Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
рупу у град ушао, пак сада, да смеду, узели би од мене и ово село (Уровце) и себи присвојили; но и у мене је јоште оштар кремен. Ја ти кажем: ово дуго њима бити неће.
рус., као да АЛАЈ-БЕГ, тур., заповедник једног војног одреда АНЂАР, (Х)АНЋАР, (Х)АНЏАР, тур., оштар велики нож као јатаган АНТИМИС, грч., плаштаница АРАР, (Х)АРАР, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих. Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече строго. Нико се не маче с места. То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља... Из ока му севаху муње. — Чича Јово!... Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога!
Зар у сузе, као жена?... Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...
Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: — Немојте ме вући. Сам ја идем. И баци један оштар поглед на све... Тај поглед је много говорио. Говорио је више од наперене пушке.
Говори, не онемио!... Видиш како ја правим џумбус!” Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову. Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Он је ту пао с кликтањем, с непознатом радошћу, и зарио одмах свој кљун, оштар као челик. Он је отварао пожудно све нове и нове ране, широке, свеже, лепе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером. Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач. Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери. Овај се чудио челику, и рече значајно једно »О!
Чекај... — Уф, папâ, ум готес вилен — рече Меланија, прегледајући рајспулфер — шта сте то урадили! Та здраво је оштар овај рајспулфер! — Е, сад какав је такав је, ја га нисам млео ни жрнао!
— Није; рâно — вели јој гђа Перса, пробајући га прстима — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих, па через тога. — А нашто ти то? — пита је Пера.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик. — Господар-Чекмеџијићу, ви сте се заиста показали! Ја сам од моје младости, као
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Наједанпут неко чудно осећање строгости као проструја кроз саму његову крв и он лепо опази како се један оштар набор прикупи и стеже између његових обрва.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не смеју, без одобрења, да напусте земљу, на коју се пресељавају. Кад је то гроф изустио, зачу се један оштар звиждук, као што се џелебџије дозвиждавају и, одмах затим, узвици: „Нећемо да будемо павори!
Непрестано се чуо однекуда оштар звук оштрења коса, а над главом Петровом гукање голубова, једнолично, и без краја. Као да никаквог другог посла на
Чудио се шта га снађе, али је зору сачекао будан, радосно. Испуниће се, дакле, жеља Исаковича, коју је и он, као оштар трн, у срцу своме, носио. Стићи ће, изићи ће, пред Ону, пред коју Вук није стигао, иако је о њој толико причао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Знатна је разлика између људи и жена. Људи су жив и оштар свет и осим тога се сматрају за лукаве. Сви иду у печалбу, често као код Мијака почевши од 10 до 12 године, и баве се
Јосиф Рајнах, који их је тада могао непосредно проматрати, дао је о њима врло оштар суд: „Чим је међу њих“, каже он, „убачена реч слобода, схватили су да бити слободан значи да се може некажњено
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тај звучни зид и слика на главу изврнутог паркета, што је у том часу личио на жуту пучину виђену из авиона, оштар бол дланова који су пекли слепљени уз дрво карика, и осећање немоћи пред овом свемогућом женом, гомилом дрекаваца и
— Грашка? —Не, хвала... Осећала му је дах у коси; онај његов познати мирис ипак се пробијао кроз оштар воњ неког дезинфекционог средства којим је била натопљена његова блуза. — Како, иначе, да те видим?
корак, вукао ју је најпре кроз клепетава врата ходника, а онда прођоше покрај разваљених клозета из којих је запахну оштар мирис мокраће и лизола.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Разумије се, главари се скупе код владике и начине оштар одговор руским владикама, одговорише им нека они попују у својој кући и гледају своју дужност, а да се за нас не
видје гвоздене самовољне горштаке укроћене и заплашене као дјецу, владика се одједном преобрази, од блага оца постаде оштар, неумитан судија, рече им да тога дана хоће умир без поговора, да се утврди суд и све што се дотле два пута покушавало!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
нарави, комедију у којој су описани не појединци но поједине друштвене средине, не једна страст но људска душа уопште. Оштар посматрач, трезвен дух, са ретком способношћу да види слабе и смешне стране код људи, он је успео да врло лепо прикаже
У почетку свога рада, борећи се за народни језик и упрошћен фонетички правопис, Вук Караџић је наишао на оштар отпор у књижевним, црквеним и службеним круговима.
У сваком случају код њега је била велика духовна енергија, јака памет, оштар критички дух, природан здрав разум и Мушицки га је са разлогом називао бодрим и крилатим Вуком.
