болничар или медицинар, приђе ми.

Затим почне тужним гласом: — И-сак, бре, ш’о ме мрзиш? — Не мрзим ве, очију ми — теши га Исајло и скида му чизме. Лука опустио главу и гледа испод ока Исајла. — Лажеш! — онда штуцне.

— Ња... Хоће човек у Солун... Женске... — Не пада ми то на памет, очију ми. Него, господин поручник, како дођосмо овде, и видо оне планине, е, нешто ме стеже овденак — он показа на груди и

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кад ја певам као да други ћуте, Да удаљено чезне за мном малена дева, Малена дева као да скида повезачу сељачку; Из очију јој да лудост трепти. Па искрадем ли се ноћу у поља Златна где сија месец пуни, Бескрајна нас ће љубав да збуни.

Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу, Или Дмитра Јакшића да мегдан води? Шест краљева шпиритуса? Све то броди.

Спавајте, спавајте заједно курјаци и магаре: Пејзажи извиру из очију и теку низ лице, Сузни огољени пејзажи, Од савести и мраза дрхћу озебле убице Са жудњом изгледајући жандаре.

Има! Има оних што, из спавања, пробуде се па виде Недоглед, Очију плавих како седи крај прозора, И пре но што упију је у поглед Налочу се опет сна и умора.

још боље Живот мој, завист јој и среброљубље, Похлепно цвиле да легнем опет у гроб; Расејано се смеши и гледа сузних очију блесави у мени роб.

Кад се пробудих, видех га чак у углу, Укоченог, бледог, раширених очију како ме гледа, Да имах само снаге, подао бих се руглу, Толико мучно беху његова уста бледа.

Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак. Затим је губим и нигде на њен не наиђем траг, Као млака светлост, драга, у сутон се разиђе, Кроз тугу моју само

СА СВЕТЛИМ ПОЉУПЦЕМ НА УСНАМА То, то! Умрети; никада више не живети! Никада! Ову љубав са очију скинути, почетак ове мисли, ово дисање; Птицо, сложи крила, сенком њином узбуђује ме ливада Гледај, ево сунца!

о ви који презирући оруђа Огледате тугу своју у реци плача туђа, Старче, чије су косе забелеле сасвим у дану, Младићу, очију божанских из којих љубав свану, Тиха жено, која са анђелима мешаш своја сањања, Тешкога срца каткад у дну чудних

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А ујутро, сунце провире кроз прозор и виде како наслоњени једно на друго спавају дечак и шкољка. Иза склопљених очију пловио им је сјај бисернога зрна. Море је било далеко и тихо.

Дубоко у себи мали сунцокрет је знао да су браћа у праву. Али, звуци и боје ноћи терале су му сан с очију и, док су браћа спавала, он је подизао своје златасто лишце увис дивећи се спором и свечаном месечевом ходу кроз

Можда ће ти поштедети живот. А вода већ до браде дошла. Шта је могао до да обећа дечак да ће из очију изворске деце повадити све труње, послушати наредбе Мајке Вода, само нека се вода повуче.

Још је једна једина чахура од читавог снопа била неотворена, а онда се и она распукну и три пара светлих очију погледаше жену. Као малена сунца зрачила су им лица, бљештале очи, жена уздахну. »Кад би бар једно било моје!

Ко је није видео, тог није забљеснула светлост њених љубичастих очију. Ко је није чуо — тај је могао чути глас ластавице у гласовима осталих девојака.

Бежале су у бескрај кресте таласа: како је танка, како је далека била обала! Већ су му и врхови планина нестајали из очију, кад се риба окрете, и рече: — Чврсто се држи и не плаши се, Маријане! 3аронићемо!

— рече вештица леђима окренута Варалици, а њему се заледи крв кад угледа хрпу камења из чијих су се очију круниле сузе. — Однекуд иза мојих леђа мирише. Погледај! — Нисам ћорава! — љутну се друга вештица. — Тамо и гледам!

Ево, новина! Али, старца новине нису занимале. Шта га се тичу ратови и далеки, непознати људи! Седећи затворених очију имао је утисак да чује како хитро клизе сенке рибљих јата преко белутака на дну реке.

Тако их и прва, и друга, и трећа зора затече, а Старац с руком на колену ћути, као да отворених очију сања. Тек у зору четвртог дана реши се младић да га пробуди.

И, гле, само што се вода дотаче његових ушију, његових очију, с њих као да спаде некаква мрена и он виде небројене мале светлости како трепере унаоколо.

