Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
бака забленутом унуку, а дјечак само шири очи и од мачка у ћошку чини му се да је незнана огромна звијер с ватреним очурдама. Још у босанско-херцеговачком устанку, 1875, у томе Гају опкољен је и погинуо од бегова чувени хајдук Јованче.
— Видио би је гдје сједи и буљи у кума јазу оним својим гаравим очурдама. Није зато ни чудо што је Стриц, при помену Луњина имена, почео да виче и да се забринуто рогуши.
главу и таман да ће натегнути из боце, кад се иза пласта указа некаква огромна чупава и рогата главурда с избеченим очурдама и попут змаја снажно дуну на њ из влажних широких ноздрва. — Дрекавац! — помисли пољар нијем од страха и паде на леђа.
— опомене га Јованче. — Луња је била храбрија од половине дјечака. — Ех, она, с оним великим очурдама! — сад већ блаже прогунђа Стриц. — Уплашила би змаја. — Па ипак је ти волиш — напасно зашкиљи Јованче.