То је уметник који је планину описивао свежијим и јачим бојама но ико пре њега; то је борбен дух и оштар сатиричар каквог нема данас у српској књижевности.
Он је у приликама када је требало, умео да буде оштар, али не са оном суровом негативношћу Љубомира Недића. Он је рушио, али не из задовољства да гледа рушевине, но да
У свим тим пословима он показује, поред солидног књижевног образовања, оштар критички дух, израђен књижеван укус, стварне анализаторске способности.
Милићевић, Вук - Беспуће
Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови;
стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша у цвијету цвјетне латице по трави; одасвуда осјећа се оштар угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно
старом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне
Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и оцрвени уши и носеве дечурлији која дераше бруквицама потковане опанке на смрзнутим
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кад коме што он затреба, тај само изиђе на улицу и викне: — Димитријо! — Сад, сад!... Ево! — Чуо би се Димитријин оштар глас из неке куће, макар на крај махале.
Мишићи око јагодица, доња усна, подбрадак, све то задрхта и устрепта. — Тодо! — шану он. — Их, та доста! — чу се оштар, пун гнушања глас њена мужа који се, намрштен, чисто зазирући од његова гадна изгледа, окрену косо и не гледећи га,
стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња, грожђа и крушака што вишаху на таваницама, издаваше оштар а често и загушљив задах. Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.
— — — — — — — — — — — — — Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...
— рече јој и показа на људе који беху ту. Она клецну, погледа га преклињући престрашено и хтеде пасти, али његов оштар поглед и суров израз лица повратише јој снагу. И, једва идући, пољуби све оне људе у руку.
Нано моја слатка! Зора пуца, дан се дани. Прангија одјекује и потреса прозоре. Са улице допире оштар бâт нових ципела.
Око Анице, из баштâ, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу. Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео. У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Несвесно сам га упознавао пре него што се изградио, а кад је дошао познао сам га као тешкога познаника. Он је оштар, челичан, љубичаст и врео, мириса на сумпор. Све је у њему механичко, електрично и неумитно.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је... Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А зашто све то кад је живот леп?... — Командири, напред! — зачу се оштар глас команданта дивизиона. Командир оде трчећим кораком.
Стрељачки строј наново крете и изгуби се у шуми. — Нека командир пете батерије креће одмах! — зачу се оштар глас команданта дивизиона.
По пуцању увиђам да сам близу. Оштар прасак се разлеже негде преда мном. Човек мора да се диви тим пешацима. Гину као стока и нико их не жали; па се још
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби.
шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода. Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом., стаде га шибати по лицу.
На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици. Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од
и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас: — Децо, идите кућама... брзо! Журите се!
узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, гледајући тупо како Друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. — Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.
Беше мрак. Таман он смишљаше да се крене до председника, а споља га зовну оштар глас. Он изиђе брзо, јер познаде председника. — Пусти тога човека, нек иде кући.
Какав је то Влајко Пецић, што долази на Вељино место ? — Наш Друг... Онако је некако... чудан. У свему је оштар и одсечан.
А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта... Така му је нарав.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Монаси страсни голи се секли, крај буктиња страшни, и клекли у ћилим ваших тела што крв и миро проли на оштар шљунак, којим су боли и пекли ране колена прашних.
Мужеви, оцеви, браћа, деца у стиду и сраму. Ја пијем у славу смеха Банаћана, који је оштар као колац. Пијем у славу песме Банаћана, широке као равница, лагане као угојена стока, што храни као жито.
Над земљом више не мирише крин, у пролећу, оштар, блудан, женски. Расцветане воћке стискам на ребра, кроз ваздух благовештенски.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Шта није требало? добро је оно. Није него шта мислиш? Према таквим животињама треба бити груб и оштар — љути се други. — Знам, молим те, али не иде, није тактично! — опет ће први. — Какав такт према њима још хоћеш?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ћутао је дуго и пушио. Тек после дужег времена чуло се избијање школског часовника. Била је поноћ. Оштар ноћни ваздух допре до њега кроз отворен прозор, пирну га по лицу, и он скочи с кревета па седе опет уз прозор.
Зора се помаља. Предмети су све виднији и јаснији; још мало, па ће се појавити румен на истоку. Ваздух хладан и оштар. Људи се прибијају један уз другог и здрхтавају се. Многи су поспали, па се од хладноће згурили.