Основан би посебан витешки ред таманитеља цвећа и размиле се по Царевини. Само младићи очију соколових могли су постати витезови Цветоборци, а они нису трпели пропусте.

— Свирај ми још мало! — замоли 3везда, а језеро сребром букну. Како је могао да је одбије? Да од очију њених умакне? Засвира момак тако тихо да шума задржа дах, а небо се звездама осу. Звездица се и не помери.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И док је тонуло сунце За далек гребен плави, Ја видјех у златном класју Гдје друго сунце се јави: У ноћи очију твојих Ти си ми носила дан; На сусрет хтједох ти поћи, Но бијах кô прикован...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Тутањ његовог коња уз поље Врачара и његова сабља над Порчином главом, — то је бунтовничко куцање срца и гневни сјај очију осветничке раје, која не може да се помири с ропством.

Некад би на балчак ђорде изрезали око као амајлију против урока од злих очију; зенице тих очију понекад су биле драги каменови“.

Некад би на балчак ђорде изрезали око као амајлију против урока од злих очију; зенице тих очију понекад су биле драги каменови“. Песме о ускоцима, као и песме о хајдуцима, у ствари су „хроника у стиху“.

Када Марко ситну књигу прими, стојећи је књигу проучио. Када виђе што му књига каже, уд'рише му сузе од очију, па је онда Марко бесједио: „Авај мене, драги побратиме! Ту ли си ми, болан, допануо!

је тај несрећан дервиш, пије Турчин вино кондијером, но сам лије, но сам чашу пије, крвав дервиш бјеше до очију.

Колико се ражљутио Марко, у чизмама сједе на серџаду, па погледа цара попријеко, крваве му сузе из очију. Кад је царе сагледао Марка и пред њиме тешку топузину, цар с' одмиче, а Марко примиче, док доћера цара до дувара; цар

Погледа га царе попријеко, па он проли сузе од очију: „Прођи ме се, хоџа Ћуприлићу! Јер помињеш Краљевића Марка? И кости су њему иструнуле: има пуно три године дана како

Када кнеже књигу проучио, уд’рише му сузе од очију, а гледа га ћерка Иконија, па му оде смјерно говорити: „О мој бабо, Милутине кнеже, откуд књига — огњем изгорјела!

и јуначке, позна брата Мустај-бега Личког и за њиме тридест Удбињана, а не смије Стојана да буди, већ прољева сузе од очију по образу Јанковић-Стојана.

Кад се прену Јанковић Стојане, он бесједи Туркињи ђевојци: „Што је тебе, Туркиња ђевојко, те прољеваш сузе од очију? Ил’ ти жалиш брата Мустај-бега? Ил’ његова блага големога? Ил’ ти није у вољу Стојане?

Кад је Зуле књигу проучио, те виђео што му царе пише, а он проли сузе од очију. Њега пита Чулко барјактаре: „Господару, од Удбиње Зуле, откуд књига, од које л’ крајине?

Шта л’ се у њој жалостиво пише, те ти рониш сузе од очију?“ Вели Зуко Чулку барјактару: „Слуго моја, Чулко барјактаре, није књига од наших крајина, ни од наших котарских

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Не могу очима да је видим. Луња је била тиха ћутљива десетогодишња дјевојчица, великих мирних очију, Стричева прва комшиница.

Међутим откад је приступио чети, Ђоки као да се смаче испред очију прозирна сива завјеса кроз коју је, вечером, гледао чудовишта и приказе.

Ријешио је зато чврсто да у јами остане све, док остали не крену кући. Натукао је шешир све до очију и на сва запиткивања тврдоглаво ћутао или се отресао кратко и набусито: — Нећу, одбиј!

— Давите ме, кољите ме, носите ме! — мрмљао је склопљених очију, али како чудовиште није ништа предузимало, он се малчице осмјели и прошкиљи на десно око као да нишани у небо.

Тутањ босих ногу, прашина на друму, сијевање табана и — дружина се за трен ока изгуби с очију својих удобровољених старатеља, малопређашњих гонилаца.

Још се дјечаци и не снађоше од чуда, кад из димне завјесе испаде пољар, поцрвенио, сузних очију и развика се: — Аха, тако ви, паликуће једне, хоћете да ме удавите! Ехе, нема ништа од тога вашег посла.

На раскршћу започе забринуто савјетовање. Сузних очију Луња је пожуривала своје другове: — Идемо Јованче, идемо Ник, можда је наш добри дјечак већ одавно мртав.