А у звонари забруја и потмуло, те као оштар нож прободе тај глас груди Маркове. Он ослушкиваше још, не верујући ни своме слуху.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Краве, телад, бикове и волове У камионима као робље спроводе! А ја мислим на ужасне болове Вола, кад оштар нож врат му прободе... Наравоученије Човек ком су во и крава пуко средство Као звер је забраздио у месоједство!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угла по мангалима испред дућана. Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ИИ — Вратимо се. — Зора!... ЧЕСТИ ТРЕНУЦИ Бледо јутро. Непроспаване ноћи. Свеж, оштар ваздух прашину дигне лако По пустим улицама. У ведрој самоћи Млаз златне зоре чека дрво свако И живи људи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О мој куме, не уздај се у ме, Већ у бога и у своје руке. Оштар вјетар погони облаке, А каматњак браћу у просјаке. Пошље смрти разговора нема.
— Џиганде изилазе из своје пећине, ходају по гори и њуше траг људски. Нос им је тако оштар да могу траг чак и од три дана нањушити... О џиганди приповиједа се по народу од сваке руке.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
епсилон — е (грчко слово) еретикос — јеретик, отпадник од вере есап — рачун желајем — жељен жесточ — жесток, оштар житељ — становник житије — живот, биографија (као књижевни облик) забатаљен — запуштен забвеније — заборав
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
То је мало. То је много. Научићу те да их мрзиш. Пробуди Ђорђа. Овај не стиже ни да се расани а чу оштар очев глас: — Ти си уморан, иди и спавај. Одсад ћуја да га чувам. Код мене ће да спава.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Карађорђеве улице, тама је била опака, на њих је, из ледене магле над Савом, огромном и тмастом, без обала, налетао оштар снег, ветар је наносио стрепњу и грозне приказе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани кров.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
А Хипократес не беше само велик лекар, већ и оштар посматрач природе. Зато имадоше тема за разговор у изобиљу. Када стигоше до двадесете, већ се смркло.
Али у његовим зрелијим годинама поклекну то његово убеђење. Истина, Аристотелес беше несумњиво оштар посматрач и дубок мислилац, али осредњи геометар; на том пољу, није заслуживао слепог поверења.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Да ли сам, Боже, полудео? Зашто, зашто ми је крив?“ и бацам нож којим сам витлао, велики, витак, с обе стране оштар турски нож, и гологлав, изгубљен, полудео, бежим, бежим далеко изван града.
И сад, тај поглед, као муња оштар, произведе забуну истоветну оној што су је те исте смерне очи изазвале дан раније. У оној одморној јутарњој
Па је та дебела позадина особито гордо отпоздрављала, баш као да је некад и на само чувено Бакарно гувно јуришала и на оштар нож га освајала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Из дугог вијећања у тој благоваоници родио се оштар протестни брзојав. Један његов пасус био ми се нарочито урезао у памћење: „Данас учитељ Змајчић остао без крува и
Тако се у мом крају и дојиље добављају из тих предјела. Из сурог, голог планинског залеђа. Чист оштар зрак и глад у желуцу као да прочишћују крв и оштре вид.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Са планине пирка студен, оштар поветарац. Варош се буди... Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.
Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: — Ово, знаш, да ме се сећаш...
бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг. Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма,
— Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? — Боље је да не пуцамо. Нож ти је оштар ? — Љута гуја! Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу. Беше све мирно.
трес-трес... — Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар.
Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима... Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић. Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ПРЕВАРИО ДИВОВЕ 70 ОЧЕВ ТРС 73 ТРИ ЈЕГУЉЕ 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 85 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 90 ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН 95 ВЕЗИРОВ СИН 99 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 105 КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ 107 ПЕПЕЉУГА 112 КРАВАРИЋ МАРКО 116 ЗЛА
ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН Био неки цар, па је имао сина јединца. Отац би био јако рад оженити својега сина, али овај се није никада ни у
Кад су већ цио дан путовали, срету једнога чоека, а то је био Оштар Дан. Он их упита камо иду; они му кажу. А он рече малару: — Ти, господине, хајде сад кући, а ја ћу ићи тражити
Кад унутра, али столови намјештени, тањири накладени, само да се једе. Али рече Оштар Дан: „Нећемо“, и отиду у другу собу, и тамо све постављено: само па једи. Сад спреме коње, па сједну вечерати.
Сад спреме коње, па сједну вечерати. Пошто су вечерали, царев син леже спавати, а Оштар Дан остане сједећи. Кад али ето ти дођу виле унутра, па се стану разговарати.
Онда рече најстарија вила: — Мама, овђе крст мирише. — Јест, кћери, рече она — царев син и Оштар Дан иду тражити једнога краља кћер, али неће је наћи; јер да знаду што не знаду, ласно би је нашли.
три јабуке да уберу, па да се једном баце на планину, одмах би им се цеста начинила; али да оставе и натраг кад пођу. Оштар Дан све то запише. Пошто је свануло, рече царев син да иду. Али Оштар Дан још не да, него рече да још остану.
Оштар Дан све то запише. Пошто је свануло, рече царев син да иду. Али Оштар Дан још не да, него рече да још остану. Увече опет дођу виле, као и прије.
Увече опет дођу виле, као и прије. Онда рече средња вила: — Мама, овђе мирише крст. — Јест, кћери, царев син и Оштар Дан траже краљеву кћер, али тешко да је нађу; јер да знаду што не знаду ласно би је нашли.
јагоде: да уберу те три јагоде, па да једну баце на море, одмах би им се начинио мост; али да оставе и кад отуд пођу. Оштар Дан опет запише.
Оштар Дан опет запише. Кад буде ујутру, опет вели царев син да иду; али Оштар Дан не да, већ каже да ће још један дан остати, па да ће онда ићи. Увече опет дођу виле, као и прије.
Тад рече најмлађа вила: — Мама, овђе мирише крст. Мати јој одговори: — Да, кћери, царев син и Оштар Дан иду тражити краљеву кћер; али тешко да је нађу, јер кад пријеђу дивљу планину и велико море, онда ће их срести
Ћипико, Иво - Приповетке
му испред очију искрсну и мајка, и стари каштел, и парох Кеко, и поље са брежуљцима у позадини, и морске олује, и онај оштар рт подно поља што далеко у море задире, једнако песком и белом пеном оивичен.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У већини Дисових песама савршене нам изгледају само поједине строфе и стихови, што је већ код Петровића узело оштар облик фрагментарности, можда и расула. Шта је, у ствари, ова невештина или све већа пукотина у песничкој форми?
Али је у истом есеју начинио и један оштар аналитички рез кроз мрежу језичких знакова. Заправо рез кроз слојеве што их реч подразумева (почевши од ње саме, па
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
дубоку психичку потресеност да прелази у доживљај егзистенцијалног понора - тада је тепсије као крваве очи прождиру и оштар бол раздире тело.
књижевни простор код Станковића почео диференцирати према доживљајним својствима на: „топао”/„хладан ”; „мек”/„тврд (оштар)”; „утуткан/„разрађен.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И роб да зна? Ха, ха, ха!“ Грозно се смеје он. А мени, своме робу, поклања Два века бола, јада, чемера: На оштар колац поред Пајсија Братову главу бесно удара; Па да је гавран не би кљувао, Онде на стражу мене поставља!
Слушају деца аваз самртни, Па се мукама смеју весели; А седе главе ногом гурају, Или на оштар колац натичу, За грозан пример јадном народу! ХАЏИЈА: Грозно, Станоје!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Овако оштар, скоро циничан одзив о главном штабу, и то од једнога руског вишег официра, и то пред човеком кога он цкопо и не познај
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прешли смо преко врха и упутили се благом косом. Ваздух је био оштар, и наше лице влажно од магле. При ведром дану, овуда се не би могло ићи, већ далеким заобилазним путем.
— То раде преко дана — објашњавао ми је војник — а ноћу их горе избацујемо испред рова. Оштар пуцањ допире, да изгледа као да ми неко изнад главе пуца. Или се тек зачује звизак куршума.
Са нашега лица киптао је зној, а блуза нам била влажна. Чујемо већ јасно и оштар пуцањ изнад наших глава. Ту негде мора да је и батерија.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Било је то неизбежно. Пре свега, већ језик ове поезије уносио је у онакво гледиште оштар и неумољив коректив: он се није могао избећи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најпре је био Илићев следбеник, да би затим (Песме, 1908) начинио оштар прелаз на симболистичку поетику с француским узорима.
Нешто сасвим ново, што дотад није постојало у српској књижевности, наћи ћемо најпре код песника. Оштар критичар старих схватања и тумач нове поезије је Зоран Мишић (1921-1976).
Ћипико, Иво - Пауци
млинарев брус сјетисе: трже нож из корица за припашајем и наоштри га, па узевши са тлеха комад дрвета, окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару који га зовну да се огрије.
Уто поче да сипа блага кишица. Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи. Ду'ну оштар западњак. Тамни облак надвио се над околишем. Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.
Тамни облак надвио се над околишем. Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми. Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
се понавља с неподношљивом упорношћу, он је сваки пут гордији и тврђи, његов поглед, у почетку равнодушан, постаје оштар, очи су му сиве и ледене, гледају ме право и ја не знам куд да се денем, као да стојим гола сред исцерене гомиле.