Сад су, као зачарани, вирили иза дрвета не скидајући очију с карабина и с намрштена снажна момка, који им се сад чинио као неки јунак из приче. — Гледај га само какав је!

И Јованчету се очи зачас напунише сузама, па није могао ни да види Стрица како подрхтава вилицама, гледа га раширених очију и жмиркајући круни сузе с трепавица.

То је посао за који поред очију, уха и носа треба још нешто, неки тајанствен унутрашњи глас, који на вријеме дошапне сваку необичну и узбудљиву новост.

Истину говорећи, Марица баш није ни била тако дебела. Био је то здрав округао дјевојчурак, плаве косе и модрих очију, насмијана и добродушна.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА 29 ПРОПАСТ СВЕТА 30 ОГАЊ ПОХОТЕ И МЕСА 31 ПРАВИЦА 32 ПОХОТА ОЧИЈУ 33 СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ 34 ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА 35 ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР

ПУТ 139 АДАМ 140 ИЗ ПОТАЈЕ ТРЧАЊЕМ ПРИБЛИЖАВА СЕ СМРТ 141 БОГОРОДИЦИ КРАСНИХ ОЧИЈУ 142 ШЕТЊА ПО ГРОБЉУ 143 СРЕБРНИ МАЈДАН 145 ИНОРОГ 147 ЗОРОВАВЕЛОВ СУД 148 КАБАНИЦА ПЕРСИЈСКОГ ВЕЗИРА 149 СЕСОТРИСОВА

ПОХОТА ОЧИЈУ Речи божија, пошто ти, речи, плот би, Сачувај нас од похоте плотске, Сачувај нас као зеницу ока Од похоте очију.

ОЧИЈУ Речи божија, пошто ти, речи, плот би, Сачувај нас од похоте плотске, Сачувај нас као зеницу ока Од похоте очију. Реке, научите се од мене Како кротак јесам И смеран срдцем!

О, јарко сунце, и ти обуци се у црно, те са мном уједно протужи! Ето, за мало, оде ми мој свет испред очију! И ти, месече, скутај своје сјање, јерно моја већ зрака заходи под земљу у гроб! ...

А што ли ми је и хвајда више од овога света, каде ми мој душевни свет с очију погибе! Како ли са живим људма да и боравим. и међу живе стаљам се, а мој живот гробу сам издала!

Нису тако хубаво текле чесме градинске, како су бистре ишле из очију сузе њене, не тако красне бише разликих птица песме, како што су преподобне биле сладогласне до Бога с јаоком великим

И по груди бијаше с златним хораром препасат. А косе му на глави сафи седе Бијаху беле ка снег! Из очију му ватрени пламен избијаше, Образ на сунцу сјаше, Из уста му излазаше мач с обе стране остар.

БОГОРОДИЦИ КРАСНИХ ОЧИЈУ Богородица лоза издаје своје две сисе кано два грозда... С обадвима својим руками доноси нам чанке слатка јела Очи

Једанпут, у својих му полата частећи се с господом, седећи им за асталом, теке пусти се човеча рука из дувара супроћ очију му и с прстом написа му на дувару ове три речи: Мани. Текел. Фарес.

Овако га утешиваше: »Ништа о том — рече — да не скрбиш, нити да се смућујеш, о, Дидиме, што нејмаш телесних очију; ако и нејмаш тих очију штоно и миши и мухе и гад свакојаки у себи има.

о том — рече — да не скрбиш, нити да се смућујеш, о, Дидиме, што нејмаш телесних очију; ако и нејмаш тих очију штоно и миши и мухе и гад свакојаки у себи има.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне која се негда тихо певушила по српској махали, — тихо, да Турци не чују — песме о младом кануру и о

једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби прилику да се искраде од очију укућана... Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то. А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.

Зона више није играла. Гледала је како играју, а није испуштала из очију Мана и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на

— Фукаро!... — Како рече?... Не чу’ те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом а сузних очију Калина. — Па... нећеш да ми будеш измећарка? — Јок! — рече поносито Калина — Несам за вашу кућу...

Разбра ли, мори?... — Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона. Као и сваки човек и Мане је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.

па игра, пева, пије и грли се, само он, тужан, повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу... Мало после, ето и ње, Зоне.

Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело. А она у богатом и шареном венчаном оделу.

Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама. На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније

А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света: свет ће је заборавити, па ће и гласа онога тако полако нестати. Тако и ураде.

и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше. — Ахаха!