Није био мртав. По жутим или белим Никаноровим јагодицама с времена на време би минуо оштар грч. Шта је остало од оног силника пред чијом смо суровошћу сви одреда премирали?! Шака јада.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров.
Кравар се лагано крете, И, тромо бришући гуњче, шапташе: „Погано дете.“ Амор је весело ишô, јер драга беше му зора И оштар, јутарњи ваздух што пирка са тавних гора.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Инсталација за пречишћавање ваздуха и обнављање свежим кисеоником ставља се у акцију. Оштар фијук, јако зујање, воз подрхтава.
То је један нарочити куриозитет васионин, једна планетарна маглина. Ова овде, види се, кроз оштар доглед, и са наше Земље, у јату Лире. У средини њеног лепог прстена, трепери једна звездица као какав солитер.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Хајде, брже, шта ме ваздан гледате... Вози се госпа Нола на штајервагну, прија јој јесењи ваздух, чист и оштар, и некако и мекан после кише.
љубавне сцене још као шестошколац; и од њега, математичара, чекамо неки диван мост, „к'о ибришим танак, као сабља оштар”, како пева народна песма... Та три младића наша, три поета. Просто не знам како наше госпођице одолевају.
Сад настаде смејање. Весело детињасто смејање. Одједаред се чу оштар писак пољареве звиждаљке. Један, па још три кратка. Песма се пресече. — Човек је у невољи. Шта може бити?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници седају на снег, бришући знојаво лице. Коњи брекћу и са њих се пуши пара. Са планине дува оштар и хладан ветар. Под нама лежи бела равница, као разголићена, и на њој се још јасније виде путеви и утапкане стазе.
Промакосмо поред неких тамних прилика. Вероватно су преморени војници. Крећемо се падином неке косе и оштар ветар као да пара наше лице, натерујући нам снежну прашину у очи...
— Благословен Бог наш, всегда ниње и присно и во вјеки вјеков... Небо је било облачно, а са планина је пиркао оштар ветар. Дрвета оголела, те цела природа изгледа најежена. — Јешче молимсја о упокојенији душе усопше рабе Божје...
Војници су маршовали у колони двојних редова и оштар удар поткованих цокула одјекивао је сложно. Тек изван вароши пошли смо „вољним“ кораком. Ваздух се притајио.
Рекао сам задихано да сам упућен као вођа. — Где тебе нађоше из друге дивизије? — његов поглед био је оштар, а лице устрептало, као у човека коме свакога часа лебди смрт над главом. — Ето... тако — изговорио сам речи грцајући.
Али поглед ми случајно паде на војнике. Њихове вилице су стиснуте, између очију дубока бора, поглед оштар и хладан. Стајали су бледи и укочени, очекујући нашу последњу реч. Они имају вере у нас.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта су таласи према ветру? Шта шум мора према песми трава и птица? Као нож пролазила је чежња срцем Седефне руже. Оштар и дуготрајан је био бол. Неко други би му, можда и подлегао. Седефна ружа се скупи и заплака у себи.
— и не дорече она своју мисао до краја, а разлеже се оштар, танани писак. Огледало у њеној руци распрсну се и разлете на све стране. — Шта би?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
осјећи — одсјећи османлије седла — турска седла особница — сопствена, властита остан’ ме се — остави ме остар — оштар острице — оштрице (оштрица) оструга — мамуза Остружница — село поред Саве, у срезу посавском (у овом селу заседала
“ пивница — подрум у коме се држи пиће пињал — бодеж, оштар нож с обе страве Пипери — племе у Брдима на северу од Титограда Пиритор — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хватај, па млати! — раздра се Потрков отац. Истог трена, као одговор на ту вику одјекну из логора Јованчетов оштар глас: — Не дај се, дружино! Удрите кромпирима!
Потрчао је укосо преко шумарка и тек што је доспио у ријетку ниску шикару на другом крају, кад с друма грмну оштар глас: — Стој!
Тамо се бори партизански одред њихова краја. — Ду-ду-ду-ду! — јасно се чује оштар митраљески рафал негдје удесно од бријега Лисине. — Оно је пушкомитраљез нашег Николетине!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сврх вруће погаче тражити окорела хлеба. Царска је виђена, а поповска потајна. Свештеник духовни пусат у језику оштар носи. Који надбори, ономе се и венац даје. Ласно је звера застрелити, ал' га је мучно припитомити.